Ustavna žalba odbačena jer se osporava zakonitost umesto ustavnosti odluka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova. Sud je utvrdio da se navodima žalbe u suštini osporava zakonitost sudskih odluka, a ne ustavnost, što nije u nadležnosti Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5465/2010
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mirzete Miler iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Mirzete Miler izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3757/10 od 15. novembra 2010. godine i presude Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu P. 2395/10 (08) od 22. juna 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Mirzeta Miler iz Novog Pazara je 27. decembra 2011. godine, preko punomoćnika Šefkete Dolovac, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3757/10 od 15. novembra 2010. godine i presude Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu P. 2395/10 (08) od 22. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

3. Ustavni sud je, uvidom u osporene akte, utvrdio da oni sadrže detaljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih akata. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 5042/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privrednog društva
• Už 3480/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga za vođenje postupka
• Už 5120/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene
• Už 3006/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga za odlučivanje
• Už 955/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe u sporu o zakupu poslovnog prostora
• Už 5331/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda