Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neizvršenja administrativnog rešenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na mirno uživanje imovine. Povreda je nastala zbog višegodišnjeg nesprovođenja konačnog administrativnog rešenja o deeksproprijaciji. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zlate Stanković, Miodraga Stankovića i Mirjane Tanasković, svih iz Brusa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zlate Stanković, Miodraga Stankovića i Mirjane Tanasković i utvrđuje da su u postupku administrativnog izvršenja koji se vodi pred Odsekom za urbanizam, građevinarstvo i pravno-imovinske poslove opštinske uprave Brus u predmetu broj 463-11/2010-IV-06 podnosi ocima ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocima ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak administrativnog izvršenja iz tačke 1. okončao čim se za to steknu zakonski uslovi.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zlata Stanković, Miodrag Stanković i Mirjana Tanasković, svi iz Brusa, preko punomoćnika Branislava Tanaskovića, advokata iz Brusa, podneli su Ustavnom sudu 16. januara 2014. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku administrativnog izvršenja navedenom u izreci.

U ustavnoj žalbi se navodi da je pravnosnažnim i izvršnim rešenjem opštinske uprave Brus od 29. decembra 2000. godine delimično poništeno rešenje o eksproprijaciji i podnosiocima ostavljena u svojini k.p. broj 1246 KO Tršanovci, da je opštinska uprava Brus pokrenula postupak izvršenja i predaje parcele zaključkom od 14. decembra 2006. godine, ali da navedena parcela još nije predata podnosiocima u državinu.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud naloži nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak administrativnog izvršenja okončao u najkraćem roku. Takođe se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i utvrdi pravo podnosiocima ustavne žalbe na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta broj 463-11/2010-IV-06 Odseka za urbanizam, građevinarstvo i pravno-imovinske poslove opštinske uprave Brus, kao i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Odeljenja za građevinske, urbanističke i komunalno-stambene poslove opštinske uprave Brus broj 465-1/1996-III-02 od 29. decembra 2000. godine poništena je delimično tačka 1. dispozitiva pravnosnažnog rešenja Sekretarijata za privredu, finansije i komunalne delatnosti opštine Brus od 13. marta 1986. godine, i to u delu koji se odnosi na k.p. broj 1246, KO Tršanovci, tako da ranije eksproprisana nepokretnost ostaje u svojini Zlate Stanković, Miodraga Stankovića i Mirjane Tanasković, ovde podnosilaca ustavne žalbe. Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno 26. jula 2001. godine.

Opštinska uprava Brus je 14. decembra 2006. godine uputila podnosiocima ustavne žalbe poziv za 27. decembar iste godine, radi uvođenja u posed – primopredaju k.p. broj 1246, KO Tršanovci.

Podnosioci ustavne žalbe su 22. marta 2010. godine podneli nadležnom organu zahtev za izvršenje pravnosnažnog rešenja od 29. decembra 2000. godine. U zahtevu je navedeno: da je po navedenom rešenju «donet zaključak o dozvoli izvršenja za 27. decembar 2006. godine, ali je odloženo zbog lošeg vremena»; da je nakon toga trebalo da se podnosioci dogovore sa opštinom Brus oko otkupa sporne parcele za potrebe igrališta; da su se podnosioci obratili opštini još 2007. godine, ali da nisu dobili odgovor. Zahtevom je traženo da se što hitnije zakaže primopredaja sporne parcele.

Postupajući po navedenom zahtevu, Odsek za urbanizam, građevinarstvo i pravno-imovinske poslove opštinske uprave Brus je 5. maja 2010. godine doneo zaključak broj 463-11/2010-IV-06 o dozvoli izvršenja rešenja od 29. decembra 2000. godine i odredio da će se administrativno izvršenje sprovesti primopredajom deeksproprisanog zemljišta između ranijeg korisnika eksproprijacije i podnosilaca ustavne žalbe 14. maja 2010. godine putem zapisnika na licu mesta. Raniji korisnik eksproprijacije je 10. maja 2010. godine podneo žalbu protiv navedenog zaključka, kao i predlog za odlaganje izvršenja, ističući da je 26. juna 2009. godine pokrenut postupak restrukturiranja nad IMK „14. oktobar“ a.d. kao izvršenikom, a da se, saglasno odredbi člana 20ž Zakona o privatizaciji, od dana donošenja odluke restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja, a postupak koji je u toku se prekida.

Rešenjem Ministarstva finansija od 9. maja 2011. godine odbijena je žalba izvršenika, sa obrazloženjem da je spornim rešenjem vraćena eksproprisana imovina tražiocima izvršenja, te ista ne predstavlja imovinu izvršenika, zbog čega su bez uticaja navodi žalbe da je nad izvršenikom pokrenut postupak restrukturiranja. Izvršenik je protiv navedenog konačnog rešenja 10. juna 2011. godine pokrenuo upravni spor, a 21. septembra 2011. godine podneo je predlog za prekid postupka administrativnog izvršenja. Navedeni predlog je odbijen zaključkom nadležnog organa od 16. novembra 2011. godine, nakon čega je izvršenik predlogom od 28. novembra 2011. godine tražio odlaganje predmetnog izvršenja.

U zapisniku o izvršenom uviđaju na licu mesta sačinjenom 9. decembra 2011. godine konstatovano je da službenom licu i tražiocima izvršenja nije dozvoljen pristup predmetnoj parceli, koja se nalazi u krugu fabrike, zbog čega su podnosioci zatražili da se obezbedi asistencija policije radi sprovođenja rešenja o izvršenju. Nadležni organ je dopisom od 12. decembra 2011. godine zatražio asistenciju policije za sprovođenje izvršenja zakazanog za 16. decembar 2011. godine, ali je 15. decembra iste godine odustao od tog zahteva, „očekujući da će stranke sporazumno izvršiti svoje obaveze utvrđene rešenjem o deeksproprijaciji zemljišta“.

U zapisniku o izvršenom uviđaju na licu mesta i omeđavanju i snimanju k.p. broj 1246, KO Tršanovci , sačinjenom 16. decembra 2011. godine, konstatovano je da su službeno lice i tražioci izvršenja ušli u krug fabrike, nakon čega su geometri pokazali mere i granice predmetne parcele, koja je opterećena konstrukcijom od metalnih tribina. Određen je rok od sedam dana za postizanje dogovora između izvršenika i tražilaca izvršenja, nakon čega je doneto rešenje od 27. decembra 2011. godine o tome da se sporna parcela predaje podnosiocima ustavne žalbe. Protiv navedenog rešenja žalbu su izjavili podnosioci ustavne žalbe, ističući da im predmetna parcela nije predata, te da je u nju nemoguće ući zbog visoke žičane ograde i metalne konstrukcije. Izvršenik je, takođe, izjavio žalbu, pozivajući se na to da Upravni sud još nije doneo odluku o njegovoj tužbi kojom je osporavao zakonitost postupka donošenja zaključka o dozvoli izvršenja rešenja o deeksproprijaciji. Rešenjem Ministarstva finansija od 2. septembra 2012. godine poništeno je navedeno rešenje od 27. decembra 2011. godine i naloženo prvostepenom organu da sačeka ishod upravnog spora po tužbi izvršenika.

Nadležni organ je zaključkom od 11. aprila 2013. godine prekinuo postupak pokrenut zahtevom podnosilaca ustavne žalbe za sprovođenje predmetnog izvršenja, a drugostepeni organ je rešenjem od 24. oktobra 2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosilaca izjavljenu protiv tog zaključka.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 6492/11 od 7. novembra 2013. godine odbijena je tužba IMK „14. oktobar“ a.d, u restrukturiranju , iz Kruševca , podneta protiv rešenja Ministarstva finansija od 9. maja 2011. godine. Upravni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju ne radi o određivanju i sprovođenju prinudnog izvršenja nad imovinom tužioca radi namirenja potraživanja, već o sprovođenju administrativnog izvršenja predajom u posed nepokretnosti koja je imovina podnosilaca ustavne žalbe.

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu od 13. januara 2016. godine otvoren je stečajni postupak nad IMK „14. oktobar“ a.d. iz Kruševca.

Dopisom od 29. jula 2016. godine nadležni organ je obavestio Ustavni sud da predmetni postupak administrativnog izvršenja još nije okončan.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosioci ukazuju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) .

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da je stranka lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku (član 39.); da se rešenje doneseno u postupku izvršenja izvršava kad postane izvršno (član 261. stav 2.); da se zaključak donesen u postupku izvršava kad postane izvršan, a da zaključak protiv koga se može izjaviti posebna žalba koja ne odlaže njegovo izvršenje postaje izvršan saopštavanjem, a ako nije saopšteno - dostavljanjem stranci (član 262. st. 1. i 2.); da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem (član 266. stav 1.); da organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja donosi, po službenoj dužnosti ili po predlogu tražioca izvršenja, zaključak o dozvoli izvršenja i da je protiv ovog zaključka dopuštena žalba nadležnom drugostepenom organu (član 268. stav 1.); da se u postupku administrativnog izvršenja može izjaviti žalba koja se odnosi samo na izvršenje, a njome se ne može pobijati pravilnost rešenja koje se izvršava i da žalba ne odlaže započeto izvršenje (član 270. st. 1. i 2.); da će se administrativno izvršenje odložiti ako se utvrdi da je u pogledu izvršenja obaveze dozvoljen poček, ili je umesto privremenog rešenja koje se izvršava doneseno rešenje o glavnoj stvari koje se razlikuje od privremenog rešenja, kao i da odlaganje izvršenja odobrava organ koji je doneo zaključak o dozvoli izvršenja (član 271. stav 2.); da ako se izvršenikova obaveza sastoji u izvršenju radnje koju može izvršiti i drugo lice, a izvršenik je ne izvrši uopšte ili je ne izvrši u celini, ta radnja će se izvršiti preko drugog lica, na trošak izvršenika (član 275. stav 1.).

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je u postupku administrativnog izvršenja rešenja Odeljenja za građevinske, urbanističke i komunalno-stambene poslove opštinske uprave Brus broj 465-1/1996-III-02 od 29. decembra 2000. godine, kojim je poništeno rešenje o eksproprijaciji u delu koji se odnosi na k.p. broj 1246, KO Tršanovci, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe ratione personae, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je određeno da je stranka u upravnom postupku lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku. Imajući u vidu da su podnosioci ustavne žalbe podneli zahtev za sprovođenje izvršenja rešenja od 29. decembra 2000. godine, kojim je odlučeno o njihovom zahtevu za poništaj rešenja o eksproprijaciji zemljišta, Sud je utvrdio da u predmetnom postupku administrativnog izvršenja podnosioci imaju svojstvo stranke i da je nesumnjiv njihov pravni interes da se taj postupak okonča u razumnom roku. Ustavni sud, s tim u vezi, konstatuje da su podnosioci u ustavnoj žalbi naveli da je opštinska uprava Brus „pokrenula postupak izvršenja i predaje parcele zaključkom od 14. decembra 2006. godine“. Po oceni ovog suda, iz dostavljene dokumentacije i spisa predmeta predmeta proizlazi da je za 27. decembar 2006. godine bila zakazana primopredaja sporne parcele, ali da su u periodu koji je nakon toga usledio podnosioci pokušavali da postignu dogovor sa opštinom Brus u vezi sa otkupom sporne parcele za potrebe igrališta. Polazeći od navedenog, Sud je ocenio da je period merodavan za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku započeo 22. marta 2010. godine, podnošenjem zahteva podnosilaca ustavne žalbe za donošenje zaključka o dozvoli izvršenja rešenja od 29. decembra 2000. godine, koje još nije sprovedeno.

Ustavni sud je imao u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, kao i od značaja istaknutog prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da odgovornost za navedeno trajanje ovog postupka snosi prvostepeni organ, koji duže od šest godina nije sproveo zaključak o dozvoli izvršenja rešenja kojim je sporna katastarska parcela vraćena u svojinu podnosilaca ustavne žalbe. U navedenom periodu nadležni organ je dva puta pokušao da sprovede predmetno izvršenje, ali nije preduzeo radnje na koje je ovlašćen odredbama člana 275. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, kako bi se uklonile metalna konstrukcija koja se nalazi na spornoj parceli i ograda koja onemogućava podnosiocima da uđu u posed parcele. Ustavni sud je dalje utvrdio da je nadležni organ doneo „rešenje o predaji“ sporne parcele, koje je drugostepeni organ poništio, ocenjujući da je trebalo sačekati ishod upravnog spora koji je vođen pred Upravnim sudom po tužbi izvršenika. Ustavni sud, s tim u vezi, ističe da žalba protiv zaključka o dozvoli izvršenja od 5. maja 2010. godine nije zadržavala njegovo izvršenje, te da je navedeni zaključak, saglasno odredbama 262. st. 1. i 2. i člana 270. st. 1. i 2. postao izvršan najkasnije 10. maja 2010. godine, kada je izvršenik protiv tog zaključka izjavio žalbu. Polazeći od navedenog, a posebno imajući u vidu da se radi o predaji nepokretnosti koja je pravnosnažnim rešenjem vraćena u svojinu tražilaca izvršenja, Ustavni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, nisu postojale zakonske smetnje za sprovođenje zaključka o dozvoli izvršenja u toku trajanja predmetnog upravnog spora pred Upravnim sudom. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da nadležni organ ni nakon donošenja presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 6492/11 od 7. novembra 2013. godine, čijim donošenjem je postao pravnosnažan zaključak o dozvoli izvršenja od 5. maja 2010. godine, nije preduzeo radnje na koje je ovlašćen kako bi omogućio podnosiocima ustavne žalbe da uđu u posed sporne nepokretnosti

Ustavni sud ukazuje da postupak administrativnog izvršenja po svojoj prirodi ne spada u složene postupke, posebno stoga što se izvršenje sprovodi na osnovu izvršnog rešenja, čija se pravilnost ne može osporavati žalbom. Takođe, u Zakonu o opštem upravnom postupku su taksativno navedeni razlozi i slučajevi u kojima se može obustaviti, odnosno odložiti izvršenje, što umnogome olakšava postupanje nadležnog organa u tom postupku.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe u predmetnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da podnosioci nakon donošenja predmetnog zaključka o dozvoli izvršenja nisu imali na raspolaganju pravna sredstva kojima bi mogli uticati na ubrzanje predmetnog postupka administrativnog izvršenja, s obzirom na to da se u tom postupku može podneti žalba, odnosno tužba zbog „ćutanja administracije“, jedino u slučaju nedonošenja navedenog zaključka u roku predviđenom zakonom.

Ustavni sud nalazi da je odluka u ovom predmetu bila od velikog značaja za podnosioce ustavne žalbe, imajući u vidu da je ovlašćenje držanja stvari i, s tim u vezi, njena upotreba, sastavni deo prava svojine.

Polazeći od toga da predmetni postupak administrativnog izvršenja traje duže od šest godina i da još nije okončan, Ustavni sud je ocenio da je propuštanjem Odsekom za urbanizam, građevinarstvo i pravno-imovinske poslove opštinske uprave Brus da sprovede izvršenje rešenja Odeljenja za građevinske, urbanističke i komunalno-stambene poslove opštinske uprave Brus broj 465-1/1996-III-02 od 29. decembra 2000. godine, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe la podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno trajanje predmetnog postupka. Ustavni sud je, takođe, uzeo u obzir praksu ovog suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. S obzirom na to da je Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) propisan rok od četiri meseca za izvršenje odluke Ustavnog suda kojim je utvrđeno pravo na naknadu materijalne/nematerijalne štete, to je Sud u drugom delu tačke 2. izreke odredio da se dosuđena visina naknade nematerijalne štete podnosiocima ustavne žalbe isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

7. Polazeći od toga da upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim organima da preduzmu neophodne mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Podnosioci ustavne žalbe, takođe, smatraju da im je nesprovođenjem administrativnog izvršenja rešenja kojim je poništeno rešenje o eksproprijaciji sporne katastarske parcele, povređeno i pravo na imovinu.

Ocenjujući osnovanost navoda podnosilaca ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava iz člana 58. stav 1. Ustava, Sud je najpre konstatovao da je pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za građevinske, urbanističke i komunalno-stambene poslove opštinske uprave Brus broj 465-1/1996-III-02 od 29. decembra 2000. godine poništeno rešenje o eksproprijaciji u delu koji se odnosi na k.p. broj 1246, K .O. Tršanovci, tako da je ranije eksproprisana nepokretnost ostala u svojini podnosilaca ustavne žalbe.

Ustavni sud je, polazeći od navedenih odredaba Zakona o opštem upravnom postupku, ocenio da je pravna mogućnost izvršenja rešenja kojim je naložena predaja sporne nepokretnosti postojala počev od dana kada je izvršenik primio zaključak nadležnog organa o dozvoli izvršenja navedenog rešenja, a najkasnije od 10. maja 2010. godine. Primenjujući navedene odredbe zakona na konkretan slučaj, Ustavni sud nalazi da je nadležni organ bio dužan da omogući podnosiocima ustavne žalbe uvođenje u posed sporne parcele i da je njegovo propuštanje da to učini u periodu od šest godina, predstavlja povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu usvojio, odlučujući kao u tačk i 1. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, Ustavni sud je konstatovao da podnosi oci uz ustavnu žalbu ni su dostavi li dokaze o postojanju štete, njenoj visini, kao i jasne uzročne veze između štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između neblagovremenog postupanja upravnih organa i suda i eventualne materijalne šete, te je rešio kao u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

10. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neizvršenja administrativnog rešenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti