Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv presuda prekršajnih sudova zbog povrede prava na pravično suđenje. Podnosilac je ponavljao navode iz redovnog postupka, tražeći od Suda da deluje kao instancioni sud, što nije u njegovoj nadležnosti.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bogdana Bukilića iz Titela, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Bogdana Bukilića izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Novom Sadu - Odeljenje u Titelu Pr. 2-344/10 od 19. aprila 2010. godine i presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 21862/10 od 9. novembra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Bogdan Bukilić iz Titela izjavio je 27. decembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda označenih u izreci rešenja, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i "pravila i principa" iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Podnosilac ustavne žalbe navodi: da su prekršajni sudovi povredili pravila postupka; da je protiv prvostepene presude podneo žalbu zbog toga što činjenično stanje nije pravilno utvrđeno, niti su izvedeni predloženi dokazi u korist okrivljenog; da drugostepeni sud "nije izvodio dokazivanje" na okolnosti na koje mu je ukazano. Podnosilac predlaže da Ustavni sud ukine osporene presude i predmet vrati na ponovno suđenje.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. U sprovedenom prethodom postupku Ustavni sud je utvrdio da je presudom Prekršajnog suda u Novom Sadu - Odeljenje u Titelu Pr. 2-344/10 od 19. aprila 2010. godine, okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe osuđen na plaćanje novčane kazne i izrečena mu je zaštitna mera zabrana upravljanja motornim vozilom ''B'' kategorije u trajanju od tri meseca, te je obavezan na plaćanje troškova prekršajnog postupka, zbog prekršaja iz člana 226. stav 1. tačka 5) u vezi stava 3. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. Odlučujući o žalbi okrivljenog, Viši prekršajni sud u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu je presudom Prž. 21862/10 od 9. novembra 2010. godine odbio žalbu okrivljenog i potvrdio presudu Prekršajnog suda u Novom Sadu - Odeljenje u Titelu Pr. 2-344/10 od 19. aprila 2010. godine. U obrazloženju osporene drugostepene presude se navodi da je u prvostepenoj presudi činjenično stanje pravilno utvrđeno i ocenjeno, kao i da je materijalno pravo pravilno primenjeno, a drugostepeni sud se u svojoj odluci detaljno izjasnio o svim žalbenim navodima okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, nalazeći da su neosnovani, posebno imajući u vidu navode iz odbrane okrivljenog, te izvedene dokaze saslušanjem svedoka oštećene D.Ž. i uvidom u zapisnik o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode od 26. oktobra 2010. godine.
4. Nakon izvršenog uvida u osporenu drugostepenu presudu, a polazeći od navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog prekršajnog postupka, samo formalno poziva na povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, ponavljajući u ustavnoj žalbi navode iz odbrane date u prekršajnom postupku, koje je u postupku po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene prekršajne presude cenio i Viši prekršajni sud u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu, o čemu osporena presuda tog suda Prž. 21862/10 od 9. novembra 2010. godine sadrži detaljno obrazloženje.
Ustavni sud konstatuje da je označenim članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovano pravo na pravično suđenje koje se jemči i članom 32. stav 1. Ustava, te se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi vrši u odnosu na navedenu odredbu Ustava.
Saglasno iznetom, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih odluka, postupa kao instancioni (viši) sud u odnosu na organe koji su doneli osporene odluke, tako što će preispitati sprovedeni dokazni postupak i činjenično stanje na kome se te odluke zasnivaju. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević