Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Usvojena je ustavna žalba zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Poništena je presuda Upravnog suda jer je potvrdila proizvoljnu odluku drugostepenog upravnog organa, koji je poništio i neosporeni deo prvostepenog rešenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M . S . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 13159/17 od 17. marta 2020. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 13159/17 od 17. marta 2020. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-22-15223/2016 od 12. jula 2017. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 u predmetu broj 952-02-8446/2012 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo M. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu , 16. juna 2020. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 13159/17 od 17. marta 2020. godine i rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-22-15223/2016 od 12. jula 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku označenom u tački 1. izreke.

U ustavnoj žalbi se u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje navodi:

- da je rešenjem prvostepenog organa od 18. juna 2014. godine izvršen upis podnositeljke kao vlasnika zgrade broj 4 na predmetnoj katastarskoj parceli, na osnovu građevinske i upotrebne dozvole;

- da je istim rešenjem upisana zgrada broj 6, da je status objekta „bez odobrenja za gradnju“, te da „vlasnik, odnosno držalac nije utvrđen“;

- da se podnosioci žalbe protiv tog rešenja protive upisu prava svojine na zgradi broj 6, koji nije ni izvršen u korist bilo kog lica;

- da je drugostepeni organ u postupku po žalbi odlučivao o upisima koji nisu osporeni, proizvoljnom primenom odredaba Za kona o opštem upravnom postupku.

Podnositeljka ustavne žalbe ističe da je osporenim aktima podnositeljka onemogućena da „zakonito raspolaže“ svojom imovinom.

U ustavnoj žalbi se, takođe, navodi da je podnositeljki povređeno prav o na suđenje u razumnom roku , jer punih osam godina ne može da izdejstvuje upis svog prava zbog nepotrebno dugo g traj anja upravnog postupk a pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 u predmetu broj 952-02-8446/2012.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila, pored ostalog, da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, poništi osporene akt e i da joj utvrdi pravo na naknad u materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i osporene akte, spise predmeta broj 952-02-8446/2012 Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 3. maja 2012. godine podnela Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 zahtev za upis nepokretnosti – stambenog objekta u postupku legalizacije u Ulici T. broj 8 u Beogradu, na k.p. broj …/1 KO Zvezdara.

Zaključkom prvostepenog organa od 27. juna 2013. godine naloženo je podnositeljki ustavne žalbe da, u roku određenom zaključkom, dostavi na uvid projekat, jer se iz priloženih isprava ne može utvrditi tačan položaj predmetne nepokretnosti. Službena beleška nakon izvršenog uvida u projekat sastavljena je 21. avgusta 2013. godine.

Rešenjem prvostepenog organa od 2. oktobra 2013. godine dozvoljen je, pored ostalog, upis zgrade broj 4 i upis prava svojine u korist podnositeljke ustavne žalbe na stanu označenom kao poseban deo zgrade bro j 4, sa zabeležbom da je pravo svojine na objektu broj 4 utvrđeno na osnovu rešenja o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli izdatoj u postupku legalizacije. U obrazloženju rešenja je navedeno da je u sprovedenom postupku utvrđeno da priložene isprav e ispunjava ju uslove iz čl. 84, 85, 86, 87. i 88. Zakona o državnom premeru i katastru.

Podnositeljka ustavne žalbe je 18. novembra 2013. godine izjavila žalbu protiv navedenog rešenja i podnela zahtev za ispravku, odnosno zahtev za donošenje dopunskog rešenja, jer nije upisana kao vlasnik na zgradi broj 4 , već samo na posebnom delu tog objekta.

U stavu 1. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 31. januara 2014. godine navedeno je da se menja rešenje tog organa od 2. oktobra 2013. godine, ali je novodoneto rešenje u preostalom delu istovetno prethodnom. U obrazloženju rešenja je navedeno : da je u postupku po žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja od 2. oktobra 2013. godine utvrđeno da ima osnova da se izmeni to rešenje i na objektu broj 4 upiše pravo vlasništva u njenu korist; da je, primenom odredaba člana 225. Zakona o opštem upravnom postupku, odluč eno kao u dispozitivu, imajući u vidu da priložene isprave predstavljaju podoban pravni osnov za provođenje promene shodno citiranim odredbama Zakona o državnom premeru i katastru.

Podnositeljka ustavne žalbe je 11. marta 2014. godine izjavila žalbu i protiv navedenog rešenja, te podnela zahtev za ispravku, odnosno zahtev za donošenje dopunskog rešenja, zbog toga što ponovo nije upisana kao vlasnik na zgradi broj 4, već samo na posebnom delu te zgrade.

Rešenjem prvostepenog organa od 18. juna 2014. godine izmenjeno je rešenje tog organa od 31. januara iste godine (stav 1. dispozitiva) , tako što su ispravljeni podaci u pogledu površine i statusa objekta broj 4, izvršen upis prava svojine u korist podnositeljke ustavne žalbe na zgradi broj 4 , upis novoformiranog posebnog dela zgrade u prizemlju te zgrade i upis prava svojine u korist podnositeljke (stav 2. dispozitiva) . Istim rešenjem dozvoljen je upis zgrade broj 6, izgrađene bez dozvole – vlasnik, odnosno držalac nije utvrđen (stav 3. dispozitiva). Prvostepeni organ je u obrazloženju naveo da je ocenio da je osnovana žalba podnositeljke izjavljena protiv rešenja „od 2. oktobra 2013. godine“ i da nije potrebno voditi novi postupak, te je, primenom odredaba člana 225. Zakona o opštem upravnom postupku, odlučio kao u dispozitivu.

S. S . je 5. avgusta 2014. godine izjavio žalbu protiv rešenja prvostepenog organa od 18. juna 2014. godine, u kojoj je naveo da kao suvlasnik objekta na spornoj parceli polaže pravo i na zajedničku prostoriju koja je označena kao zgrada broj 6 i da se pravo upisa svojine na toj zgradi ne može ostvariti dok se ne reše imovinski odnosi između njega, podnositeljke ustavne žalbe i R . S . Žalbu protiv istog rešenja je izjavio i R. S , navodeći da se „u tački 3. navedenog rešenja dozvoljava upis prava svojine zgrade broj 6 “. Žalilac je istakao da je ta zgrada sastavni deo nepokretnosti koju je kupio njegov otac i da se prethodno moraju rešiti imovinski odnosi suvlasnika.

Osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-22-15223/2016 od 12. jula 2017. godine poništena su rešenja prvostepenog organa od 2. oktobra 2013, 31. januara i 18. juna 2014. godine i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. Pozivajući se na odredbe člana 199. i člana 232. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, drugostepeni organ je istakao da je donosilac pobijanog rešenj a od 18. juna 2014. godine naveo ispravu na osnovu koje je dozvolio upis promene u katastru nepokretnosti, ali nije naveo propise na osnovu kojih je odlučio kao u stavu 1. dispozitiva.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 13159/ 17 od 17. marta 2020. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke ustavne žalbe , podneta 30. avgusta 2017. godine protiv osporenog rešenja Republičkog geodetskog zavoda (stav 1. dispozitiva) i obavezana podnositeljka ustavne žalbe da zainteresovanom licu S . S . naknadi troškove upravnog spora (stav 2. dispozitiva) . U obrazloženju osporene presude je konstatovano da je tuž ilja istakla da nije bilo potrebe da se poništi rešenje prvostepenog organa od 18. juna 2014. godine u celini, jer je žalba zainteresovanih lica usmerena samo na stav 3. dispozitiva tog rešenja i predlož ila da taj sud odluči u sporu pune jurisdikcije, tako što će poništiti osporeno rešenje u odnosu na st. 1. i 2. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 18. juna 2014. godine. Dalje je konstatovano da je u odgovoru na tužbu zainteresovanog lica S . S . naved eno: da su zgrade br. 4 i 6 pretvorene u jednu stambenu jedinicu, te da upisom prava svojine na zgradi broj 4 u korist podnositeljke ustavne žalbe može doći do toga da i zgrada broj 6 „bude preneta u nesmetanu državinu tužilje“, iako to nije samo njena svojina; da je zbog toga upis prava svojine samo na zgradi 4 preuranjen, jer je potrebno da se tačno označe svi postojeći objekti i njihove površine, pa da se izvrši upis prava svojine pojedinačnih vlasnika. Upravni sud je ocenio da je rešenje tuženog organa doneto u skladu sa važećim procesnim zakonom i primenom relevantnog materijalnog prava na pravilno utvrđeno činjenično stanje. Ocenjujući navode tužbe, taj sud je našao da su bez uticaja na drugačiju odluku, jer je tuženi pravilno našao da su sva tri prvostepena rešenja zasnovana na povredi pravila postupka koju on nije mogao otkloniti.

Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 1. marta 2023. godine nije bilo drugog postupanja u predmetu prvostepenog organa.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalih, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10 ) bilo je propisano: da se rešenje protiv koga se ne može izjaviti žalba niti pokrenuti upravni spor (pravnosnažno rešenje), a kojim je stranka stekla određena prava, odnosno kojim su stranci određene neke obaveze može poništiti, ukinuti ili izmeniti samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom (član 13.); da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da ako organ koji je doneo prvostepeno rešenje nađe da je žalba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak, može stvar rešiti drukčije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija (lan 225. stav 1.); da drugostepeni organ može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično, ili ga izmeniti (č lan 229. stav 3.); da ako drugostepeni organ svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenim aktima povređeno pravo na pravično suđenje , usled proizvoljne primene procesnog i materijalnog prava i izostanka prihvatljivog obrazloženja za donete odluke. Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, Sud najpre ukazuje na to da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda. Ustavni sud naglašava da procesna pravila sadržana u Zakonu o opštem upravnom postupku predstavljaju neodvojivi deo procesnih jemstava pravičnog suđenja, zaštićenih Ustavom.

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu u kome je izjavljena protiv osporenih akata, Ustavni sud je najpre konstatovao da je odredbom člana 232. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku bilo propisano da ako drugostepeni organ u postupku po žalbi nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, a protiv novodonetog rešenja stranka ima pravo na žalbu. Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da time što je sud u upravnom sporu odbio tužbu podnetu protiv drugostepenog rešenja kojim je uvažena žalba protivne stranke u postupku, poništeno pobijano rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje, nisu iscrpljena pravna sredstva za podnošenje ustavne žalbe, jer će stranke u postupku donošenja novog rešenja organa uprave imati mogućnost da istaknu sve činjenice koje su iznosili u tužbi, kao i da brane svoja prava i zakonom zaštićene interese.

Ustavni sud je, međutim, konstatovao da iz činjenica utvrđenih u predmetnom ustavnosudskom postupku proizlazi da je stavom 2. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 18. juna 2014. godine usvojen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za upis prava svojine na zgradi broj 4 i stanu u toj zgradi na k.p. broj …/1 KO Zvezdara i da su suvlasnici predmetne katastarske parcele žalbom osporili to rešenje samo u delu kojim je dozvoljen upis zgrade broj 6 na toj parceli ( stav 3. dispozitiva). Drugostepeni organ je osporenim rešenjem uvažio žalbe tih lica i poništio navedeno rešenje u celini, kao i ranije doneta rešenja u predmetnom postupku. Upravni sud je prihvatio ocenu drugostepenog organa da su sva tri doneta rešenja zasnovana na povredi pravila postupka koju taj organ nije mogao otkloniti, zbog čega je potrebno da prvostepeni organ sva sporna pitanja raspravi u ponovnom postupku.

Iz n avedenih odredaba Zakona o opštem upravnom postupku , po oceni Ustavnog suda, proizlazi: da je pravnosnažno rešenje ono protiv koga se ne može izjaviti žalba niti pokrenuti upravni spor, pa i ono rešenje protiv koga stranka nije izjavila žalbu; da se takvo rešenje kojim je stranka stekla određena prava može poništiti samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom; da rešenje može i samo delimično postati pravnosnažno, budući da d rugostepeni organ u postupku po žalbi može delimično poništiti pobijano rešenje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da se u upravnom sporu koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda kao sporno postavilo pitanje da li je primenom odredbe člana 232. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku moglo biti poništeno u celini rešenje prvostepenog organa od 18. juna 2014. godine i da od odgovora na to pitanje zavisi i ocena o dopuštenosti ustavne žalbe u delu u kome je izjavljena protiv osporenih akata.

Imajući u vidu da su S. S. i R . S . u žalbama izjavljenim protiv rešenja prvostepenog organa od 18. juna 2014. godine osporili samo deo tog rešenja kojim je odlučeno o upisu zgrade broj 6 na predmetnoj parceli, uvažavanje njihove žalbe moglo je , eventualno, imati za posledicu poništavanje stava 3. dispozitiva, kojim je o tome odlučeno. S obzirom na to da drugostepeni organ ispituje pobijano rešenje u granicama žalbenog zahteva, a da žalb e naved enih lica ne sadrže bilo kakve navode koji se odnose na upis prava na zgradi broj 4, rešenje prvostepenog organa od 18. juna 2014. godine je postalo pravnosnažno u stavu 2. dispozitiva, kojim je o tome odlučeno, te nisu postojali uslovi za poništavanje rešenja u tom delu primenom odredaba Zakona o opštem upravnom postupku o rešavanju drugostepenog organa po žalbi.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za meritorno odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi, bez obzira na to što osporenom presudom Upravnog suda nije pravnosnažno rešena predmetna upravna stvar, jer su donosioci osporenih akata proizvoljnom primenom procesnog prava u skratili pravo podnositeljki ustavne žalbe stečeno rešenjem čija zakonitost nije osporena u delu kojim je o tom pravu odlučeno. Po oceni ovog suda, osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-22-15223/2016 od 12. jula 2017. godine učinjena je povreda pravila postupka, koja nije otklonjena u upravnom sporu okončanom osporenom presudom Upravnog suda U. 13159/17 od 17. marta 2020. godine, jer taj sud nije sproveo delotvornu kontrolu zakonitosti konačnog upravnog akta, paušalno ocenjujući da je tuženi organ pravilno našao da su sva tri prvostepena rešenja zasnovana na povredi pravila postupka koju on nije mogao otkloniti.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tačk i 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 13159/17 od 17. marta 2020. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-22-15223/2016 od 12. jula 2017. godine, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da će nakon poništavanja osporene presude Upravnog suda biti ponovo odlučivano o tužbi podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio preuranjenim nje n zahtev za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava , kao i zahtev za naknadu materijalne štete.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 3. izreke.

8. Ustavnom žalbom se, takođe, ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 u predmetu broj 952-02-8446/2012.

Ustavni sud je konstatovao da je osporeni postupak započeo 3. maja 2012. godine, podnošenjem predmetnog zahteva podnositeljke ustavne žalbe i da osporenom presudom Upravnog suda U. 13159/17 od 17. marta 2020. godine nije pravnosnažno okončan, dakle, da traje 11 godina , što, samo za sebe, može ukazivati na to da o predmetnom zahtevu nije odlučeno u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da predmetni upravni postupak nije bio složen, ni u pogledu činjeničnih, niti pravnih pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljku ustavne žal be, Ustavni sud konstatuje da on a ima pravni i materijalni interes da se u razumnom roku odluči o njenom zahtevu za upis prava na objektu za koji joj je izdata građevinska i upotrebna dozvola .

U vezi sa postupanje m upravnih organa i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je prvostepeni organ prvo rešenje doneo godinu dana i pet meseci nakon podnošenja zahteva i da je tek trećim rešenjem uspeo da otkloni nedostatke u prethodno donetim rešenjima. Ovaj sud je ocenio da odgovornost za dugo trajanje predmetnog upravnog postupka snosi i drugostepeni organ, koji je nepune tri godine odlučivao o žalbama izjavljenim protiv rešenja prvostepenog organa. Ustavni sud je utvrdio da je upravni spor u kome je ocenjivana zakonitost osporenog rešenja Republičkog geodetskog zavoda okončan za dve godine i pet meseci.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je ona propustila da u periodu koji je ukupno trajao četiri godine i tri meseca koristi sredstva za ubrzanje postupka zbog nedonošenja odluke o njenom zahtevu , kao i zbog nepostupanja prvostepenog organa u ponovnom postupku . Ovaj sud je, takođe, konstatovao da podnositeljka nije imala na raspolaganju procesnopravno sredstvo kojim bi ubrzala odlučivanje drugostepenog organa , budući da su tužbu zbog nedonošenja rešenja u drugostepenom postupku mogl e podneti samo strank e koj e su izjavil e žalbu protiv rešenja prvostepenog organa od 18. juna 2014. godine. Ustavni sud je navedeno stanovište izrazio u Odluci Už-1943/2013 od 13. januara 2016. godine, ocenjujući da podnosilac ustavne žalbe u tom predmetu nije aktivno legitimisan za podnošenje tužbe zbog „ćutanja administracije“, s obzirom na to da nije podnosilac žalbe u upravnom postupku.

Ustavni sud je, međutim, našao da navedeni doprinos podnositeljke ustavne žalbe ne može uticati na ocenu Suda o tome da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 u predmetu broj 952-02-8446/2012 povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je stoga usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i utvrdio povredu označenog prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 3. izreke, dok je u tački 5. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1. 000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije , od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

10. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti