Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu. Zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude za radna potraživanja protiv društvenog preduzeća, država je obavezana da podnosiocu isplati naknadu materijalne štete u visini glavnog duga.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5479/2015
23.06.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroljuba Stevanovića iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroljuba Stevanovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 619/14 (ranije predmet I. 480/01, I. 818/01 i I. 1226/07) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 482/01 od 30. maja 2002. godine i I. 1226/07 od 10. juna 2008. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tim osnovama. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroljub Stevanović iz Čačka podneo je Ustavnom sud, 14. aprila 2014. godine, preko punomoćnika Darinke Obradović, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 619/14 (ranije predmet I. 480/01, I. 818/01 i I. 1226/07). Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-2310/2014 .

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 288 /14 od 28. januara 2015. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 619/14 (ranije predmet I. 480/01, I. 818/01 i I. 1226/07) podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4-I. 288/14 od 30. jula 2015. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už- 5479/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Opštinskog suda u Čačku I. 482/01 od 30. maja 2002 . godine i I. 1226/07 od 10. juna 2008. godine, usvojeni su predlozi za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 1515/00 od 1. decembra 2000. godine, kojima je obavezan DP Fabrika "CER" iz Čačka, da tužiocu (izvršnom poveriocu) isplati potraživanja iz radnog odnosa.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 288/14 od 28. januara 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača Miroljuba Stevanovića za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 619/14 (ranije predmet I. 480/01, I. 818/01 i I. 1226/07) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 4 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete preko dosuđene naknade za iznos od još 1.6 00,00 evra u dinarskoj protivvrednosti. Stavom petim izreke rešenja odbijen je zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 482/01 od 30. maja 2002. godine i I. 1226/07 od 10. juna 2008. godine, a stavom šestim izreke podnosiocu su dosuđeni troškovi postupka.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Ržg. 305 /15 od 26. marta 2015. godine delimično usvoji žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Čačku, tako što je ukinuo prvostepeno rešenje u stavu petom izreke rešenje i odredio da prvostepeni sud ustavnu žalbu i donete odluke dostavi Ustavnom sudu radi odlučivanja o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na mirno uživanja imovine i naknadi materijalne štete, dok je osporeno rešenje potvrdio u stavu četvrtom i šestom izreke rešenja. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da Viši sud u Čačku nije mogao da odlučuje o zahtevu podnosioca za naknadu materijalne štete jer je za odlučivanje o tom zahtevu nadležan Ustavni sud, te je zbog toga preinačeno prvostepeno rešenje u tom delu.

Odlučujući o prestavci podnosioca broj 10284/13 od 11. januara 2013. godine, Evropski sud za ljudska prava doneo je 10. juna 2014. godine doneo Odluku Vukajlović i drugi protiv Srbije kojom je prihvatio prijateljsko poravnanje koje su zaključili podnosilac i Republika Srbija, a prema kome je Republika Srbija priznala da je u konkretnom slučaju došlo do povrede prava podnosioca na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola broj I uz ovu konvenciju , i obavezala se da isplati podnosiocu iznos od 2.0 00,00 evra na ime naknade nematerijalne štete i troškova postupka.

4. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 14. aprila 2014. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I . 619/14 (ranije predmet I. 480/01, I. 818/01 i I. 1226/07), Ustavni sud je konstat ovao da je Evropski sud za ljudska prava u međuvremenu - 10. juna 201 4. godine, doneo odluku o dopuštenosti prestavki više podnosilaca, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, a povodom neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa društvenim kapitalom DP Fabrika "CER" iz Čačka, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa. Imajući u vidu da se Republika Srbija na osnovu navedenog prijateljskog poravnanja obavezala da će podnosiocu isplatiti iznos od 2.000,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti na ime naknade nematerijalne štete i troškova postupka, Ustavni sud sada odlučujući o naknadi materijalne štete, podseća i na predmet Evropskog suda Marinković protiv Srbije, u kojoj je navedeno da se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog s uda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je, pored drugih, i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103//15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 482/01 od 30. maja 2002. godine i I. 1226/07 od 10. juna 2008. godine , umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj e je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti