Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne prekršajne presude. Sud je našao da ne postoje pretpostavke za vođenje postupka, jer podnosilac nije pretrpeo značajniju štetu i slučaj ne pokreće pitanje od ustavnopravnog značaja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5481/2010
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radoslava Balšića iz Vrnjačke Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Radoslava Balšića izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Vrnjačkoj Banji Pr. 919/10 od 16. septembra 2010. godine i presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Kragujevcu Prž. 34504/10 od 2. oktobra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Radoslav Balšić iz Vrnjačke Banje je 27. decembra 2010. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava iz čl. 23, 25 i 32. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac smatra da je do povrede označenih ustavnih načela i prava došlo na taj način što ga je "prekršajni sud sveo na objekat, a ne subjekt postupka", jer je izvodio dokaze i raspravljao bez njegovog prisustva, te da na njegove primedbe iznete kroz žalbeni postupak sud nije odgovorio i time "pokazao da ga ne poštuje kao ličnost".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži razloge i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava ili slobode za koje se tvrdi da je povređeno.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da Ustavni sud u postupku prethodnog ispitivanja dopuštenosti ustavne žalbe ispituje i to da li su navodi i razlozi ustavne žalbe takve prirode da mogu ukazati na mogućnost povrede ili ugrožavanja označenih ustavnih prava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, kao okrivljeni, u prekršajnom postupku vođenom pred Prekršajnim sudom u Vrnjačkoj Banji i Višim prekršajnim sudom u Beogradu - Odeljenje u Kragujevcu, pravosnažno oglašen krivim za prekršaj iz člana 227. stav 1. tačka 30) Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, kažnjen novčanom kaznom u visini od 3.000,00 dinara i obavezan na plaćanje troškova postupka u iznosu od 800,00 dinara .

4. Polazeći od navoda i razloga ustavne žalbe i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac u suštini nezadovoljan ishodom prekršajnog postupka u kome je oglašen krivim i kažnjen.

Uvažavajući eventualni značaj ove pravne stvari za podnosioca, Ustavni sud je konstatovao da su, bez obzira na potencijalne povrede ili ugrožavanje označenih prava, navodi i razlozi ustavne žalbe takve prirode da ne ukazuju na to da je podnosilac ustavne žalbe osporenim aktima pretrpeo značajniju štetu i da oni ne pokreću, niti postavljaju neko opšte pitanje o eventualnoj povredi označenih prava koje je od ustavnopravnog značaja za odlučivanje Ustavnog suda. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su nadležni sudovi sporno pitanje raspravljali u dva stepena, te da je drugostepeni sud za svoj stav i odluku dao razloge zasnovane na prihvatljivoj primeni i tumačenju merodavnog materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Kako navodi i razlozi ustavne žalbe nisu takve prirode da ukazuju na potrebu pružanja ustavnosudske zaštite u ovom konkretnom slučaju, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 2532/2011: Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje
• Už 3213/2011: Odbačaj ustavne žalbe kao zahteva za preispitivanje utvrđenog činjeničnog stanja
• Už 534/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za odlučivanje
• Už 320/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv parničnih presuda
• Už 2849/2010: Odbacivanje ustavne žalbe koja zahteva instancijsko preispitivanje sudske odluke
• Už 4840/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
• Už 2774/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog odluke o troškovima parničnog postupka