Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i naknadi nematerijalne štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete. Postupak je trajao sedam godina, pri čemu je drugostepeni sud o žalbi odlučivao četiri godine, što predstavlja prekomerno trajanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5484/2014
26.05.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. R. iz sela B. kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. R. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2917/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 1394/07) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. R. iz sela B. kod Leskovca je, 24. juna 2014. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2917/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 1394/07).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 19. aprila 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog Privrednog društva za distribuciju električne energije „J.“, d.o.o. N, ED L, radi naknade materijalne štete zbog bespravno posečenih stabala jabuka i šljiva na katastarskoj parceli tužioca u KO Barje; da je presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 1394/07 od 3. marta 2009. godine usvojen tužbeni zahtev, dok je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 1015/10 od 7. juna 2012. godine ukinuta prvostepena presuda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je u ponovnom postupku, presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 1917/12 od 4. aprila 2013. godine usvojen tužbeni zahtev i Viši sud u Leskovcu je presudom Gž. 884/13 od 22. maja 2014. godine odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu; da mu je zbog dužine trajanja postupka od sedam godina, a koji nije bio složen, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 2917/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 19. aprila 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog Privrednog društva za distribuciju električne energije „J.“, d.o.o. N, ED L, radi naknade štete. Predmet je dobio broj P. 1394/07.

Pred prvostepenim sudom su bila održana tri ročišta, dok jedno ročište nije bilo održano, zbog procesnih nedostataka. Na održanim ročištima su saslušane parnične stranke, izvršeno je veštačenje od strane veštaka poljoprivredne struke i izvršen je uvid u određenu dokumentaciju. Tužben zahtev je preciziran 4. februara 2008. godine.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 1394/07 od 3. marta 2008. godine, u stavu prvom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete i izgubljene dobiti za posečena tri stabla jabuka i pet stabala šljiva na katastarskoj parceli broj …, KO Barje, isplati iznos od 14.265,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 25.300,00 dinara.

Po izjavljenoj žalbi tuženog, spisi predmeta su 5. maja 2008. godine dostavljeni drugostepenom sudu i rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 1015/10 od 7. juna 2012. godine ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 1394/07 od 3. marta 2008. godine i predmet je vraćen istom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 1947/10 i održana su četiri ročišta na kojima je izvršen uvid u spise predmeta, izvršeno je veštačenje od strane sudskog veštaka elektroenergetske struke, kao i dopunsko veštačenje od strane sudskog veštaka poljoprivredne struke, dok jedno ročište nije bilo održano iz procesnih razloga.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 2917/12 od 4. aprila 2013. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete i izgubljene dobiti zbog seče tri stabla jabuka i četiri stabla šljiva isplati iznos od 22.896,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.241,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 884/13 od 22. maja 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 2917/12 od 4. aprila 2013. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se osporeni parnični postupak okončao u što kraćem roku i da bi se o tužbi odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, za ukupno trajanje parničnog postupka od sedam godina i jedan mesec nema bilo kakvog opravdanja, te navedena dužina postupka predstavlja njegovo prekomerno trajanje, kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ustavni sud nalazi da odgovornost za prekomerno trajanje parničnog postupka snosi drugostepeni sud koji je o žalbi protiv prve prvostepene presude odlučio tek nakon četiri godine. Međutim, ostali postupajući sudovi su redovno i delotvorno postupali. Tako je prvostepeni sud odlučio za nepunih godinu dana od podnete tužbe, a u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, nakon ukidanja prve prvostepene odluke, taj sud je odlučio za deset meseci, a drugostepeni sud je nakon godinu dana odlučio o žalbi protiv druge prvostepene presude, čime je postupak pravnosnažno okončan.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Po oceni Suda, predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno složenih činjeničnih niti pravnih pitanja koje je postupajući sud trebao da razjasni.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije doprineo dužini trajanja postupka.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je pokrenut pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1394/07, a okončan pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2917/12, te je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, obračunatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo usled neefikasnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kako i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i naknadi nematerijalne štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti