Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi naplate duga koji je trajao preko 16 godina. Podnosiocu, stambenoj zadruzi u stečaju, dosuđena je naknada nematerijalne štete zbog izrazite neefikasnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko v eće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiš a B. Slijepčević, predsednik Veća i sudij e dr Bosa Nenadić, Katarin a Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članov i Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu "Tehničar" iz Novog Sada, u stečaju, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu "Tehničar" iz Novog Sada, u stečaju, i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 4987 /96 (kasnije predmet P. 2862/2008) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Stambena zadrug a radnika Univerziteta u Novom Sadu "Tehničar" iz Novog Sada, u stečaju , je 27. decembra 20 10. godine, preko stečajnog upravnika Ninoslava Šimića, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2862/2008.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da osporen i parnični postupak traje od 1996. godine, kada je Stambena zadrug a radnika Univerziteta u Novom Sadu "Tehničar" iz Novog Sada, (u stečaju od 9. novembra 2010. godine), u svojstvu tužioca , započela parnicu pred Opštinskim sudom u Novom Sadu protiv tuženih V.M, Z.M. i G.J, radi isplate duga. Podnosilac predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu njegovog prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2862/2008 i nadoknadi mu nematerij alnu štetu. Podneskom od 12. februara 2013. godine podnosilac je obavestio Ustavni sud da je predmetni postupak pravnosnažno okončan.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11 ), nakon izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 16110/10 (ranije Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4987/96 i P. 2862/2008) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Stambena zadrug a radnika Univerziteta u Novom Sadu "Tehničar" iz Novog Sada je 28. decembra 1996. godine, u svojstvu tužioca, podnela Opštinskom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženih V.M, Z.M. i G.J, radi isplate duga. Predmet je zaveden pod brojem P. 4987/96. Posle pripremnog ročišta održanog 11. novembra 1996. godine i jednog zakazanog i održanog ročišta u 1998. godini, Opštinski sud je 25. maja 1998. godine doneo rešenje o mirovanju postupka zbog izostanka tužioca sa ročišta. Po predlogu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za nastavak postupka od 2. septembra 1998. godine, Opštinski sud je rešenjem od 13. oktobra 1998. godine nastavio postup ak i zakazao i održao ročište 11. decembra 1998. godine na kome je tužilac povukao tužbu u odnosu na tužene Z.M. i G.J. Tokom 1999. godine Opštinski sud je zakaz ao jedno ročište koje nije održano (bez navođenja razloga). U 2000. godini održano je jedno ročište 22. maja na kome je tužilac predložio veštačenje i sud doneo rešenje da će o predlogu za veštačenje odlučiti u pisanoj formi , dok u 2001. godini nije bilo zakazanih ročišta za glavnu raspravu. Podneskom od 25. novembra 2002. godine tužilac je tražio da se zakaže ročište za glavnu raspravu ističući da će se odugovlačenjem postupka i tuženi dovesti u nepovoljniji položaj zbog kamate na glavni dug, ali je naredno ročište u ovoj parnici zakazano i održano 25. februara 2004. godine. U 2005. godini nije bilo zakaznih ročišta, a 6. januara 2006. godine Opštinski sud je rešenjem odredio ekonomsko-finansijsko veštačenje, po kome je veštak dostavio nalaz 24. januara 2006. godine. Nakon tri zakazana i održana ročišta u 2006. godini, na kojima je izvedeno i dopunsko veštačenje, Opštinski sud u Novom Sadu je presudom P. 4987/96 od 21. juna 2006. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti i obavezao tuženog da mu isplati iznos od 2.403.235,38 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20. januara 2006. godine , pa do konačne isplate , pod pretnjom izvršenja, kao i troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tuženog od 19. jula 2006. godine, na koju je tužilac dostavio odgovor sudu 14. septembra 2006. godine, Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 5373/2006 od 20. marta 2008. godine usvojio žalbu tuženog, ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4987/96 od 21. juna 2006. godine i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Spisi predmeta su dostavljeni prvostep enom sudu 2. aprila 2008. godine i predmet je dobio broj P. 2862/08.

U ponovnom prvostepnom postupku, Opštinski sud je zakazao tri ročišta za glavnu raspravu, od kojih je dva održao, na kojima je određeno ekonomsko-finasijsko veštačenje sa novim zadatkom veštaku i pribavljen nalaz i mišljenje veštaka, a jedno ročište nije održano jer tužilac nije dostavio dokaze da je predujmio troškove veštačenja po nalogu suda od 20. juna 2008. godine. Veštak je 14. okt obra 2008. godine dostavio nalaz i mišljenje, te je nakon preciziranja tužbenog zahteva tužioca podneskom od 5. novembra 2008. godine, zaključena glavna rasprava pred sudom .

Presudom Opštinskog sud a u Novom Sadu P. 2862/2008 od 1 0. novembra 2008. godine odbijen je primarni tužbeni zahtev i prvi eventualni tužbeni zahtev tužioca, a usvojen drugi eventualni tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 890.037,29 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. oktobra 2008. godine pa do konačne isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Protiv navedene presude su izjavile žalbu obe parnične stranke.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 252/2009 od 9. aprila 2009. godine vratio spise predmeta 22. aprila iste godine Opštinsk om sud u u Novom Sadu, radi sprovođenja izviđaja : utvrđivanja koja su lica ovlašćena za zastupanje tužioca od 1997. godine do zaključ enja glavne rasprave. Nakon otklanjanja procesnih nedostataka, prvostepeni sud je naredbom od 21. maja 2009. godine vratio spise predmeta drugostepenom sudu.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4970/10 od 29. novembra 2010. godine utvrđen je prekid postupka koji se vodi pred tim sudom jer je u toku žalbenog postupka otvoren stečaj nad tužiocem. Ovo rešenje dostavljeno je tužiocu 27. decembra 2010. godine.

Podneskom tužioca - Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu "Tehničar" iz Novog Sada, u stečaju, ovde podnosioca ustavne žalbe, od 27. januara 2011. godine zatražen je nastavak postupka. Predmet je pred Osnovnim sudom u Novom Sadu dobio broj P. 16110/10 i zahtev tužioca za nastavak postupka prosleđen je 31. januara 2011. godine Apelacionom sudu u Novom Sadu. Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4970/10 od 8. februara 2012. godine predmet je vraćen prvostepenom sudu radi dopune postupka.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P. 16110/10 od 1. marta 2012. godine određen je nastavak žalbenog postupka koji je pokrenut pred Apelacionim sudom u Novom Sadu pod brojem Gž. 4970/10 i određeno da se spisi, odmah po pravnosnažnosti rešenja, dostave tom sudu radi odlučivanja o žalbama parničnih stranaka . Rešenje je postalo pravosnažno 24. marta 2012. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1515/12 od 26. decembra 2012. godine odbijene su žalb e parničnih stranaka i potvrđena presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 2862/2008 od 10. novembra 2008. godine. Zakonskom zastupniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, drugostepena presuda je dostavljena 4. februara 2013 . godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (" Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku ( član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS “ br.125/04 i 111/09) koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak o d podnošenja tužbe tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, do uručenja drugostepene presude kojom je pravosnažno okončan postupak trajao 16 godina i pet i po meseci.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, trajanje parničnog postupka ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da u ovom sporu nije bilo složenijih pravnih i činjeničnih pitanja, osim ekonomsko- finasijskog veštačenja, koja bi zahtevala obimniji dokazni postupak.

Takođe, nema nikave sumnje da je ažurno i propisno postupanje suda u cilju brzog i efikasnog razrešenja spornih pitanja u vezi duga i njegovog obračuna u uslovima inflacije, bilo od velike važnosti i materijalnog značaja za podnosioca.

Ustavni sud je ocenio da na strani podnosioca ima doprinosa dužini trajanja osporenog sudskog postupka: izostao je sa jednog ročišta, iako uredno pozvan, zbog čega je postupak mirovao tri meseca, kasnio je tri i po meseca sa uplatom predujma za troškove veštačenja (zbog čega jedno ročište nije održano) i nastavak postupka, a posle otvaranja stečajnog postupka , je tražio posle mesec dana, ali da ovaj doprinos nije odlučujuće uticao na trajanje postupka van razumnog okvira.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju prvostepenog postupka dao je nadležni prvostepeni sud. U toku osporenog perioda trajanja postupka bilo je zakazano samo 13 ročišta za glavnu raspravu, pri čemu za četiri godine sud nije zakazao nijedno ročište, a za druge četiri godine je održao samo po jedno ročište , dok u 1999. godini jedino zakazano ročište nije održano, što je uslovilo da sud prvu prvostepenu presudu donese tek posle deset godina od započinjanja parnice. Takođe, drugostepeni sud je prvostepenom sudu u dva navrata vraćao spis e predmeta zbog o tklanjanja procesnih nedostataka - sprovođenja izviđaja i dopune postupka. Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud, prevashodno Opštinski sud u Novom Sadu, u ovom sporu koji je trajao preko 16 godina, očigledno nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča. U vezi s tim, Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju ''Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske'' o d 13. jula 1983. godine ( broj apilkacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije, uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 4987/96 (kasnije predmet P. 2862/2008), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1600 evra u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete , a posebno dužinu trajanja parničnog postupka povodom koga je podneta ustavna žalba . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o isključivo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog Suda, ekonomsko - socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti