Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji, u trenutku odlučivanja, traje preko sedam godina i još nije pravnosnažno okončan. Utvrđeni su značajni periodi neaktivnosti suda, što je dovelo do dosuđivanja naknade štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Janjetović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Janjetović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 49298/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Janjetović iz Beograda je 25. decembra 2010. godine podne la Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 49298/10.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeni postupak pokrenut 28. marta 2006. godine, ali da još nije doneta prvostepena presuda. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete, kao i na troškove postupka pred Ustavnim sudom, u opredeljenim iznosima. Podnositeljka je, takođe, navela da joj je neefikasnim radom suda pričinjena materijalna šteta, usled „bezbroj izgubljenih radnih dana zbog prisustva suđenjima“, kao i da je „reč o ogromnom tužbenom zahtevu koji danas sa kamatom može da iznosi više od 60.000 evra“, te je istakla i zahtev za naknadu materijalne štete u opredeljenom iznosu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 5491/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja, podnela je 28. marta 2006. godine tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženih N.O. i S.S, kojom je tražila da sud obaveže tužene da izvrše označeni ugovor o prodaji, te da joj pruže zaštitu od pravnog uznemiravanja trećih lica, tako što će isplatiti hipoteku od 60.000 evra o svom trošku u korist Z.N. Povodom te tužbe formiran je predmet P. 1010/06.

Prvo ročište za glavnu raspravu u ovom predmetu zakazano je za 15. novembar 2006. godine. Treći opštinski sud u Beogradu je zakazao još 12 ročišta, od kojih je osam održano. U period od 1. decembra 2008. godine do 11. septembra 2009 godine nije održano ni jedno ročište, jer je postupajući sudija bio na stručnom usavršavanju. Ročište zakazano za 17. novembar 2009. godine nije održano na saglasan predlog stranaka.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, a predmet je dobio broj P. 49298/10. Do zaključenja glavne rasprave zakazano je osam ročišta, od kojih je tri održano. Od pet neodržanih ročišta, tri nisu održana jer nije bilo dokaza da je prvotuženi koji se nalazio u Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu uredno pozvan, a jedan - jer taj zavod nije mogao da dovede prvotuženog.

Glavna rasprava zaključena je 28. decembra 2011. godine, a Prvi osnovni sud u Beogradu je istog dana doneo presudu P. 49298/10, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje. Protiv ove presude obe parnične stranke su izjavile žalbe. Označena prvostepena presuda je ispravljena rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 49298/10 od 30. aprila 2012. godine.

Rešavajući o izjavljenim žalbama, Apelacioni sud u Beogradu je 26. jula 2012. godine doneo rešenje Gž. 4791/12, kojim je vratio spise predmeta P. 49298/10 Prvom osnovnom sudu u Beogradu, radi dopune postupka. Spisi predmeta su ponovo dostavljeni Apelacionom sudu u Beogradu 28. novembra 2012. godine, a predmet je dobio broj Gž. 8320/12. Postupak po žalbi je u toku.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se u ustavnoj žalbi ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak, od podnošenja tužbe 28. marta 2006. godine do odlučivanja Ustavnog suda o ustavnoj žalbi, trajao sedam godina i tri meseca, kao i da taj postupak još nije pravnosnažno okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je nadležan da utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem tog postupka, podnošenjem tužbe, a završava donošenjem pravnosnažne presude, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka trajanja predmetnog parn ičnog postupka uzme u obzir celokupni dosadašnji period trajanja tog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da navedena dužina trajanja parničnog postupka , u okolnostima konkretnog slučaja, sama po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka , što potvrđuje i činjenica da je prvostepeni postupak trajao čak pet godina i devet meseci, pri čemu je prvo ročište zakazano nakon osam meseci od podnošenja tužbe, a devet meseci nisu zakazivana ročišta zbog odsustva postupajućeg sudije. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je od zaključenja glavne rasprave u ovom parničnom predmetu, do stvaranja procesnih uslova za odlučivanje o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, proteklo godinu dana.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe, nedovoljno efikasnim postupanjem parničnog suda u predmetnom parničnom postupku, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

S obzirom na to da je predmetni parnični postup ak još u toku, Ustavni sud je kao način otk lanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se taj postup ak okonča o u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu praksu , tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Povodom zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka uz ustavnu žalbu nije dostavila dokaze o postojanju tog vida štete, kao i jasne uzročne veze između eventualne štete i radnje državnog organa kojom bi takva šteta bila prouzrokovana, te ovaj zahtev nije razmatrao.

U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti