Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu, nalazeći da pravo stranke da lično preduzima radnje ne oslobađa njenog punomoćnika dužnosti da prisustvuje ročištima. Smatranje tužbe povučenom zbog izostanka punomoćnika nije povreda prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5495/2010
10.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Đorđa Panića iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Đorđa Panića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž. 912/10 od 11. novembra 2010. godine, rešenja Višeg suda u Somboru Gž. 912/10 od 11. novembra 2010. godine i rešenja Osnovnog suda u Somboru P. 420/10 od 7. jula 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đorđe Panić iz Sremske Mitrovice izjavio je, preko punomoćnika Nebojše Crnogorca, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu 30. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž. 912/10 od 11. novembra 2010. godine, rešenja Višeg suda u Somboru Gž. 912/10 od 11. novembra 2010. godine i rešenja Osnovnog suda u Somboru P. 420/10 od 7. jula 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
   
U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su sudovi uskratili pravo podnosiocu da neposredno preduzima parnične radnje u postupku u kome ima punomoćnika; da se podnosilac ustavne žalbe sa svojim advokatom dogovorio da lično pristupi na raspravu u Osnovnom sudu u Somboru, povodom parničnog postupka za utvrđenje prava svojine, ali da zbog iznenadne bolesti nije bio u mogućnosti da prisustvuje ročištu, te je sud doneo rešenje da se tužba smatra povučenom; da je sud odbio predlog podnosioca za vraćanje u pređašnje stanje, jer je stranka imala punomoćnika koji je bio dužan da pristupi; da se davanjem pumomoćja advokatu stranka nije odrekla prava da neposredno vrši parnične radnje u postupku.
   
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
   
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
   
3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Osnovnog suda u Somboru P. 420/10 od 9. aprila 2010. godine utvrđeno da se tužba Đorđa Panića, ovde podnosioca ustavne žalbe smatra povučenom.
   
Osporenim rešenjem Višeg suda u Somboru Gž. 912/10 od 11. novembra 2010. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Somboru P. 420/10 od 9. aprila 2010. godine.
   
Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Somboru P. 420/10 od 7. jula 2010. godine odbijen predlog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za vraćanje u pređašnje stanje od 16. aprila 2010. godine.
   
Osporenim rešenjem Višeg suda u Somboru Gž. 912/10 od 11. novembra 2010. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Somboru P. 420/10 od 7. jula 2010. godine. U obrazloženju drugostepenog rešenja se, pored ostalog, navodi: da na ročište zakazano za 9. april 2010. godine nisu pristupili, iako uredno pozvani, ni tužilac, ni njegov punomoćnik, a svoj izostanak nisu opravdali pre održavanja ročišta; da se neosnovano u žalbi ističe da je postignut dogovor između tužioca i punomoćnika da stranka sama pristupi na ročište, pošto je u ovoj pravnoj stvari tužilac angažovao punomoćnika - advokata, koji, iako uredno pozvan, nije pristupio na navedeno ročište, niti je svoj izostanak opravdao, niti pružio valjan dokaz na okolnost svoje sprečenosti drugim obavezama; da ako je stranka izdala advokatu punomoćje za vođenje parnice, advokat je na osnovu punomoćja ovlašćen da vrši sve radnje u postupku u smislu člana 89. Zakona o parničnom postupku, pa nikakav usmeni dogovor između stranke i advokata ne oslobađa profesionalnog punomoćnika da svoj izostanak na vreme opravda, odnosno da obezbedi zamenu za pristup na ročište.
   
4. Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) je propisano: da stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika (član 84. stav 1.); da stranka koju zastupa punomoćnik može uvek doći pred sud i davati izjave pored svog punomoćnika i sama preduzimati parnične radnje (član 84. stav 5.); da ako je stranka izdala advokatu punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da vrši sve radnje u postupku, a naročito da podigne tužbu, da je povuče, da prizna tužbeni zahtev ili da se odrekne tužbenog zahteva, da zaključi poravnanje, da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, da predlaže izdavanje privremenih mera obezbeđenja, da podnosi predlog za izvršenje ili za obezbeđenje i da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva i da prenese punomoćje na drugog advokata ili ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku (član 89. stav 1.).
   
U konkretnom slučaju, ustavna žalba se, po oceni Ustavnog suda, zasniva na navodu podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima oduzeto pravo da neposredno preduzima parnične radnje u postupku, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje. Ustavni sud konstatuje da u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku stranka koju zastupa punomoćnik može uvek doći pred sud, davati izjave pored svog punomoćnika ili sama preduzimati parnične radnje. Po oceni Ustavnog suda, ova prava nisu bila uskraćena podnosiocu u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Podnosilac je mogao sam doći pred sud i zahtevati da se ročište zakazano za 9. april 2010. godine održi u odsustvu njegovog punomoćnika. Međutim, nedolazak podnosioca na zakazano ročište, ne oslobađa njegovog punomoćnika dužnosti da prisustvuje ročištu i preduzima parnične radnje u interesu svoje stranke, a u skladu sa ovlašćenjima koja po Zakonu i datom punomoćju ima. Ovu dužnost punomoćnik ima upravo u situaciji kada stranka iz zdravstvenih ili drugih opravdanih razloga nije u mogućnosti da sama preduzima radnje u postupku. Stoga je rešenje prvostepenog suda od 9. aprila 2010. godine da se tužba u konkretnom slučaju smatra povučenom, pre svega, procesna posledica izostanka uredno pozvanih punomoćnika stranaka sa zakazanog ročišta, čija je dužnost da na ročište pristupe, a tek potom i posledica izostanka tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.
   
S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da osporena rešenja nisu jasna i dovoljno obrazložena, odnosno da su doneta uz proizvoljnu ili diskriminacionu primenu procesnog prava, a time i na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju sudova, što bi moglo da dovede do povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, navodi ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje su posledica pogrešnog tumačenja zakonskih odredaba od strane podnosioca.
   
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 635/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti
• Už 3631/2010: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o povlačenju tužbe zbog izostanka stranaka
• Už 3348/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu zbog pogrešnog odbacivanja žalbe
• Už 5534/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
• Už 649/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 4170/2010: Odluka o ustavnoj žalbi zbog odbijanja predloga za vraćanje u pređašnje stanje
• Už 199/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u sporu male vrednosti