Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro 20 godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. G. iz S. P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. G. i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P. 2393/11.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. G. iz S. P. podneo je 4. novembra 2011. godine, preko punomoćnika D. V, advokata iz S. P, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, odnosno člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 224/94, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P. 2393/11.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac u svojstvu tužioca, podneo tužbu 1994. godine Opštinskom sudu u Staroj Pazovi protiv tuženog S. M. radi duga; da predmetni parnični postupak još uvek nije pravnosnažno okončan; da je prvostepeni sud nakon dvanaest godina doneo presudu kojom je utvrdio potraživanje tužioca i izvršio prebijanje sa potraživanjem tuženog prema tužiocu; da je nakon ukidanja prvostepene presude u pretežnom delu određen prekid postupka usled smrti tuženog i da je nečinjenjem, odnosno nepostupanjem prvostepenog suda podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakao je i zahtev za nakanadu nematerijalne štete, kao i naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi P. 2393/11, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 22. aprila 1994. godine, Opštinskom sudu u Staroj Pazovi, tužbu protiv tuženog S. M. iz Stare Pazove, radi isplate duga , kojom je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime duga za izvršene stolarske radove isplati iznos od 3.800,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22. aprila 1994. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka.

Pripremno ročište je održano 30. maja 1994. godine, a zatim su održana ročišta 27. juna, 21. septembra i 17. oktobra 1994. godine - na kome je izveden dokaz saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke, 17. novembra 1994. godine - na kome je izveden dokaz saslušanjem svedoka, 23. marta 1995. godine - na kome je izveden dokaz saslušanjem tuženog u svojstvu parnične stranke, 9. maja, 21. juna i 3. oktobra 1995. godine - na kome su izvedeni dokazi saslušanjem svedoka i određeno izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost kvaliteta i kvantiteta izvedenih radova.

Rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 224/94 od 10. novembra 1995. godine je određeno izvođenje dokaza veštačenjem, a sudski veštak je nalaz i mišljenje dostavio sudu 31. januara 1996. godine.

Potom su održana ročišta 11. juna i 27. septembra 1996. godine - na kome je izveden dokaz saslušanjem sudskog veštaka, a na ročištu od 23. decembra 1996. godine je zaključena glavna rasprava.

Opštinski sud u Staroj Pazovi je rešenjem P. 224/94 od 31. januara 1997. godine otvorio glavnu raspravu zaključenu 23. decembra 1996. godine, radi dopune postupka, a nakon ročišta održanog 3. marta 1997. godine, na sledećem ročištu održanom 3. juna 1997. godine je zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 224/94 od 3. juna 1997. godine je, u stavu prvom izreke, usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da mu isplati iznos od 3.800 DEM, u dinarskoj protivvrednosti , što iznosi 12.540,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. januara 1996. godine kao dana veštačenja, a na ime pogođenih i urađenih stolarskih radova i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 4.935,00 dinara. Stavom drugim izreke presude je usvojen kompenzacioni prigovor tuženog do iznosa od 5.073,75 dinara, što predstavlja deviznu razliku od 1.537,50 DEM. Stavom trećim izreke presude je konstatovano da se potraživanja parničnih stranaka u stavu prvom i drugom izreke prebijaju za iznos od 1.537,50 DEM , u dinarskoj protivvrednosti, pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 2.262,50 DEM, u dinarskoj protivvrednosti, po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke u mestu plaćanja na dana isplate otkupljuju efektivnu stranu valutu , sa domicilnom kamatom na navedeni iznos od 31. januara 1996. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke presude su utvrđeni parnični troškovi tužioca u iznosu od 4.935,00 dinara, a za tuženog 1.996,70 dinara, pa su ovako utvrđeni parnični troškovi prebijeni i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.938,30 dinara.

Odlučujući o žalbama stranaka , Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 1524/97 od 13. oktobra 1998. godine ukinuo ožalbenu presudu Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 224/94 od 3. juna 1997. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje i odlučivanje.

U ponovnom postupku ročište zakazno za 3. decembar 1998. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a zatim su održana ročišta 17. decembra 1998. godine i 2. februara 1999. godine - na kome je izveden dokaz saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke, 3. marta, 31. marta, 12. novembra i 3. decembra 1999. godine - na kome je izveden dokaz suočenjem parničnih stranaka i određeno je izvođenje dokaza dopunskim veštačenjem. Zatim su održana ročišta 27. decembra 2001. godine i 22. februara 2002. godine - na kome je ponovo određeno izvođenje dokaza dopunskim veštačenjem, a tek je rešenjem od 17. juna 2002. godine određen sudski veštak i dat mu je nalog da se sprovede veštačenje, a nalaz je dostavljen sudu 12. septembra 2003. godine.

Potom su održana ročišta 15. decembra 2003. godine, 15. marta i 3. aprila 2004. godine, ročište zakazano za 8. april 2004. godine nije održano usled sprečenosti postupajuće sudije, a na ročištu održanom 7. oktobra 2004. godine je zaključena glavna rasprava.

Međupresudom Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 297/99 od 22. decembra 2004. godine je, u stavu prvom izreke, utvrđena osnovanost tuženog zahteva tužioca protiv tuženog, radi isplate duga po osnovu izrade od tužiočevog materijala ograde za spoljnu terasu od 33 dužna metra na kući tuženog, izrade od tužiočevog materijala i montiranja nastavka bara sa stubovima do tavanice u dnevnom boravku kuće tuženog i vršenje prepravki kuhinjskih elemenata u kući tuženog, kao i izrade drvene kućice za psa. Stavom drugim izreke presude je utvrđena osnovanost kompenzacionog prigovora tuženog prema tužiocu, radi isplate vrednosti 33m2 hrastovog parketa. Stavom trećim izreke je konstatovano da će sud o visini tužbenog zahteva tužioca, o visini kompenzacionog prigovora tuženog, kao i o troškovima spora odlučiti kasnijom presudom.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je presudom potvrdio međupresudu Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 297/99 od 22. decembra 2004. godine.

U daljem toku postupka održana su ročišta 18. januara i 23. februara 2006. godine - na kome je određeno izvođenje dokaza veštačenjem preko sudskog veštaka građevinske struke, a nalaz je dostavljen sudu 20. marta 2006. godine, nakon čega su održana ročišta 31. marta, 10. maja, 5. juna, 6. jula i 6. septembra 2006. godine, a na ročištu od 20. septembra 2006. godine je zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 114/06 od 20. septembra 2006. godine je, u stavu prvom izreke, utvrđeno potraživanje tužioca prema tuženom radi isplate duga po osnovu izrade od tužiočevog materijala ograde za spoljnu terasu od 33 dužna metra na kući tuženog, izrada od tužiočevog materijala i montiranje nastavka bara sa stubovima do tavanice u dnevnom boravku kuće tuženog, izvršenje prepravki kuhinjskih elemenata u kući tuženog, izrada drvene kućice za psa koja iznosi 1.948 evra, sa domicilnom kamatom na ovaj iznos od 17. marta 2006. godine sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS u mestu i na dan isplate. Stavom drugim izreke presude je utvrđeno postojanje potraživanja po kompenzacionom prigovoru tuženog protiv tužioca, radi isplate vrednosti 33m2 hrastovog parketa i učešća materijala sa greškom drveta u izradi drvene ograde u iznosu od 1.377 evra, sa domicilnom kamatom počev od 17. marta 2006. godine na ovaj iznos, u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS u mestu i na dan isplate. Stavom trećim izreke presude je konstovano da se potraživanje tužioca po tužbi u iznosu od 1.948 evra i potraživanje tuženog po kompenzacionom prigovoru u iznosu od 1.377 evra prebijaju, pa se obavezuje tuženi da tužiocu isplati iznos od 571 evro, sa domicilnom kamatom počev od 17. marta 2006. godine na ovaj iznos, u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS u mestu i na dan isplate. Stavom četvrtim izreke pesude je odbijen kao neosnovan preostali deo tužbenog zahteva tužioca radi isplate dinarske protivvrednosti utvrđenog potraživanja od 1.948 evra do traženih 2.617 evra, u dinarskoj protivvrednosti, kao i zahtev za isplatu domicilne kamate na iznos glavnog duga od 12. septembra 2003. godine do 17. marta 2006. godine.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 1168/07 od 16. jula 2009. godine ukinuo pobijani deo presude Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 114/06 od 20. septembra 2006. godine, i to deo kojim je tužbeni zahtev tužioca odbijen za razliku od 2.617 evra do 1.948 evra, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12. septembra 2003. godine, deo kojim je utvrđeno postojanje potraživanja po kompenzacionom prigovoru za iznos od 659 evra na ime upotrebe manjekvalitetnog drveta, te odbijajući deo presude za kamatu na dosuđeni iznos za period od 12. septembra 2003. godine do 17. marta 2006.godine, a ukinuo je i odluku o parničnim troškovima i predmet vratio na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku ročište zakazano za 17. novembar 2009. godine nije održano zbog odsustva postupajućeg sudije, a nakon toga je održano ročište 15. marta 2010. godine.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi je rešenjem P. 1528/10 od 21. aprila 2010. godine utvrdio prekid postupka u ovoj parnici zbog smrti tuženog.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 20. septembra 2011. godine predložio nastavak postupka, a kao pravnog sledbenika tuženog je označio njegovu suprugu.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 906/11 od 17. oktobra 2011. godine ispravio rešenje Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1168/07 od 16. jula 2009. godine, tako što u trećem redu dispozitiva umesto reči „dinara“, treba da stoji „evra“, dok je u preostalom delu navedeno rešenje ostalo neizmenjeno.

Pred prvostepenim sudom su održana ročišta 23. oktobra 2012. godine, 27. februara, 28. juna i 12. novembra 2013. godine i 16. januara 2014. godine, a sledeće je zakazano za 3. april 2014. godine.

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odnosno člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava sadržinski ne razlikuje od navedene odredbe Evropske konvencije, Ustavni sud je postojanje povrede prava iz ustavne žalbe cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku "Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 11/09, 36/11 i 53/13 - Odluka US) je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da ako je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za donošenje odluke, sud može iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresuda) i da će sud do pravnosnažnosti međupresude zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva (član 335.).

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 22. aprila 1994. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Staroj Pazovi i da još uvek nije pravnosnažno okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje 19 godina i deset meseci do odlučivanja po ustavnoj žalbi, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije u tolikoj meri bio činjenično i pravno složen da bi mogao opravdati skoro dvadesetogodišnje trajanje postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman pravni interes da ce o njegovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da podnosilac i njegov punomoćnik u periodu od ročišta održanog 3. decembra 1999. godine do sledećeg održanog 27. decembra 2001. godine, nisu predlagali sudu zakazivanje ročišta, odnosno nisu ispoljili zainteresovanost za tok postupka u periodu od dve godine.

Ipak, osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. U prilog navedenoj činjenici govori i to da je prvostepeni sud nakon tri godine zaključio glavnu raspravu i doneo prvu presudu, koju je drugostepeni sud u postupku po žalbi ukinuo i vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Pored toga, prvostepeni sud od ročišta održanog 3. decembra 1999. godine do sledećeg održanog 27. decembra 2001. godine, pune dve godine nije preduzimao nikakve radnje u postupku. Nakon toga prvostepeni sud je međupresudom odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca, koju je u postupku po žalbi potvrdio drugostepeni sud i potom nastavio parnični pstupak radi odlučivanja o visini tužbenog zahteva tužioca i kompenzacionom prigovoru tuženog. Prvostepeni sud je u ponovnom postupku nakon izvedenih dokaza veštačenjem doneo treću presudu, koju je drugostepeni sud u postupku po žalbi u pretežnom delu ponovo ukinuo i vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine ( broj aplikacije 70767/01, stav 51.), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu da utvrđenu povred u prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede, otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka, ponašanje podnosioca ustavne žalbe i vrednost predmeta spora. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti