Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog postojanja litispendencije

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je tužba odbačena kao nedozvoljena. Razlog odbacivanja bio je postojanje drugog, ranije pokrenutog postupka o istom zahtevu (litispendencija), što je u skladu sa zakonom i ne predstavlja povredu prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-55/2009
14.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrć, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Sabahudin Tahirović, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Filipovića iz Ljubljane, Republika Slovenija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dušana Filipovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici P. 636/07 od 21. maja 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 488/08 od 2. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Filipović iz Ljubljane, Republika Slovenija, je 12. januara 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici P. 636/07 od 21. maja 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 488/08 od 2. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena tužba podnosioca ustavne žalbe koju je on podneo radi zaštite ličnih podataka, uz obrazloženje da je tužilac pred Okružnim sudom u Šapcu pokrenuo postupak za ispravku rešenja tog suda Gž. 2204/06 od 21. novembra 2006. godine, da je taj postupak u toku i da će ispravka njegovih ličnih podataka biti izvršena odmah po dostavljanju traženih dokaza - „dokaza od Policijske uprave u Ljubljani da je izvršni dužnik prijavljen u Ljubljani“. Podnosilac ustavne žalbe je protiv ovog rešenja izjavio žalbu, smatrajući da „kako nijednom odredbom Zakona o parničnom postupku sud nije ovlašćen da tužbu tužioca, kojom je tražena zaštita njegovih ličnih podataka odbaci kao nedozvoljnu“, te da su donošenjem navedenog rešenja učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, jer rešenje nema razloge o bitnim činjenicama. Dalje se navodi da je osporenim drugostepenim rešenjem njegova žalba odbijena kao neosnovana, a da pri tom „čak ni žalbeni navodi od odlučnog značaja nisu ocenjeni“. Pozivajući se na odredbe člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, podnosilac ustavne žalbe zaključuje da „iz citiranih ustavnih odredaba i iznetih činjenica ... sasvim jasno proizlazi da su ožalbenom presudom; koja predstavlja pojedinačni akt ... povređena ljudska prava i slobode žalioca“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Kako se u postupku po ustavnoj žalbi utvrđuje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, to iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine prava i sloboda označenih u ustavnoj žalbi, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Loznici P. 636/07 od 21. maja 2007. godine odbačena kao nedozvoljena tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv tužene Republike Srbije - Okružnog suda u Šapcu, radi zaštite ličnih podataka, kojom je tražio da sud utvrdi da su u rešenje Okružnog suda u Šapcu Gž. 2204/06 od 21. novembra 2006. godine pogrešno uneti njegovi lični podaci koji se odnose na prebivalište i da obaveže tuženu da ispravi lične podatke. U obrazloženju ovog rešenja se navodi: da je tužilac u tužbi naveo da je u rešenju Okružnog suda u Šapcu Gž. 2204/06 od 21. novembra 2006. godine kao mesto njegovog prebivališta pogrešno označena Loznica umesto Ljubljane i da je on posebnim podneskom predložio da sud ovu očiglednu grešku ispravi posebnim rešenjem; da je Okružni sud u Šapcu, postupajući po podnetom zahtevu za ispravku rešenja podneskom obavestio tužioca da se, pošto nije dostavio dokaz od Policijske uprave u Ljubljani da ima prijavljeno prebivalište u Ljubljani, ne može izvršiti ispravka rešenja i da će ona biti izvršena kada dostavi navedene dokaze; da je tužba nedozvoljena pošto je postupak za ispravku označenog rešenja još uvek u toku i pošto će ispravka ličnih podataka tužioca biti izvršena čim on dostavi tražene dokaze.

Ocenjujući da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbacio tužbu kao nedozvoljenu, jer je predmet tužbenog zahteva istovetan postupku za ispravku rešenja koji je još uvek u toku i u kome će ispravka biti izvršena odmah po dostavljanju traženih dokaza, Okružni sud u Šapcu je osporenim rešenjem Gž. 488/08 od 2. oktobra 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbama člana 197. st. 2. i 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme donošenja osporenih rešenja, propisano da se, dok parnica teče ne može u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica među istim strankama, te će, ako takva parnica bude pokrenuta, sud odbaciti tužbu, pri čemu je sud u toku celog postupka dužan da pazi da li već teče druga parnica o istom zahtevu među istim strankama.

Ustavni sud ukazuje da u konkretnom slučaju između podnosioca ustavne žalbe kao tužioca i Republike Srbije - Okružnog suda u Šapcu kao tuženog u vreme podnošenja tužbe u formalnopravnom smislu nije bila u toku druga parnica, ali je nesporno da je bio u toku drugi postupak povodom istog zahteva koji je podnosilac ustavne žalbe podneo upravo Okružnom sudu u Šapcu. Kako navedene odredbe Zakona o parničnom postupku izražavaju jedno od osnovnih pravila građanskog procesnog prava da se o istom zahtevu među istim strankama ne može istovremeno voditi više postupaka, Ustavni sud ocenjuje da se navodi ustavne žalbe da Zakon o parničnom postupku ne daje ovlašćenje sudu da tužbu kojom se traži zaštita ličnih podataka odbaci kao nedozvoljenu, ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima koji upućuju na povrede zajemčenih prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava. Ovo stoga što je sud ovlašćen da odbaci svaku tužbu, bez obzira na predmet spora, ukoliko ona, saglasno zakonu, nije dozvoljena. Sa druge strane, Ustavni sud ističe da je podnosilac ustavne žalbe bez ikakvih smetnji imao mogućnost da obezbedi da u donetoj sudskoj odluci budu ispravljeni podaci koji se odnose na njegovo prebivalište i tako ostvari zaštitu svojih ličnih podataka, samo uz uslov da dostavi dokaz o svom prebivalištu, na šta je i upućen aktom Okružnog suda u Šapcu povodom podnetog zahteva za ispravku rešenja toga suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog postojanja litispendencije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti