Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su nadležni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, poput opasnosti od bekstva i ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Ćupića, u vreme podnošenja ustavne žalbe u pritvoru Okružnog zatvor a u Novom Sadu , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Ćupića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1853/13 od 12. novembra 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3693 /13 od 9. decembra 201 3. godine zbog povrede prava zajemčen ih odredb ama člana 31 . i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Ćupić, u vreme podnošenja ustavne žalbe u pritvoru Okružnog zatvora u Novom Sadu, je 18. januara 201 4. godine, preko punomoćnika Nebojše Kovačevića, advokata iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci , zbog povrede prava iz člana 31, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi detaljno navodi i analizira razloge koje je sud naveo kao razloge koji opravdavaju produženje pritvora po osnovima iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, dokazujući da ovi osnovi ne stoje, odnosno da mu je pritvor neosnovano produžen, jer sud nije uzeo u obzir sve argumente koje je podnosilac kao okrivljeni naveo u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja, odredi da se donese nova odluka o žalbi, kao i da se utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 17. avgusta 2012. godine podiglo optužnicu Kt. 28/12 protiv okrivljenih V.M, Dragana Đupića, F.I, N.K. i M.T, zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 . stav 3. u vezi stava 1 . Krivičnog zakonika, kao i protiv B.K. zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 . stav 3 . u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 . stav 1. KZ. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je u svom aktu Kt. 28/12 od 18. oktobra 2012. godine izmenilo optužnicu u pogledu činjeničnog opisa krivičnih dela za koja su okrivljeni osnovano sumnjivi, dok je pravna kvalifikacija krivičnih dela ostala neizmenjena.

Okrivljeni Ćupić Dragan, F.I, N.K. i B.K. su se u vreme podnošenja ustavne žalbe nalazili u pritvoru po rešenjima istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 14/12 od 20. januara 2012. godine, koji pritvor im se računa od 19. januara 2012. godine, kada su lišeni slobode, koji pritvor je produžavan, a poslednji put rešenjem veća Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1570/13 od 11. septembra 2013. godine i to okrivljenima V.M, Draganu Ćupiću, F.I, N.K. i B.K, iz razloga propisanih u članu 142 . stav 1 . tač. 1 ) i 3 ) Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik PC", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 72/09) .

Preispitujući odluku o pritvoru prema optuženima po službenoj dužnosti, u smislu odredaba člana 216 . stav 3 . Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik PC", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) , veće Višeg suda u Novom Sadu je 12. novembra 2013. godine donelo osporeno rešenje Kv. 1853/13, nalazeći da i dalje stoje razlozi za zadržavanje okrivljenih V.M, Dragana Ćupića, F.I, B.K. i N.K u pritvoru, smatrajući pritvor neophodnom i jedinom adekvatnom merom za obezbeđivanje prisustva okrivljenih u ovom krivičnom postupku, i za nesmetano vođenje postupka, pa je u skladu sa odredbama Zakonika u krivičnom postupku koji se primenjuje od 1. oktobra 2013. godine produžilo pritvor u odnosu na optužene V.M, Dragana Ćupića , F.I, N.K. i B.K. iz razloga propisanih u članu 211 . stav 1 . tač. 1 ) i 3 ) ZKP, a u odnosu na optuženog M.T. iz razloga propisanih u članu 211 . stav 1 . tačka 3 ) ZKP. Veće je, takođe, našlo da je okrivljeni Dragan Ćupić državljanin Republike Crne Gore, da isti često menja mesto boravišta, da po sopstvenom kazivanju boravi u Subotici, ul. Mirka Bogovića broj 5, na kojoj adresi živi od kraja decembra 2011. godine, a da je pre toga povremeno živeo u Baru, gde mu žive sinovi, pri čemu je najčešće boravio u Podgorici ili Danilovgradu u kući u kojoj mu živi maćeha. Imajući u vidu sve navedene okolnosti koje se odnose na optužene, Veće je smatralo da te okolnosti predstavljaju osobite okolnosti

koje ukazuju na opasnost da bi okrivljeni u slučaju da se nađu na slobodi, mogli da se kriju ili da pobegnu i postanu nedostupni sudu, te tako onemoguće dalji nesmetan tok ovog krivičnog postupka, zbog čega je neophodno njihovo zadržavanje u pritvoru po osnovu člana 211 . stav 1 . tačka 1 . ZKP.

U obrazloženju je, takođe, navedeno:

„Nadalje, ovo Veće nalazi da je i dalje nužno da se okrivljenima V.M, Draganu Ćupiću, F.I, N.K, B.K. i M.T. pritvor produži i po osnovu člana 211 . stav 1. tačka 3 ) ZKP. Naime, okrivljeni su opravdano sumnjivi da su u dužem vremenskom periodu i to od 15. novembra 2011. godine pa do 19. januara 2012. godine, preduzimali radnje koje nose obeležja radnje izvršenja krivičnih dela iz člana 246 . stav 3 . KZ, tako što su u tu svrhu nabavili motorno putničko vozilo, koje su prilagodili za skrivanje i transportovanje velike količine opojne droge, na teritoriji Novog Sada i Subotice u Republici Srbiji, kao i na teritoriji Republike Crne Gore i Albanije. Takođe, sud je cenio i okolnosti da su optuženi F.I, Dragan Ćupić i M.T. nezaposlena lica, bez imovine, a da se dela za koja se opravdano sumnjiče u predmetnom krivičnom postupku vrše u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi. Imajući u vidu sve navedene okolnosti, Veće nalazi da iste u svojoj sveobuhvatnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni V.M, Dragan Ćupić, F.I, B.K, N.K. i M.T. u slučaju da se nađu na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponovili krivično delo za koje se opravdano sumnjiče u ovom krivičnom postupku, zbog čega je opravdano njihovo dalje.zadržavanje u pritvoru po osnovu člana 211 . stav 1 . tačka 3 ) ZKP. Zbog svega napred navedenog, Veće je okrivljenima podužilo pritvor za 60 dana, s obzirom na to da je optužnica stala na pravnu snagu i donelo odluku kao u izreci rešenja“.

Odlučujući o žalbama branilaca okrivljenih, izjavljenim protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora, Apelacioni sud u Novom Sadu je 9 . decembra 201 3. godine doneo osporeno rešenje Kž2. 3693 /13 kojim je, kao neosnovane, odbio izjavljene žalbe.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je , pored ostalog, navedeno:

„Pravilno je prvostepeni sud našao da je nužno da se prema okrivljenima Draganu Ćupiću, F.I. i N.K. produži pritvor i po ovom osnovu propisanom u članu 211. stav 1. tačka 1) ZKP. Naime, okrivljeni Dragan Ćupić je državljanin Republike Crne Gore, nema stalno mesto prebivališta niti boravišta na teritoriji Republike Srbije već često menja mesto svog boravišta, što je i sam izjavio, te po sopstvenom kazivanju boravi u Subotici, u ulici Mirka Bogovića broj 5, na kojoj adresi živi od kraja decembra 2011. godine, a pre toga je boravio u Baru, gde mu inače žive sinovi, a da je najviše boravio u Crnoj Gori, u Podgorici ili u Danilovgradu u kući u kojoj mu živi maćeha... Imajući u vidu napred izneto, sve navedene okolnosti ukazuju na to da bi okrivljeni ukoliko bi se našli na slobodi mogli da se kriju ili da pobegnu i na taj način postanu nedostupni sudu i drugim državnim organima, što bi sve moglo otežati ili onemogućiti dalje vođenje ovog krivičnog postupka, zbog čega je opravdano njihovo zadržavanje po pritvorskom osnovu propisanom u članu 211 . stav 1. tačka1) ZKP, a iz kojih razloga su žalbeni navodi branilaca okrivljenih neosnovani i ne dovode u pitanje pravilnost zaključka prvostepenog suda u pogledu neophodnosti produženja pritvora prema okrivljenima. Po mišljenju Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je prema okrivljenima Draganu Ćupiću, F.I, N.K, B.K. i V.M. neophodno produžiti pritvor i po osnovu propisanom u članu 21 1. stav 1. tačka Z) ZKP. Naime, isti su osnovano sumnjivi da su u dužem vremenskom periodu i to od 15. novembra 2011. godine pa do 19. januara 2012. godine preduzimali radnje koje nose obeležja radnje izvršenja krivičnih dela iz člana 246. stav 3 . KZ, za koje su prema optužnici Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu opravdano sumnjivi, sa visokim stepenom organizovanosti na teritoriji Novog Sada i Subotice, kao i na teritoriji Republike Crne Gore. Navedene okolnosti u svojoj sveobuhvatnosti, i po oceni ovog suda, svakako imaju kvalitet osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi okrivljeni ukoliko bi se našli na slobodi mogli ponoviti krivično delo za koje su osnovano sumnjivi da su ga izvršili pa je po mišljenju ovog veća, prvostepeni sud pravilno utvrdio da su ispunjeni uslovi za produženje pritvora propisani u članu 211 . stav 1 . tačka 3 ) ZKP. Po nalaženju Apelacionog suda, neophodno je produženje pritvora prema okrivljenima osnovom člana 211 . stav 1 . tač. 1 ) i 3 ) ZKP, pošto se ista svrha ne može ostvariti drugom merom u smislu člana 210 . stav 1 . ZKP“.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K. 216/12 od 20. novembra 2013. godine okrivljenima u istom krivičnom postupku V.M, F.I, N.K, B.K. i M.T. pritvor je ukinut i zamenjen merom zabrane napuštanja boravišta i obavezivanjem da se svakog drugog ponedeljka u mesecu javljaju nadležnoj policijskoj upravi u Subotici, jer je veće došlo do zaključka da dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru iz razloga propisanih članom 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP nije neophodno i da se svrha pritvora može ostvariti i primenom blaže mere, kako bi se obezbedilo njihovo prisustvo u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, u i to u konkretnom slučaju merom zabrane napuštanja boravišta uz obavezno javljanje nadležnom organu – Policijskoj upravi u Subotici.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.). Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome je zajemčeno da ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok se odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog: se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Odredbama člana 246. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) (u daljem tekstu: KZ) je propisano krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, i to, pored ostalog: da će se, ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.); da će se , a ko je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika, učinilac kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (stav 3.).

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. Ustava u odnosu na osporena rešenj a, zasniva na tvrdnjama da nije bilo osnova da se pritvor prema podnosiocu produži na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru , te da mera pritvora traje „pune dve godine“.

Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, kao i da je delo izvršeno od strane grupe, odnosno da je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika, propisano odredbama člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje delo je zaprećena kazna zatvora od pet do 15 godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima pravnosnažno produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva i zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1853/13 od 12. novembra 2013. godine (koje je potvrđeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3693 /13 od 9. decembra 201 3. godine) je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, pored ostalog, navedeno da je okrivljeni Dragan Ćupić državljanin Republike Crne Gore, da isti često menja mesto boravišta, da po sopstvenom kazivanju boravi u Subotici, ul. Mirka Bogovića broj 5, na kojoj adresi živi od kraja decembra 2011. godine, a da je pre toga povremeno živeo u Baru, gde mu žive sinovi, pri čemu je najčešće boravio u Podgorici ili Danilovgradu u kući u kojoj mu živi maćeha, te da, imajući u vidu sve navedene okolnosti koje se odnose na optuženog, koje predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi okrivljeni u slučaju da se nađe na slobodi, mogao da se krije ili da pobegne i postane nedostupan sudu, te tako onemogući dalji nesmetan tok krivičnog postupka, sud je smatrao da je neophodno njegovo zadržavanje u pritvoru po osnovu iz člana 211 . stav 1 . tačka 1 . ZKP.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP u obrazloženju osporenog rešenja o produženju pritvora je navedeno da su okrivljeni opravdano sumnjivi da su u dužem vremenskom periodu, i to od 15. novembra 2011. godine pa do 19. januara 2012. godine, preduzimali radnje koje nose obeležja radnje izvršenja krivičnih dela iz člana 246 . stav 3 . KZ, tako što su u tu svrhu nabavili motorno putničko vozilo, koje su prilagodili za skrivanje i transportovanje velike količine opojne droge, te da je, takođe, sud cenio i okolnosti da su optuženi F.I, Dragan Ćupić i M.T. nezaposlena lica, bez imovine, a da se dela za koja se opravdano sumnjiče u predmetnom krivičnom postupku vrše u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi, pa, imajući u vidu sve navedene okolnosti, Veće nalazi da iste u svojoj sveobuhvatnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni V.M, Dragan Ćupić, F.I, B.K, N.K. i M.T. u slučaju da se nađu na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponovili krivično delo za koje se opravdano sumnjiče u ovom krivičnom postupku, zbog čega je opravdano njihovo dalje zadržavanje u pritvoru po osnovu člana 211 . stav 1 . tačka 3 ) ZKP. Zbog svega napred navedenog, Veće je okrivljenima podužilo pritvor za 60 dana, s obzirom na to da je optužnica stala na pravnu snagu i donelo odluku kao u izreci rešenja.

Ustavni sud je ocenio da su osporen a rešenj a zasnovan a na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te da su nadležni sud ovi postupa li u skladu sa ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnov ama. Naime, nadležni sudovi su postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnosioca ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazložili u osporenim rešenjima, te uz činjenicu da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe pripadnik grupe koja je, radi neovlašćene proizvodnje i stavljanj a u promet opojnih droga , organizovala mrežu preprodavaca ili posrednika , po oceni Ustavnog suda, predstavljaju relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po navedenim zakonskim osnovima radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Istovremeno, Ustavni sud je ocenio da su Viši sud u Novom Sadu i Apelacioni sud u Novom Sadu osporen a rešenj a zasnova li na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju relevantnog prava kada su utvrdi li da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga predviđenog tač kom 1) člana 211. stav 1. ZKP. Nadležni sudovi su u osporen im odlu kama argumentovano obrazloži li konkretne osobite okolnosti koje u ovom slučaju ukazuju da bi okrivljeni, puštanjem na slobodu, mogao da postane nedostupan državnim organima Republike Srbije, te time omete nesemetano vođenje krivičnog postupka, kao i da bi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo za koje je optužen i ocenio da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu .

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nije bilo osnova da mu se pritvor produži, odnosno da ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru.

S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio da su argumenti iz osporenih rešenja bili dovoljni da se podnosiocu ustavne žalbe pritvor produži na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, Sud se nije bavio ocenom osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosi na pritvorski razlog iz tačke 3) ovog člana ZKP.

U pogledu navoda ustavne žalbe da mera pritvora traje „pune dve godine“, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti ovog navoda od prvenstvenog značaja to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti. Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Novom Sadu veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih i brojnosti krivičnih dela za koja postoji opravdana sumnja da su ih optuženi izvršili, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku. Kako je do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak trajao nepune dve godin e, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica i glavni pretres održan i više puta nastavljen , Ustavni sud smatra da je nadležni sud sa primerenom hitnošću do sada vodio predmetni krivični postupak, posebno imajući u vidu i činjenicu da je glavni pretres redovno i zakazivan i održavan (12 puta).

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sud ovi u osporen im rešenjima nave li relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatra li da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa potrebnom hitnošću.

Stoga je Ustavni sud našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanja pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu , i odlučio kao u prvom delu izreke.

Kako se navodima o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora obrazlaže i povreda prava na pravično suđenje, to se ocena Ustavnog suda o neosnovanosti tih navoda odnosi i na ovo pravo, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. U odnosu na povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe ničim nije potkrepio tvrdnje da su Apelacioni sud u Novom Sadu i Viši sud u Novom Sadu prilikom odlučivanja o produženju pritvora podnosiocu kao okrivljenom, doneli odluke drugačije od odluka koje su donošene u istim činjeničnim i pravnim situacijama, čime su ga stavili u nejednak položaj u odnosu na treća lica, a što je osnovna pretpostavka za isticanje povrede prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da podnosilac svoju tvrdnju o nejednakom postupanju zasniva i na tome što je saokrivljenima u istom krivičnom postupku V.M, F.I, N.K, B.K. i M.T. rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K. 216/12 od 20. novembra 2013. godine pritvor ukinut i zamenjen merom zabrane napuštanja boravišta i obavezivanjem da se svakog drugog ponedeljka u mesecu javljaju nadležnoj policijskoj upravi u Subotici, dok je podnosiocu pritvor produžen. Ustavni sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne može smatrati da se radi o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, jer je nadležni sud svoju odluku o produženju pritvora podnosiocu ustavne žalbe zasnovao na konkretnim okolnostima ( da je okrivljeni Dragan Ćupić državljanin Republike Crne Gore, da često menja mesto boravišta, da po sopstvenom kazivanju boravi u Subotici, ul. Mirka Bogovića broj 5, na kojoj adresi živi od kraja decembra 2011. godine, a da je pre toga povremeno živeo u Baru, gde mu žive sinovi, pri čemu je najčešće boravio u Podgorici ili Danilovgradu u kući u kojoj mu živi maćeha), koje, imajući u vidu sve navedene okolnosti koje se odnose na optuženog, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi okrivljeni u slučaju da se nađe na slobodi, mogao da se krije ili da pobegne i postane nedostupan sudu, te tako onemogući dalji nesmetan tok krivičnog postupka, dok je, nasuprot tome, u odnosu na saokrivljene kojima je ukinuo pritvor došao do zaključka da dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru iz razloga propisanih članom 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP nije neophodno i da se svrha pritvora može ostvariti i primenom blaže mere, kako bi se obezbedilo njihovo prisustvo u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, i to u konkretnom slučaju merom zabrane napuštanja boravišta uz obavezno javljanje nadležnom organu – Policijskoj upravi u Subotici. Naime, sud je našao da u odnosu na ove okrivljene više ne postoje okolnosti koje predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni, u slučaju da se nađu na slobodi, postali nedostupni državnim organima Republike Srbije, niti da bi u kratkom vremenskom periodu mogli ponoviti krivično delo za koje se opravdano sumnjiče u ovom krivičnom postupku.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u odnosu na povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić