Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku za naplatu potraživanja iz radnog odnosa. Glavni razlog za dugo trajanje postupka je neažurnost Osnovnog suda u Kraljevu pre prenosa nadležnosti na javnog izvršitelja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P, R . D, Lj . S, D . A . i Z . T, svih iz Ušća i D . B . iz sela Pobrđe kod Baljevca na Ibru, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. marta 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. D, Lj . S, D . A, Z . T . i D . B . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 1876/14 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava R epublike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe R . D, Lj . S, D . A, Z . T . i D . B . za naknadu materijalne štete.

3. Odbacuje se ustavna žalba R. D, Lj . S, D . A, Z . T . i D . B . izjavljena protiv zaključka ja vnog izvršitelja A. P . iz Kraljeva II. 43/16 od 22. juna 2017. godine i rešenje Osnovnog suda u Kraljevu I. 1876/14 od 6. jula 2020. godine.

4. Odbacuje se ustavna žalba M. P.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . iz Ušća i drug a lica navedena u uvodu i izreci podneli su Ustavnom sudu, 27. juna 201 7. godine, preko punomoćnika D . M , advokata iz Raške , ustavnu žalbu, koja je dopunjena podneskom od 13. novembra 2020. godine , protiv akata navedenih u tački 3. izreke, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na pravičnu naknadu za rad i prava na imovinu, zajemčenih odre dbama člana 32. stav 1, člana 60. stav 4. (podnosilac je pogrešno označio odredbu 42. stav 2. Ustava) i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku navedenom u tač ki 1. izreke.

Podnosioci ustavne žalbe , detaljno obrazlažući izvršni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, navode da ni nakon šest godina od podnošenja predloga za izvršenje i donošenja rešenja o izvršenju nisu naplatili svoja potraživanja iz radnog odnosa. Podnosioci, takođe, osporava ju i zaključak ja vnog izvršitelja A. P . iz Kraljeva II. 43/16 od 22. juna 2016. godine i rešenje Osnovnog suda u Kraljevu I. 1876/14 od 6. jula 2020. godine. Podnosioci pre dlažu da se utvrdi povreda ozna čenih prava. Ustavnom žalbom je tražena naknada materijalne štete na ime potraživanja iz izvršne isprave, kao i na ime troškova u parničnom i izvršnom postupku .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

M. P, R . D , Lj. S, D . A . i Z . T, svi iz Ušća i D . B . iz sela Pobrđe kod Baljevca na Ibru , ovde podnosioci ustavne žalb e, kao izvršni poverioci, 3. juna 2014. godine, podneli su Osnovnom sudu u Kraljevu predlo g za izvršenje, na osnovu izvršne isprave – prav nosnažne presude Osnovnog suda u Kraljevu P1. 1028/13 od 29. aprila 2014. godine, prema izvršnom dužniku P . „E .“ DOO Ušće, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, te su predložili da se dozvoli izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika

Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Kraljevu I. 1876/14 od 16. juna 2014 . godine određeno je predloženo izvršenje .

Podneskom od 3. juna 2014. godine izvršni poverioci su tražili od suda da pribavi izjavu o imovini izvršnog dužnika.

Rešenjem od 15. aprila 2015. godine naloženo je izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini.

Podneskom od 7. maja 2015. godine podnosioci su predložili zasnivanje založnog prava na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, te je 13. maja 2015. godine data naredba sudskom izvršitelju da popiše predložene pokretne stvari izvršnog dužnika.

Zaključkom Osnovnog suda u Kraljevu I. 1876/14 od 15. marta 2016. godine određeno je da će prav nosnažno rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Kraljevu I. 1876/14 od 16. juna 2014. godine, po predlogu izvršnih poverilaca, sprovesti javni izvršitelj A. P . iz Kraljeva (u daljem tekstu: „izvršitelj“).

Izvršitelj je 25. marta 2016. godine doneo zaključak II 43/16 o visini predujma na ime nagrade i naknade troškova.

Izvršitelj je 5. aprila 2016. godine doneo zaključak II 43/16 kojim je odredio sprovođenje izvršenja određenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Kraljevu I. 1876/14 od 16. juna 2014. godine popisom, procenom i prodajom pokretne imovine vlasništvo izvršnog dužnika.

Izvršitelj je 21. septembra doneo zaključak II 43/16 kojim je naložio izvršnim poveriocima da se u roku od pet dana od prijema ovog zaključka izjasne da li predlažu prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem pokretnih stvari izvršnog dužnika koja su bila predmet prodaje putem javnog nadmetanja u ovom izvršnom postupku. U obrazloženju rešenja je navedeno da je 25. jula 2016. godine zaključkom izvršitelja određena prodaja popisanih stvari izvršnog dužnika na zapisniku od 18. aprila 2016. godine, ali da je i prvo i drugo nadmetanje bilo bezuspešno.

Izvršitelj je 17. novembra 2016. godine zaključkom II 43/16 konstatovao da do prodaje neposrednom pogodbom pokretnih stvari izvršnog dužnika određenoj zaključkom od 3. oktobra 2016. godine nije došlo i naloženo je izvršnim poveriocima da se u roku od osam dana od prijema ovog zaključka izjasne da li predlažu dosuđenje pokretnih stvari izvršnog dužnika popisanih 18. aprila 2016. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da izvršni poverioci nisu dostavili izvršitelju sporazum o prodaji neposrednom pogodbom, pa je odlučeno kao u izreci.

Izvršitelj je 28. novembra 2016. godine zaključkom II 43/16 utvrdio visinu predujma i naložio izvršnim poveriocima da u roku od pet dana od prijema ovog zaključka na račun javnog izvršitelja uplate odgovarajući novčani iznos.

Osporenim zaključkom izvršitelja II 43/16 od 22. juna 2017 . godine obustavljen je postupak sprovođenja izvršenja određenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Kraljevu I. 1876/14 od 16. juna 2014. godine i uki nute su sve sprovedene radnje. U obrazloženju rešenja je navedeno da izvršni poverioci nisu postupili po nalogu o uplati predujma određenog zaključkom od 28. novembra koji im je dostavljen 30. novembra 2016. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu I. 1876/14 od 6. jula 2020. godine određeno je da se obustavlja postupak izvršenja rešenja Osnovnog suda u Kraljevu I. 1876/14 od 16. juna 2014. godine u odnosu na izvršnog poverioca M . P . iz Ušća i nastavlja u odnosu na ostale izvršne poverioce. U pouci o pravnom leku je navedeno da je protiv ovog reše nja dozvoljen prigovor u roku od pet dana od dana prijema istog IP Veću tog suda.

4. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud napominje da se izvršni postupak pokreće podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se namirenj em potraživanja ili obustavom.

Dalje, Ustavni sud podseća da je, sledeći praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) – da za primenu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda nije od značaja da li se postupak u kome se rešava o građanskim pravima i obavezama sprovodi pred sudom ili drugim telima kojima su poverena javna ovlašćenja – prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za sprovođenje izvršenja razuman, ispitivao postupanje ne samo sudova pred kojima se vodio postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja (videti, pored ostalih, presudu ESLjP Ringeisen protiv Austrije, predstavka broj 2614/65, od 16. jula 1971. godine, stav 94, kao i Odluku Ustavnog suda Už-315/2008 od 13. novembra 2008. godine na: www.ustavni.sud.rs). Osim toga, Ustavni sud naglašava da pojam sud u praksi ESLjP ima autonomno značenje i nužno ne zahteva da lica i tela koja vode postupak formalno pripadaju sudskoj vlasti, već da ispunjavaju garancije propisane članom 6. stav 1. Evorpske konvencije (videti presudu Benthem protiv Holandije, predstavka broj 8848/80, od 23. oktobra 1985. godine, stav 43.) i da ESLjP, kao i Ustavni sud, prilikom ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku postupak posmatra u celini, od njegovog pokretanja do okončanja.

Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe R. D, Lj . S, D . A, Z . T . i D . B . na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo pro tekli period, od kada su podnosioci ustavne žalbe podneli predlog za izvršenje 3. juna 2014 . godine, do donošenja zaključka izvršitelja II 43/16 od 22. juna 2017. godine kojim je obustavljen postupak sprovođenja izvršenja kojim je okončan taj postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju izvršni postupak trajao tri godine, što samo po sebi, može ukazivati da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kom se raspravlja za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje izvršnog postupka.

Ustavni sud u kazuje da izvršni postupak, predstavlja završnu fazu u ostvarivanju subjektivnih građanskih prava, i stoga izvršni postupak nije kontradikt oran postupak.

Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe delimično doprineli dužini trajanja postupka, budući da u postupku sprovođenja izvršenja , najpre nisu dostavili izvršitelju sporazum o prodaji neposrednom pogodbom, a što im je bilo naloženo zaključkom od 17. novembra 2016. godine, a zatim nisu postupili po zaključku izvršitelja od 28. novembra 2016. godine kojim im je naložio d a u roku od pet dana od prijema t og zaključka na račun javnog izvršitelja uplate odgovarajući novčani iznos, usled čega je došlo i do obustave postupka sprovođenja izvršenja.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud konstatuje da su podnosioci imali nesumnjiv pravni interes da se sprovede predmetno izvršenje u što kraćem roku, s obzirom na to da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na neisplaćene minimalne zarade , koje su osnov egzistencije podnosilaca ustavne žalbe. Interes izvršnih p overilaca se inače podudara sa osnovnim ciljem izvršnog postupka, a to je efikasno i u razumnom roku namirenje potraživanja izvršnog poverioca.

Ustavni sud smatra da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju osporenog izvršn og postup ka neažurno postupanje Osnovnog suda u Kraljevu koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu staja le na raspolaganju da se postupak izvršenja efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, u periodu od donošenja rešenja o izvršenju (16. juna 2014. godine) do donošenja zaključka od 15. marta 2016. godine kojim je određeno da će rešenja o izvršenju sprovesti javni izvršitelj, dakle za 21 mesec, Osnovni sud u Kraljevu je doneo samo rešenje od 15. aprila 2015. godine kojim je naložio izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini, i to nakon deset i po meseci od kada su podneskom od 3. juna 2 014. godine izvršni poverioci tražili od suda da pribavi izjavu o imovini izvršnog dužnika , te je 13. maja 2015. godine dao naredbu sudskom izvršitelju da popiše predložene pokretne stvari izvršnog dužnika.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud ukazuje da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Imajući u vidu navedeno i karakter spora koji je zahtevao hitnost u rešavanju, Ustavni sud je u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnosi ocima ustavne žalbe R. D, Lj . S, D . A, Z . T . i D . B . u postupku koji je vođen pred Osnovn im sudom u Kraljevu u predmetu I. 1876/14, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Krećući se u granicama zahteva, a s obzirom na to da navedeni podnosi oci nisu istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku dovoljno za pravično zadovoljenje podnosilaca

5. Polazeći od zahteva koji je u ustavnoj žalbi istaknut, Ustavni sud je našao da su zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podnosioci zahtevali naknadu materijalne štete. Međutim, Ustavni sud je konstatovao da podnosioci uz ustavnu žalbu nisu dostavili dokaze o postojanju štete , niti o jasnoj uzročnoj vezi između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između neblagovremenog postupanja suda i eventualne materijalne štete , te je rešio kao u tački 2. izreke.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava, zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 1876/14, Ustavni sud je najpre ocenio da se predmetno potraživanje podnosilaca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude, koje je priznato rešenjem o izvršenju, može smatrati imovinom u smislu člana 58. Ustava. Sa druge strane, Ustavni sud ima u vidu i shvatanje Evropskog suda za ljudska prava prema kome se država ne može smatrati odgovornom za obaveze privatnih subjekata, niti se Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda može tumačiti na način da prisiljava državu da zauzme mesto fizičkih lica, kao ni pravnih lica sa većinskim privatnim kapitalom koji više ne mogu plaćati svoje dugove (vidi presudu E SLjP Bobrova protiv Rusije, od 17. novembra 2005. godine, broj predstavke 24654/03, stav 16.). Prema tome, iako je zadatak suda u izvršnom postupku da preduzme sve potrebne radnje usmerene na sprovođenje izvršenja, izvršni sud ne može biti odgovoran i za namirenje potraživanja (ovakav stav je Ustavni sud već zauzeo u svojoj Odluci Už-1110/2009 od 25. oktobra 2012. godine).

Imajući u vidu da je Ustavni sud, prihvatio stav ESLjP prema kome se država ne može smatrati odgovornom za obaveze privatnih subjekata, Sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, izvršni sud, i pored propusta da predmetni izvršni postupak okonča u razumnom roku, ne može biti odgovoran za namirenje podnosilaca ustavne žalbe kao izvršnih poverilaca koji imaju potraživanje prema privrednom društvu koje nije u većinskom državnom/društvenom vlasništvu kao izvršnom dužniku.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da se podnosioci samo formalno poziva ju na povredu prava na pravičnu naknadu za rad, a da pri tom ne navodi nijedan razlog na kome zasnivaju svoje tvrdnje .

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Analizirajući navode i razloge ustavne žalbe R. D, Lj . S, D . A, Z . T . i D . B . koji se odnose na osporeni zaključak ja vnog izvršitelja A. P . iz Kraljeva II. 43/16 od 22. juna 2016. godine, Ustavni sud je ocenio da on sadrži detaljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju relevantnog materijalnog prava, te je stoga ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu prihvatiti kao utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi ustavnih prava , već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi R. D, Lj . S, D . A, Z . T . i D . B . u odnosu na rešenje Osnovnog suda u Kraljevu I. 1876/14 od 6. jula 2020. godine, Ustavni sud najpre konstatuje da su podnosioci ustavne žalbe imali pravo da protiv osporenog rešenja izjave prigovor , o čemu je postojala i pravna pouka u tom rešenju.

Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavljena ne proizlazi da su podnosioci ustavne žalbe pre o braćanja Ustavnom sudu iskoristili z akonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , utvrdio da ustavna žalba ne sadrži sve Zakonom o Ustavnom sudu propisane elemente i da uz ustavnu žalbu, pored ostalog, nije dostavljeno specijalno punomoćje za izjavljivanje ustavne žalbe, te je 6. novembra 2020. godine, saglasno odredbi člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, naložio punomoćniku podnosilaca ustavne žabe da, u roku od 15 dana od dana prijema naloga Suda, uredi ustavnu žalbu, uz navođenje svih nedostataka koje treba otkloniti. Punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe je istovremeno upozoren na posledice propuštanja da se postupi po datom nalogu.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda, punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe je 13. novembra 2020. godine je dostavio podnesak kojim je samo delimično postupio po nalogu Suda, tako št o nije dostavio specijalno punomoćje potpisano od strane M . P .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na M . P , jer nisu otklonjeni nedostaci koji onemogućavaju postupanje Suda, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46 tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti