Usvajanje ustavne žalbe zbog uskraćivanja prava na pristup sudu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i naložio ponavljanje postupka. Redovni sudovi su se pogrešno oglasili apsolutno nenadležnim za odlučivanje o zahtevu za isplatu ratnih dnevnica, čime su podnosiocima uskratili pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5502/2010
08.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Saše Gičića , Boj ana Tomića, Jugoslava Miljkovića i Bobana Stojanovića, svih iz Leskovca, i Nebojše Jovića iz Vučja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Saše Gičića, Bojana Tomića, Jugoslava Miljkovića, Bobana Stojanovića i Nebojše Jovića i utvrđuje da je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1256/09 od 9. decembra 2009. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 10928/10 od 28. oktobra 2010 . godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja O dluke Ustavnog suda ponovi postupak po žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1256/09 od 9. decembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Saša Gičić, Bojan Tomić, Jugoslav Miljković i Boban Stojanović, svi iz Leskovca, i Nebojša Jović iz Vučja , su 29. decembra 2010 . godine, preko punomoćnika Dragutina Vidosavljevića, advokata iz Leskovca, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1256/09 od 9. decembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 10928 /10 od 28. oktobra 2010. godine , zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 21. st. 2. i 3, članom 32. stav 1. i članom 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe učestvovali u ratnim dejstvima na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine, te da im nisu isplaćene dnevnice; da su podneli tužbu za naknadu štete Prvom opštinskom sudu u Beogradu, koji se rešenjem P. 1256/09 od 9. decembra 2009. godine oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio njihovu tužbu, a da je Viši sud u Beogradu rešenjem Gž. 10928/10 od 28. oktobra 2010 . godine odbio njihovu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje; da je navedenim rešenjima Prvog opštinskog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu podnosiocima ustavne žalbe uskraćeno pravo na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje; da su podnosioci diskriminisani i stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge učesnike u ratu iz Vranja, Valjeva i Prokuplja kojima je država isplatila pripadajuće dnevnice, čime im je povređeno načelo zabrane diskriminacije; da im je država neisplaćivanjem dugovanog novca povredila i pravo na imovinu.

Predložili su da Ustavni sud utvrdi da su im osporenim rešenjima povređena navedena Ustavom zajemčena prava, da poništi osporen a rešenj a i obaveže državu da im naknadi nematerijalnu i materijalnu štetu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Prvi opštinski sud u Beogradu je 9. decembra 2009. godine doneo osporeno rešenje P. 1256/09, kojim se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari i odbacio tužbu tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe. U obrazloženju ovog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da se, u konkretnom slučaju, pravo na naknadu utvrđuje rešenjem donetim u upravnom postupku pred nadležnim organima tužene, dok stranka, ukoliko nadležni organ tužene u propisanom roku ne donese rešenje, ima pravo na žalbu, te da je sudska zaštita obezbeđena u upravnom spor u. Dalje se navodi da iz činjeničnih navoda tužbe ne proizlazi da su se tužioci obraćali organu tužene sa zahtevom za isplatu dnevnica i da im je zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene uskraćena isplata , niti su na te okolnosti podneli dokaze da bi za rešavanje bio nadležan sud . Viši sud u Beogradu je 28. oktobra 2010. godine, odlučujući o žalbi tužilaca, doneo osporeno rešenje Gž. 10928/10, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1256/09 od 9. decembra 2009. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da su tužioci tužbom tražili isplatu novčanog iznosa na ime neizmirenih dnevnica za učešće u ratnim dejstvima u svojstvu pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije tokom 1999. godine; da je postupak ostvarivanja prava na dnevnice regulisan Pravilnikom o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije („Službeni vojni list SRJ“, br . 16/97, 12/98, 6/99 i 7/99 ), kojim je propisano da se pravo na naknade propisane Pravilnikom utvrđuje rešenjem po pravilima upravnog postupka pred nadležnim prvostepenim i drugostepenim organom tužene; da tužbom nije tražena naknada štete zbog nezakonitog rada organa za koji odgovara država; da tužioci ne ukazuju da je propustom tužene da izvrši isplatu dnevnica, a koji propust bi bio posledica nezakonitog ili nepravilnog rada njenog organa, njima prouzrokovana šteta, niti navode u čemu se ogleda nezakonitost, odnosno nepravilnost postupanja organa tužene, te je , i po mišljenju Višeg suda u Beogradu , prvostepeni sud doneo pravilno i zakonito rešenje .

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama člana 21. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim stav redovnih sudova da se u parničnom postupku ne može odlučivati o zahtevu za isplatu novčanog iznosa na ime neizmirenih dnevnica za učešće u ratnim dejstvima u svojstvu pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije. Po nalaženju Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se radi o imovinskopravnom sporu o kome odlučuje sud u parničnom postupku, u skladu sa odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno, u situaciji kada se prvostepeni sud oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio tužbu podnosilaca, iako je o njoj trebalo meritorno da odlučuje, a drugostepeni sud odbio njihovu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje, suštinski je došlo do povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1256/09 od 9. decembra 2009. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 10928/10 od 28. oktobra 2010 . godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud nije razmatrao navod podnosilaca o povredi prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući istaknutu povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da nema osnova za tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe da su osporenim pojedinačnim aktima na bilo koji način diskriminisani. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da je podnosiocima ustavne žalbe zbog nekog njihovog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda ustavnog načela zabrane diskriminacije. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Imajući u vidu da je povreda Ustavom zajemčenog prava podnosilaca ustavne žalbe takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za njih u parničnom postupku povodom koga je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se štetne posledice utvrđene povrede prava otklone tako što će nadležni sud u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke ponoviti postupak po žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1256/09 od 9. decembra 2009. godine.

Ustavni sud nalazi da je zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete preuranjen, imajući u vidu da potraživanje podnosilaca nije utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom. Povodom zahteva podnosilaca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da, saglasno utvrđenom pravnom stavu, naknada nematerijalne štete može biti dosuđena ukoliko je utvrđena povreda prava na suđenje na razumnom roku.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08 - ispravka i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog uskraćivanja prava na pristup sudu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti