Odluka Ustavnog suda o odbijanju ponovljene ustavne žalbe zbog nepovređivanja prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, konstatujući da je o istoj stvari već odlučivao. S obzirom na prethodnu pasivnost podnosioca i trajanje postupka nakon toga, nije utvrđena povreda prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5503/2017
13.02.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. F . iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2020 . godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba I. F . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnim postupcima koji su vo đeni pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad – Filijala Kula u predmetima br. 435-20/2008-30-2 i 433-326/2012-34-2, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. F . iz Kule je , 26. juna 2017. godine , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnim postupcima koji su vo đeni pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad – Filijala Kula u predmetima br. 435-20/2008-30-2 i 433-326/2012-34-2, kao i protiv presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 4858/15 od 5. maja 2017. godine i U. 4857/15 od 5. maja 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Postupak koji je vođen pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad – Filijala Kula u predmetu broj 435-20/2008-30-2

Podnosilac ustavne žalbe je, 15. decembra 2008. godine, podneo Ministarstvu finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad – Filijala Kula zahtev za otpis kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem tog organa broj 435-20/2008-30 od 10. januara 2009. godine. Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa broj 433-231/2009 od 4. avgusta 2009. godine. Protiv navedenog konačnog upravnog akata podnosilac je podneo tužbu, koja je presudom Upravnog suda U. 1361/10 (2009) od 7. jula 2011. godine uvažena, pa je predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Drugostepeni organ je rešenjem broj 433-231/2009 od 18. avgusta 2011. godine poništio prvostepeno rešenje od 10. januara 2009. godine, pa je prvostepeni organ u ponovnom postupku doneo rešenje broj 435-20/2008-30-2 od 1. decembra 2011. godine, kojim je predmetni zahtev podnosioca ponovo odbijen kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja podnosilac je 20. decembra 2011. godine izjavio žalbu, koja je rešenjem drugostepenog poreskog organa broj 433-647/12-2 od 18. marta 2015. godine odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 25. marta 2015. godine podneo tužbu Upravnom sudu.

Podnosilac je, 2. aprila 2012. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava u upravnom postupku koji se vodio pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad – Filijala Kula u predmetu broj 435-20/2008-30-2.

Ustavni sud je, na sednici održanoj 18. juna 2015. godine, doneo Odluku Už-2667/2012 kojim je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnosioca. U navedenoj Odluci je konstatovano da podnosilac ustavne žalbe nije koristio procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“ kojima bi pokušao da doprinese skraćenju vremena trajanja postupka. Naime, podnosilac ustavne žalbe je 20. decembra 2011. godine podneo žalbu protiv prvostepenog rešenja, pa je, imajući u vidu da drugostepeni organ nije o istoj odlučio, već nakon 60 dana imao pravo da podnese najpre urgenciju drugostepenom organu, a po isteku tog roka i tužbu zbog neodlučivanja o podnetoj žalbi, saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, a što podnosilac nije učinio. O žalbi je odlučeno tek nakon tri godine i tri meseca. Saglasno praksi Evro pskog suda za ljudska prava i dotadašnjoj praksi Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe je dužan da pokaže marljivost u poštovanju i izvršavanju proceduralnih koraka koji su njemu relevantni, da se uzdrži od korišćenja bilo kakvih taktika odlaganja, kao i da iskoristi mogućnosti koje su mu pružene domaćim pravom za skraćivanje postupka. Od podnosioca koji traži zaštitu svog prava na suđenje u razumnom roku se traži da je blagovremeno koristio sva zakonom propisana pravna sredstva koja imaju za cilj ubrzanje postupka, ali i da se uzdržavao od preduzimanja određenih procesnih radnji koje bi mogle doprineti odugovlačenju postupka.

Nakon donošenja navedene Odluke, osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 4858/15 od 5. maja 2017. godine tužba podnosioca je odbijena kao neosnovana.

3.2. Postupak koji je vođen pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava - Regionalni centar Novi Sad – Filijala Kula u predmetu broj 433-326/2012-34-2

Podnosilac ustavne žalbe je, 20. decembra 2011. godine, podneo Ministarstvu finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad – Filijala Kula zahtev za otpis poreskog duga usled zastarelosti prava na naplatu broj 433-326/2012-34 od 22. februara 2012. godine, koji je rešenjem tog organa broj 433-326/2012-34-2 od 10. aprila 2012. godine odbijen kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je rešenjem drugostepenog organa broj 433-647/12-1 od 4. jula 2014. godine odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 25. marta 2015. godine podneo tužbu Upravnom sudu.

Podnosilac je, 2. aprila 2012. godine , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i u upravnom postupku koji se vodio pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad - Filijala Kula u predmetu broj 433-326/2012-34-2.

Ustavni sud je, na sednici održanoj 18. juna 2015. godine , doneo Odluku Už-2667/2012 kojim je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnosioca. U navedenoj Odluci je konstatovano da podnosilac ustavne žalbe ni u ovom upravnom postupku nije koristio procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“ kojima bi pokušao da doprinese skraćenju vremena trajanja postupka. Naime, podnosilac ustavne žalbe je 4. maja 2012. godine podneo žalbu protiv prvostepenog rešenja, pa je, imajući u vidu da drugostepeni organ nije o istoj odlučio, već nakon 60 dana imao pravo da podnese najpre urgenciju drugostepenom organu, a po isteku tog roka i tužbu zbog neodlučivanja o podnetoj žalbi, saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, a što podnosilac nije učinio. O žalbi je odlučeno tek nakon dve godine i dva meseca.

Nakon donošenja navedene Odluke, osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 4857/15 od 5. maja 2017. godine tužba podnosioca je odbijena kao neosnovana.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ , br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“ , broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud o tužbama podnosioca podnetim 25. marta 2015. godine protiv navedenih konačnih upravnih akata, odlučio osporenim presudama U. 4858/15 od 5. maja 2017. godine i U. 4857/15 od 5. maja 2017. godine, dakle nakon nešto više od dve godine.

Imajući u vidu sve napred navedeno, odnosno obrazloženje dato u Odluci Suda Už-2667/2012 od 18. juna 2015. godine, te da je nadležni sud o tužbama podnosioca odlučio nakon nešto više od dve godine, Ustavni sud je ocenio da u predmetnim postupcima podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac u ustavnoj žalbi istakao da su mu presudama Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 4858/15 od 5. maja 2017. godine i U. 4857/15 od 5. maja 2017. godine povređena prava iz člana 32. stav 1. Ustava i iz člana 36. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, a polazeći od nadležnosti Ustavnog suda i granica delovanja ovog suda u ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je ocenio da se navodima podnosioca od Ustavnog suda suštinski traži da, postupajući kao instancioni sud, još jednom ispita zakonitost o dluka donetih u prethodno vođenim upravnosudskim postupcima koji su okončan i osporenim presudama Upravnog suda. Ovakvu ocenu Ustavnog suda potvrđuje i to da podnosilac u ustavnoj žalbi uglavnom ponavlja navode već iznete u postupcima koji su prethodili ustavnosudskom. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da nema osnova da navode ustavne žalbe prihvati kao ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

Sud dodatno i ovom prilikom ponavlja da podnosilac nijednim navodom niti dostavljenim dokazom nije potkrepio istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, do koje može doći samo nejednakim odlučivanjem suda poslednje instance u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 14389/2018: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 12633/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 6607/2017: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini postupka
• Už 2667/2012: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog nepoduzimanja radnji protiv ćutanja administracije
• Už 1532/2022: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku
• Už 4262/2015: Odbijanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku