Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu. Propust izvršnog suda da sprovede pravnosnažnu presudu protiv preduzeća sa pretežnim društvenim kapitalom predstavlja povredu Ustavom zajemčenog prava, zbog čega je dosuđena naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5505/2015
13.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. P . iz Brusa , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. aprila 2017 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. P . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Brusu u predmetu I. 7141/10 (ranije predmet I. 92/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne š tete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvrše nju Opštinskog suda u Brusu I. 92/09 od 23. februara 2009. godine i od 23. marta 2009. godine , umanjen ih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B . P . iz Brusa podneo je Ustavnom sudu, 2. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika M . A. M , advokata iz Čačka , ustavnu žalbu zbog zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Brusu u predmetu I. 7141/10 (ranije predmet I. 92/09) . Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju. Ustavna žalba bila je zavedena pod brojem Už-7862/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu R4 I. 30/15 od 24. marta 2015. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Brusu u predmetu I. 71141/10 (ranije predmet I. 92/09) podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Kruševcu je dopisom R4 I. 30/15 od 28 . avgusta 2015. godine Ustavnom sudu dostavio ustavnu žalbu Božura Pavlovića , radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod novim brojem Už-5505/15.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Brusu I. 92/09 od 23. februara 2009. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Brusu P1. 193/08 od 30. januara 2009. godine, kojom je obavezan P . „F .“, Brus, kao izvršni dužnik, da tužiocu , kao izvršnom poveriocu, isplati na ime duga iz radnog odnosa iznos opredeljen izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika . Rešenjem I. 92/09 od 23. marta 2009. godine usvojen je predlog izvršnog poverioca da se, pored dozvoljenog izvršenja na pokretnim stvarima, sprovede i izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika.

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu R4 I. 30/15 od 24. marta 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača B. P . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Brusu u predmetu I. 7141/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Brusu da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen, kao neosnovan, zahtev podnosioca u delu kojim je tražena naknada preko naknade dosuđene stavom trećim izreke, za iznos od još 1.200,00 evra.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 534/15 od 17. juna 2015. godine potvrđeno je rešenje Višeg suda u Kruševcu R4 I. 30/15 od 24. marta 2015. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe u neodlučenom delu u kome je podnosilac ustavne žalbe zahtevao naknadu materijalne štete, iako se formalno nije pozvao na povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se njegov zahtev odnosi na iznos potraživanja iz radnog odnosa koji mu nije izmiren u izvršnom postupku, zbog čega je u ovom predmetu razmatrao povredu ovog Ustavom zajemčenog prava, iako u ustavnoj žalbi to nije izričito navedeno (videti Odluku Ustavnog suda Už - 3990/2015 od 8. decembra 2016. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima Sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe , a protiv dužnika P. „F .“, Brus , koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/ 2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Brusu I. 92/09 od 23. februara 2009. godine i od 23. marta 2009. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku.

6. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti