Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presuda redovnih sudova. Podnosioci nisu naveli ustavnopravne razloge za povredu prava, već su se pozvali na navode iz žalbe i revizije. Takođe, jedna podnositeljka nema pravni interes, a trajanje postupka nije nerazumno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorice Bruchman i Dejana Nikoljeskovića, oboje iz Zlota, opština Bor, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gorice Bruchman i Dejana Nikoljeskovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Boru P. 1085/06 od 25. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 60/09 od 18. februara 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 904/10 od 20. oktobra 2010. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Boru P. 1085/06.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gorica Bruchman iz Zlota, preko punomoćnika Dragane Videnović i Milete Petkovića, advokata iz Bora, i Dejan Nikoljesković iz Zlota su 29. decembra 2010. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Boru P. 1085/06 od 25. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 60/09 od 18. februara 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 904/10 od 20. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Boru P. 1085/06.

Podnosioci ustavne žalbe navode da su im osporenim presudama povređena ljudska prava i slobode ''iz razloga navedenih u žalbi podnosioca Dejana od 14. novembra 2008. godine i reviziji od 1. aprila 2009. godine pri kojim razlozima se ostaje''. Ističu da, kako se žalba i revizija prilažu kao dokaz uz ustavnu žalbu, neće ponavljati ''žalbene i revizione navode, ali mole Ustavni sud da ih ima u vidu onako kako su navedeni u žalbi i reviziji''.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Boru vodio postupak po tužbi tužioca Dejana Nikoljeskovića, ovde podnosioca ustavne žalbe protiv tuženog M.D. i Gorice Bruchmann, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi utvrđenja prava svojine na kp. br. 2099 KO Zlot i radi nedopustivosti izvršenja.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Boru P. 1085/06 od 25. juna 2007. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca Dejana Nikoljeskovića kojim je tražio da se prema tuženima M. D. i Gorici Bruchman, ovde podnositeljki ustavne žalbe, utvrdi da je tužilac vlasnik kp. br. 2099 KO Zlot 5, dok je u drugom stavu izreke odbačena kao neuredna tužba tužioca radi utvrđenja da je tužilac postavio-izgradio betonsku ogradu na istoj parceli do međe sa kp. br. 2098/1. Trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se prema tuženima utvrdi da je nedopustivo izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Boru I. 727/05 od 6. aprila 2006. godine, dok je četvrtim stavom izreke obavezan tužilac da prvotuženom M. D. nadoknadi troškove postupka.

Osporenom presudom Okružnog suda u Zaječaru Gž. 60/09 od 18. februara 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 904/10 od 20. oktobra 2010. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude.

4. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da su im osporenim presudama povređena prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz razloga koje ne navode u ustavnoj žalbi, već pozivaju Ustavni sud da razmotri razloge iznete u žalbi na prvostepenu presudu i u reviziji podnetoj protiv drugostepene presude.

Ustavni sud ukazuje da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga u ustavnoj žalbi moraju navesti ustavnopravni razlozi kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih ustavnih prava ili sloboda, obrazlažu tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju. Stoga se u ustavnoj žalbi ne može samo pozivati na sadržinu prethodno korišćenih redovnih ili vanrednih pravnih sredstava kojima se u postupcima pred redovnim sudovima ispituje zakonitost nižestepenih sudova.

Polazeći od iznetog, te navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži nijedan ustavnopravni razlog kojim bi se potkrepile tvrdnje o povredi prava iz čl. 32. i 36. Ustava.
Pored toga, Ustavni sud ukazuje da podnositeljka Gorica Bruchman koja je u parničnom postupku u kome su donete osporene presude imala status jednog od tuženih nema pravni interes da u ustavnoj žalbi ističe povrede označenog ustavnog prava, jer su osporene odluke donete u njenu korist, pošto je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe Dejana Nikoljeskovića, u odnosu na nju odbijen.
S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zaknom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. U vezi zahteva podnosilaca istaknutog u pogledu povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, Ustavni sud je utvrdio da se postupak vodio pred tri sudske instance i da je od podnošenja tužbe 22. novembra 2006. godine do donošenja presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 904/10 od 20. oktobra 2010. godine, trajao ukupno nepune četiri godine. Po oceni Ustavnog suda, navedeno trajanje parničnog postupka se samo po sebi ne može smatrati nerazumno dugim, te se u tom smislu ovi navodi podnosilaca ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti