Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o ništavosti zaveštanja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u sporu o ništavosti zaveštanja. Navodi podnositeljke o povredi prava na pravično suđenje predstavljaju ponavljanje žalbenih razloga, bez ustavnopravnih argumenata koji ukazuju na proizvoljnost sudskih odluka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-551/2011
15.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenica predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, , Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Kristine Filko iz Kisača, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembar 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Kristine Filko izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2961/10 od 2. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Kristina Filko iz Kisača podnela je Ustavnom sudu 7. februara 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2961/10 od 2. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je: podnositeljki ustavne žalbe kao tužilji uskraćen uvid u deo dokaznog materijala; da njene izjave nisu cenjene kao validne i iskrene, čak i kad su bile potkrepljene potrebnom dokumentacijom; da je sud odbio da službenim putem pribavi važan deo dokaznog materijala koji nije bio dostupan podnositeljki; da je tužena u konkretnom sporu u svom iskazu navela da su bila dva primerka testamenta, odnosno dve koverte, od kojih jedna nije otvorena; da je prvostepena presuda doneta na osnovu veštačenja bez potpune dokumentacije; da je podnositeljki povređeno pravo na „jednakost prava pred sudovima“ time što je sud saslušao tuženu nakon saslušanja svedoka i izvođenje grafološkog veštačenja, što je tuženoj dalo mogućnost da koriguje svoj iskaz.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Novom sadu presudom P. 3493/04 od 2. marta 2009. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovan zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, u delu kojim je tražila da se utvrdi da je ništavo zaveštanje koji je sačinio sada pokojni Pavel Filko 13. decembra 2002. godine, a koji je proglašen na ročištu 16. aprila 2003. godine u ostavinskom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu O. 514/03. U stavu drugom i trećem izreke utvrđeno je da aktivu zaostavštine ostavioca u 1/2 i 1/1 dela sačivanju označene pokretne stvari, dok je tužbeni zahtev odbijen preko dosuđenog iznosa za određene pokretne stvari, a u stavu četvrtom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž. 2961/10 od 2. decembra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrdio prvostepenu presudu u pobijajućem odbijajućem delu, kao i u pogledu odluke o trškovima postupka.

4. Odredbama Ustava na čije povrede se poziva podnositeljka ustavne žalbe, jemči se svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), i pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima (član 36. stav 1.).

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. U konkretnom slučaju, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i to da li je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava. Pri tome, formalno pozivanje na povredu određenih Ustavom zajemčenih prava ne čini, samo po sebi, ustavnu žalbu dopuštenom, niti Ustavni sud, u okviru svojih nadležnosti, može da ceni zakonitost osporenih sudskih odluka kao instanciono viši sud.

Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na istim razlozima koji su isticani i u žalbi protiv prvostepene presude, a koji su ocenjeni u osporenoj drugostepenoj presudi, pa se njihovim ponovnim navođenjem u ustavnoj žalbi ne dovodi u sumnju pravičnost osporene drugostepene presude, niti se ukazuje na proizvoljnost u njenom donošenju, kako u pogledu procesnih garancija strankama u postupku, tako i u pogledu primene merodavnog materijalnog prava.

Drugostepeni sud je u osporenoj presudi ocenio žalbene navode kojima se osporavaju činjenični zaključci iz prvostepene presude i još jednom analizirao nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra i nalaz i mišljenje Instituta za psihijatriju Centra za sudsku psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, kao i nalaz i mišljenje veštaka grafologa, te je našao da su navodi podnositeljke ustavne žalbe, neosnovani, kao i da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. U vezi sa navodom podnositeljke da je veštačenje izvedeno bez potpune dokumentacije, Ustavni sud ističe da nije nadležan da ocenjuje dokaze koji su izvedeni u sudskom postupku i da preispituje zaključke redovnih sudova o pojedinim izvedinim dokazima ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i sadržine osporenih sudskih odluka ne proizlazi da su sudovi ceneli dokaze proizvoljno na očiglednu štetu jedne od stranaka u postupku. Način i postupak na koji je u ovom slučaju vršena ocena dokaza, po nalaženju Ustavnog suda, ne ukazuje na proizvoljnost i arbitrernost prilikom odlučivanja u parničnom postupku.

Podnositeljka ustavne žalbe svoju tvrdnju o tome da joj je uskraćen uvid u deo dokaznog materijala u konkretnom predmetu vezuje za nepostupanje prvostepenog suda da po njenom zahtevu službenim putem pribavi zdrastveni karton pokojnog Pavela Filka. Ustavni sud ukazuje da se nepostupanje prvostepenog suda po zahtevu podnositeljke da službenim putem pribavi zdrastveni karton navednog lica ne može dovesti u logičnu i pravnu vezu sa navedenom tvrdnjom podnositeljke. Takođe, odbijanje zahteva podnositeljke da izvrši prepis deponovanog zaveštanja, pri čemu joj je prethodno rešenjem suda odobren uvid u sadržinu tog zaveštenja, ne može se smatrati uskraćivanje prava podnositeljke da izvrši uvid u dokaznim materijal u konkretnom predmetu.
U vezi navoda podnositeljke da je tužena u svom iskazu navela da su bila dva primerka testamenta, odnosno dve koverte, od kojih jedna nije otvorena, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka u samoj ustavnoj žalbi navela da je određeno dopunsko veštačenje na drugom primerku testamenta koji je nađen u depozitu sudskih testamenta pod brojem Pi 58/04.

Navod podnositeljke da je sud saslušao tuženu nakon saslušanja svedoka i izvođenje izvedenog veštačenja ne može se dovesti u vezu sa povredom prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima. Osnov povrede ovog prava postoji ako je sud u bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji odlučio na drugačiji način, što podnositeljka ustavne žalbe nije navela, niti je za to priložila odgovarajuće dokaze.

S obzirom na izloženo, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima, potkrepljuje tvrdnja o njihovoj povredi.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENICA PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o ništavosti zaveštanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti