Povreda prava na suđenje u razumnom roku u drugostepenom parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je postupak po žalbi pred drugostepenim sudom trajao nerazumno dugo, četiri godine. Podnosiocima je zbog utvrđene povrede prava dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od po 200 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5516/2011
12.06.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragutina Vuškovića i Radojke Vušković, oboje iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragutina Vuškovića i Radojke Vušković i utvrđuje da je u postupku po žalbi podnosilaca ustavne žalbe protiv prvostepene presude koji je vođen pred Okružnim sudom u Leskovcu u predmetu Gž. 3238/07, a kasnije pred Višim sudom u Leskovcu u predmetu Gž. 798/2010, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstv a pravde.

3. Odbija se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragutin Vušković i Radojka Vušković, oboje iz Niša, preko punomoćnika Slobodana Miladinovića, advokata iz Niša, su 4. novembra 2011. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku po žalbi podnosilaca ustavne žalbe koji je vođen pred Okružnim sudom u Leskovcu u predmetu Gž. 3238/07, a potom pred Višim sudom u Leskovcu u predmetu Gž. 798/10.

U ustavnoj žalbi se navodi: da su podnosioci ustavne žalbe 9. oktobra 2007. godine podneli žalbu protiv prvostepene presude Opštinskog suda u Lebanu P. 116/07 od 18. septembra 2007. godine, koja je sa spisima predmeta 14. novembra 2007. godine dostavljena Okružnom sudu u Leskovcu, gde je zavedena pod brojem Gž. 3238/07, a kasnije je dostavljena Višem sudu u Leskovcu, gde se predmet vodi pod brojem Gž. 798/10; da o žalbi ni posle četiri godine od podnošenja još uvek nije odlučeno, čime je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; da na ovaj način podnosioci trpe materijalnu i nematerijalnu štetu zbog neodgovornog postupanja prvo Okružnog suda u Leskovcu, a onda i Višeg suda u Leskovcu. Podnosioci predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, naloži Višem sudu u Leskovcu da u što kraćem roku odluči po žalbi podnosilaca, a zahtevaju i „naknadu štete u skladu sa članom 35. Ustava“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije i spisa predmeta Osnovnog suda u Lebanu P. 7431/11, (ranije predmet Opštinskog suda u Lebanu P. 116/04), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opštinski sud u Lebanu je presudom P. 116/07 od 18. septembra 2007. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca – odve podnosilaca ustavne žalbe protiv Privrednog društva za distribuciju električne energije „Jugoistok“ d.o.o. Niš, Ogranak Elektrodistribucija Leskovac, radi naknade štete.

Tužioci su 9. oktobra 2007. godine podneli žalbu protiv navedene presude.

Rešavajući o navedenoj žalbi, Viši sud u Leskovcu je 27. oktobra 2011. godine doneo rešenje Gž. 798/2010, kojim je ukinuo ožalbenu presudu Opštinskog suda u Lebanu P. 116/07 od 18. septembra 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09 ), koji se primenjivao u osporenom parničnom postupku, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je konstatovao da je osporeni postupak po žalbi protiv prvostepene presude trajao od podnošenja žalbe prvostepenom sudu 9. oktobra 2007. godine do donošenja rešenja Višeg suda u Leskovcu 27. oktobra 2011. godine, tj. četiri godine.

S obzirom na navedeno, a polazeći od standarda razumnog trajanja parničnog postupka usvojenih kako u praksi Ustavnog suda, tako i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da se trajanje osporenog postupka po žalbi od četiri godine nikako ne može smatrati razumnim, posebno imajući u vidu i da se u postupku pred drugostepenim sudom odlučivalo samo o pravnim pitanjima, na osnovu stanja u spisima predmeta, bez potrebe da se izvode dokazi ili preduzima bilo koja druga procesna aktivnost.

Stoga je Ustavni sud ocenio da je u postupku po žalbi koji je vođen pred Okružnim sudom u Leskovcu, a zatim pred Višim sudom u Leskovcu, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

S obzirom na to da je postupak po žalbi podnosilaca ustavne žalbe protiv prvostepene presude okončan do razmatranja ustavne žalbe, to nije postojala potreba da Ustavni sud naloži nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se osporeni žalbeni postupak što pre okončao.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno dužinu trajanja osporenog postupka, kao i značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu neefikasnim postupanjem drugostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbio zahtev za naknadu materijalne štete, kao u tački 3. izreke, s obzirom na to da podnosioci nisu bliže opredelili zahtev za naknadu, niti pružili dokaze o pretrpljenoj šteti.

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u drugostepenom parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti