Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog višegodišnjeg nesprovođenja pravnosnažne presude o naplati potraživanja iz radnog odnosa. Izvršni dužnik je preduzeće u restrukturiranju, sa državnim kapitalom, te je podnosiocu utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5517/2016
09.11.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. I . iz sela M . kod Šapca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. I . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 929/06 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Šapcu I. 929/06 od 27. marta 2006 . godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. I . izjavljena protiv re šenja Višeg suda u Šapcu R4. I. 121/15 od 31. decembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 225/16 od 6. aprila 2016 . godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M . I . iz sela M. kod Šapca podneo je Ustavnom sudu, 21. avgusta 2012. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 929/06, uz zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-6857/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadlež an redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Podnosilac je 30. juna 2016 . godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog nesprovođenja pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Šapcu P. 785/05 od 4. novembra 2005. godine u izvršnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Šapcu vodi u predmetu I. 929/06, kao i protiv Višeg suda u Šapcu R4. I. 121/15 od 31. decembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 225/16 od 6. aprila 2016. godine , kojima je u odlučeno o zahtevu z bog povred e prava na suđenje u razumnom roku , smatrajući da mu je nečinjenjem u izvršnom postupku i označenim rešenjima povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Navedena ustavna žalba zavedena je pod brojem Už-5517/2016. U ustavnoj žalbi podnosilac, između ostalog, navodi: da izvršni postupak koji se vodi radi naplate njegovih potraživanja iz radnog odnosa traje od 2006. godine; da je rešenjem Višeg suda u Šapcu R4. I. 121/15 od 31. decembra 2015. godine, koje je potvrđeno rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 225/16 od 6. aprila 2016. godine, neosnovano od strane redovnih sudova odlučeno o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Šapcu vodi u predmetu I. 929/06, jer je, po njegovom mišljenju , u tom slučaju bio nadležan da postupa Ustavni sud; da je naknada nematerijalne štete koja mu je rešenjima redovnih sudova dosuđena niska i stoga nepravična.

Viši sud u Šapcu je dopisom R4 i. 121/15 od 30. avgusta 2016. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak z družen je novoformiranom predmetu Už -5517/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Šapcu I. 929/06 od 27. marta 2006. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Šapcu P. 785/05 od 4. novembra 2005. godine, kojom je F. „Z .“ a.d, Šabac , u restrukturiranju , obavezana da podnosiocu na ime razlike zarade isplati iznos naveden u izreci označene presude.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Šapcu R4. I. 121/15 od 31. decembra 2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno je da mu je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 929/06 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije ; stavom drugim izreke naloženo je Osnovnom sudu u Šapcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se označeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku; stavom trećim izreke predlagaču je na ime naknade nematerijalne štete zbog dugog trajanja izvršnog postupka dosuđen iznos od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti, stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za isplatu naknade nematerijalne štete u iznosu preko dosuđenog pa do traženih 5.000 evra, stavom petim odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka u iznosu od 300 evra i stavom šestim sud je se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, te odredio da će spisi predmeta po pravnosnažnosti biti dostavljeni Ustavnom sudu na dalje odlučivanje. Navedeno rešenje potvrđeno je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 225/16 od 6. aprila 2016. godine. U obrazloženju označenih – ustavnom žalbom osporenih rešenja se, između ostalog, navodi da je predmetni izvršni postupak započeo 23. marta 2006. godine, te da u momentu donošenja prvostepenog rešenja trajao ukupno devet godina i devet meseci i da još uvek nije okončan.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ , br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu u I. 929/06, Ustavni sud ocenio da propust suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe, a protiv dužnika koji ima državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnositeljki (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Šapcu I. 929/06 od 27. marta 2006. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojima se osporavaju rešenja Višeg suda u Šapcu R4. I. 121/15 od 31. decembra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 225/16 od 6. aprila 2016. godine, u smislu negiranja postojanja nadležnosti ovih sudova da u konkretnom slučaju odlučuju o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da su isti očigledno neosnovani. Naime, odredbama člana 8a Zakona o uređenju sudova usta novljena je nadležnost neposredno višeg suda pri odlučivanju o eventualnom postojanju povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji nije okončan. Kako su redovni sudovi u toku postupka po zahtevu za suđenje u razumnom roku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Šapcu I. 929/06, utvrdili da isti u momentu odlučivanja prvostepenog suda nije okončan, to ne stoje tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o neosnovano zasnovanoj nadležnosti tih sudova. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i na Rešenje IIIU- 353/2014 od 3. jula 2014. godine (dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs), kojim je na osnovu odredaba navedenog zakona, a radi rešavanja negativnog sukoba nadležnosti između Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda , odlučeno da nema osnova da Ustavni sud nastavi postupak i meritorno odluči o istaknutim povredama prava na suđenje u razumnom roku u sudskim postupcima koji su još u toku, bez obzira što su ove povrede istaknute pre početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova podnošenjem ustavne žalbe.

Što se tiče navoda podnosioca ustavne žalbe kojima ističe nezadovoljstvo iznosom koji mu je dosuđen na ime primerene naknade zbog povreda prava na suđenje u razumnom roku Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena je naknada. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocu dosudili primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 700 evra nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu R4. I. 121/15 od 31. decembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 225/16 od 6. aprila 2016. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti