Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u nezavršenom radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje preko sedam i po godina i još nije okončan. Odlučujući doprinos odugovlačenju dao je prvostepeni sud zbog neefikasnog zakazivanja ročišta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Mladenovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miodraga Mladenovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 1677/10 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, kada se za to steknu uslovi.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Mladenović iz Niša podneo je 7. februara 2011. godine, preko punomoćnika Milisava Đorđevića i Dragana Mitrovića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 1677/10. Predložio je da Ustavni sud usvoji žalbu i istakao zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P1. 1677/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Miodrag Milenković podneo je 23. januara 2006. godine Opštinskom sudu u Nišu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv „Axiom“ DOO iz Niša, kojom je tražio da se poništi rešenje tuženog broj 22/05 od 31. jula 2003. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu, i vraćanje na rad .

Prvo ročište za glavnu raspravu u predmetu P1. 315/06 održano je 9. marta 2006. godine.

Presudom Opštinskog suda P1. 315/06 od 23. marta 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca.

Postupajući po žalbi tuženog Okružni sud u Nišu je rešenjem Gž1. 440/07 od 11. juna 2007. godine ukinuo presudu Opštinskog suda P1. 315/06 od 23. marta 2007. godine i predmet vratio na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio broj P1. 1758/07.

Tužilac je podneskom od 7. novembra 2007. godine izvršio subjektivno preinačenje tužbe i kao tuženog označio DOO „Axiom- Trade” iz Niša.

Tokom 2008. i 2009. godine sud je zakazao ukupno 16 ročišta od kojih 13 nisu održana (sedam zbog toga što tuženi nije uredno pozvan, a šest zbog nepristupanja svedoka).

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Nišu (u daljem tekstu: Osnovni sud) u predmetu P1. 1677/10. Pred Osnovnim sudom je održano osam ročišta za glavnu raspravu.

Rešenjem Osnovnog suda P1. 1677/10 od 20. aprila 2011. godine prekinut je parnični postupak, zbog pokretanja stečajnog postupka nad tuženim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 709/00 od 5. aprila 2011. godine.

U vreme odlučivanja Ustavnog suda po ustavnoj žalbi postupak još uvek nije okončan.

4. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj radni spor čije se trajanje osporava započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu 26. januara 2006. godine i da do danas, nakon više od sedam i po godina, još uvek nije okončan, s tim što se od aprila 2011. godine nalazi u prekidu.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe, pa nadalje .

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da navedeno trajanje postupka od preko sedam i po godina, može da ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a ti činioci su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu, zahtevala su sprovođenje nešto složenijeg dokaznog postupka, jer je sud je u osporenom parničnom postupku trebalo da utvrdi zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražen poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i radnopravna restitucija tužioca kao bivšeg zaposlenog. Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da on nije doprine o dužini trajanja postupka .

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo nedelotvorno postupanje Opštinskog suda, koji n ije iskoristio ovlašćenja propisana procesnim zakonom da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, Opštinski sud je tokom 2008. i 2009. godine održao samo tri ročišta za glavnu raspravu, dok čak 13 ročišta u tom periodu nije održano, zbog toga što tuženi nije uredno pozvan ili svedok nije pristupio ročištu.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 1677/10.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 3. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, kada se za to steknu uslovi.

5. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe istakao zahtev za naknadu materijalne štete, a da osporeni parnični postupak još uvek nije pravnosnažno okončan, Ustavni sud nalazi da je taj zahtev preuranjen, pa je stoga, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u tački 2. izreke.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u nezavršenom radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti