Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti zahteva policijskog službenika za isplatu dodataka na platu

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu policijskog službenika kojom je tražio isplatu dodataka za prekovremeni i noćni rad. Utvrđeno je da mu je uvećana zarada već isplaćena kroz dodatni koeficijent, u skladu sa Zakonom o policiji.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mlađana Kostića iz sela Vražogrnac kod Zaječara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mlađana Kostića izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 14264/11 od 18. aprila 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mlađan Kostić iz sela Vražogrnac kod Zaječara podneo je, 8. jula 2013. godine, preko punomoćnika Jasmine Mihailović, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 14264/11 od 18. aprila 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravičnu naknadu za rad , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac u periodu od 8. januara 200 8. godine do 8. januara 2011. godine radio prekovremeno, noću i na dane državnih i verskih praznika, a da mu za to nije isplaćivana naknada, odnosno da je uvek primao istu platu, bez obzira na broj časova provedenih na radu; da upravni organi nisu utvrdili koliko časova je podnosilac radio prekovremeno, noću i na dane državnih i verskih praznika i da li mu je to plaćeno; da ni Upravni sud nije utvrdio te činjenice, već je paušalno potvrdio primenu materijalnog prava od strane upravnih organa; da je navođenje "uporednog radnika" u prvostepenom rešenju pogrešno, jer on ima samo isti stepen stručne spreme kao podnosilac, ali ne i platni razred, pa se ne može smatrati "uporednim radnikom".

Podnosilac ustavne žalbe se poziva na pravnosnažne presude parničnih sudova na osnovu kojih su pripadnici "Policijske uprave u Kragujevcu" ostvarili pravo na naknade za prekovremeni rad, rad noću i na dane državnih i verskih praznika u periodu važenja Zakona o policiji. Smatra da mu je time osporenom presudom Upravnog suda povređeno pravo na pravo na jednaku zaštitu prava.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi da su osporenom presudom povređena označena ustavna prava, poništi osporenu presudu i naloži ponavljanje "parničnog postupka" i druge mere radi otklanjanja štetnih posledica.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: MUP) - Policijska uprava u Zaječaru broj 120-12/11-3, kao i u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem MUP - Policijska uprava u Zaječaru broj 120-12/11-3 od 2 . septembra 2011. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada na dan državnog i verskog praznika i rada noću, za period od 28. avgusta 2010. godine do 8. januara 2011. godine. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno: da su rešenjem o utvrđivanju koeficijenta za obračun i isplatu plate broj 120-1/2007-1 od 22. decembra 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe pravilno utvrđeni osnovni i dodatni koeficijenti, i to - osnovni koeficijent po čl. 2. i 3. Pravilnika o platama zaposlenih u MUP ST 01 str. pov. broj 3070/07-9 od 7. juna 2007. godine, za platni razred radnog mesta "šef Odseka za kriminalističku i protivdiverzionu tehniku", VII 1 stepen stručne spreme, u Odeljenju kriminalističke policije, u visini 12,60 i dodatni koeficijent po članu 4. Pravilnika, koji se odnosi na poslove radnog mesta, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost poslova za isto radno mesto, u visini 8,28; da je pomenutim pravilnikom za uporedno radno mesto, za VII1 stepen stručne spreme, "poslovi ljudskih resursa", utvrđen osnovni koeficijent 10,27 i dodatni koeficijent 5,59; da je dodatni koeficijent radnog mesta "šef Odseka za kriminalističku i protivdiverzionu tehniku" uvećan u odnosu na dodatni koeficijent radnog mesta "poslovi ljudskih resursa" za 48,9%, a osnovni koeficijent za 23,3%; da iz navedenog proizlazi da i druga radna mesta u Ministarstvu ostvaruju pravo na dodatni koeficijent, u skladu sa članom 147. stav 1. Zakona o policiji, ali da on nije isti za sva radna mesta, već se razlikuje u zavisnosti od posebnih uslova rada, stepena opasnosti za život i zdravlje, stepena odgovornosti i složenosti poslova, izraženosti neredovnosti u radu i slično; da su podnosiocu u okviru dodatnog koeficijenta, u skladu sa čl. 146. i 147. Zakona o policiji i čl. 2. i 4. Pravilnika, vrednovani posebni uslovi rada, u koje, između ostalog, spadaju prekovremeni rad, rada na dan državnog i verskog praznika i rada noću.

Rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-1395/2011-01 od 9. novembra 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izajvljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 14264/11 od 18. aprila 2013. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Po oceni Upravnog suda, pravilno je tuženi organ odbio žalbu podnosioca, jer je već ostvario pravo na uvećanje koeficijenta i to ne manje od 30% na mesečnom nivou, u skladu sa propisima na koje se pozvao prvostepeni organ. Polazeći od toga da se u spisima predmeta nalaze pojedinačna rešenja iz kojih bi se moglo utvrditi da su podnosi ocu pravilno utvrđeni osnovni i dodatni koeficijenti koji se odnose na posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost poslova, te da je ostvario pravo na koeficijente koji su od 30 do 50% nominalno veći od koeficijena ta za druge državne službenike sa kojima je vršeno upoređivanje, Upravni sud je našao da je pravilno utvrđeno da je podnosilac ostvario pravo na uvećanje zarade po osnovu posebnih uslova rada.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosi lac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.) i da svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad (član 60. stav 4.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedenih ustavnih odred aba, relevantne su i odredbe Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) koji su citirane u Odluci Ustavnog suda Už-9133/2012 od 10. decembra 2015. godine, u tački 5. obrazloženja (videti internet stranicu na: www.ustavnisud.rs).

5. Podnosilac ustavne žalbe povrede prava na pravično suđenje i na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 60. stav 4. Ustava, obrazlaže time da u upravnom postupku i upravnom sporu nisu utvrđene činjenice, za koje smatra, da su bile relevantne za odlučivanje o njegovom zahtevu za isplatu dodatka na platu, kao i da su u rešenjima i osporenoj presudi pogrešno primenjene odredbe materijalnog prava.

Kako se navodi o povredi prava na pravično suđenje svode na tvrdnje o nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je utvrđivanje činjenica i primena propisa bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorska, i to na štetu podnosioca ustavne žalbe. Dakle, s obzirom na svoju nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi, a u kontekstu navoda na kojima podnosilac zasniva tvrdnju o povredi prava iz člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud može samo da ispita da li je činjenično stanje bilo proizvoljno utvrđeno i da li je bila proizvoljna primena merodavnog materijalnog prava na štetu podnosioca.

Ustavni sud je konstatovao da su u odredbi člana 147. stav 1. Zakona o policiji , koji se na plate zaposlenih u MUP primenjuje počev od 1. jula 2006. godine, prekovremeni rad, rad noću i rad na dan praznika koji je neradni dan, pored ostalog, propisani kao osnovi za uvećanje koeficijenta za obračun plate, i to tako da budu od 30 do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, pri čemu je u stavu 3. tog člana isključena primena drugih propisa o uvećanoj zaradi (videti Odluku Ustavnog suda Už-1530/2008 od 21. januara 2010. godine). Ustavni sud je našao da dodatni koeficijenti za radna mesta u MUP po članu 4. Pravilnika o platama zaposlenih u MUP od 7. juna 2007 . godine, obuhvataju, pored ostalog, i prekovremeni rad, rad noću i rad na dan praznika. Dakle, ukoliko je u rešenju MUP zaposlenom utvrđen dodatni koeficijent po članu 4. navedenog pravilnika, njemu je upravo kroz taj koeficijent vrednovan prekovremeni rad, rad noću i rad na dan praznika koji je neradni dan. Međutim, ukoliko rešenjem MUP zaposlenom nije utvrđen dodatni koeficijent po članu 4. navedenog pravilnika, njemu ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu platu po tim osnovima, te se u tom slučaju moraju primeniti odredbe opštih radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao da je rešenjem MUP od 22. decembra 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe utvrđen dodatni koeficijent po članu 4. Pravilnika, kao i da je to rešenje postalo konačno i izvršno u upravnom postupku. Osim toga, u upravnom postupku je utvrđeno da je navedenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe dodatni koeficijent uvećan za više od 30% u odnosu na dodatni koeficijent koji je Pravilnikom predviđen za radno mesto, na kome se poslovi obavljaju sa istim stepenom stručne spreme, ali bez opisanih neredovnosti u radu. To dalje znači da je isplatom plate po navedenom koeficijentu, podnosilac ostvario pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 147. stav 1. Zakona o policiji, te da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredaba opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi (videti Odluku Ustavnog suda Už-3827/2012 od 12. decembra 2012. godine).

Po oceni Ustavnog suda, neosnovana je tvrdnja podnosioca da su upravni organi i Upravni sud proizvoljno primenili materijalno pravo na njegovu štetu, budući da se obrazloženja rešenja i osporene presude temelje na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju propisa koji su bili od značaja za odlučivanje o upravnoj stvari.

6. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre našao da bi donošenje različitih odluka u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji od strane redovnih sudova u parničnom postupku i upravnih organa u upravnom postupku, odnosno suda u upravnom sporu, moglo dovesti do povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima iz člana 36. stav 1. Ustava. (U vezi različite prakse parničnih sudova i suda u upravnom sporu videti odluke Ustavnog suda Už-2822/2010 od 22. decembra 2010. godine i Už-8405/2013 od 4. decembra 2013. godine).

U tom smislu, Ustavni sud je ispitivao da li u konkretnom slučaju postoji identitet činjeničnog i pravnog stanja u upravnom sporu okončanom osporenom presudom Upravnog suda i u parnicama koje su okončane presudama nadležnih drugostepenih sudova dostavljenih uz ustavnu žalbu , te da li su sud u upravnom sporu i parnični sudovi doneli drugačije odluke o osnovanosti tužbe, odnosno tužbenih zahteva u tim predmetima.

Ustavni sud je iz dostavljenih presuda drugostepenih sudova u praničnom postupku utvrdio sledeće: da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 82/12 od 1 8. januara 2012. godine u celosti potvrđena prvostepena presuda, kojom je usvojen tužben i zahtev za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima, sa obrazloženjem da u rešenju o raspoređivanju tužioca nije posebno iskazano uvećanje koeficijenta plate za 30%, u skladu sa članom 147. stav 1. Zakona o policiji ; da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2317/12 od 21. januara 2013. godine u celosti potvrđena prvostepena presuda, kojom je usvojen tužben i zahtev za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima, sa obrazloženjem da u rešenju o utvrđivanju koeficijenta za obračun plate tužiocu nije posebno iskazan dodatni koeficijent za obračun dodataka za navedene neredovnosti u radu; da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 256/12 od 27. marta 2013. godine ukinuta prvostepena presuda i usvojen tužbeni zahtev za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima, sa obrazloženjem da je tužilac u spornom periodu imao ukupni i dodatni koeficijent za obračun i isplatu plate koji nije bio za 30% veći u odnosu ukupni i dodatni koeficijent uporednog radnika; da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3493/12 od 10 . aprila 2013. godine ukinuta prvostepena presuda i usvojen tužbeni zahtev za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima, sa obrazloženjem da se iz rešenja o raspoređivanju tužilaca i uporednog radnika ne može utvrditi na osnovu čega je formiran dodatni koeficijent, odnosno šta je uzeto kao kriterijum za njegovo utvrđivanje, kao i da ta rešenja nisu podobna za poređenje, jer su rešenja koja se odnose na tužioce iz 2009. godine, a na uporednog radnika iz 2006. godine, pri čemu se u tom periodu više puta menjao Pravilnik.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da ovde ne postoji bitno slična činjenična situacija koja bi dovela do nejednakog postupanja prarničnih sudova i Upravnog suda, prilikom rešavanja istog pravnog pitanja. Naime, kako je prvostepeni organ utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem utvrđen dodatni koeficijent po članu 4. Pravilnika i potom izvršio upoređivanje navedenog koeficijenta sa istovrsnim koeficijentom koji je Pravilnikom predviđen za radno mesto, na kome se poslovi obavljaju u istom stepenu stručne spreme koju ima podnosilac, ali bez opisanih neredovnosti u radu, i tom prilikom utvrdio predmetnu razliku od 48,9%, to su neosnovane tvrdnje podnosioca da je u pitanju identična činjenična situacija u dostavljenim presudama i u osporenoj presudi Upravnog suda.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Upravnog suda U. 14264/11 od 18. aprila 2013. godine nisu povređena prava podnosioca na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio u celini kao neosnovanu.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 5076/2014: Odbijanje ustavne žalbe policijskog službenika za isplatu dodataka na platu
• Už 3827/2012: Odbijena ustavna žalba policijskog službenika u sporu za dodatke na platu
• Už 8018/2014: Odluka Ustavnog suda o zahtevu za isplatu dodataka za pripravnost policajca
• Už 7402/2014: Odluka Ustavnog suda o pravu na uvećanu zaradu policijskih službenika