Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu privrednog društva izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Sud je utvrdio da nije nadležan da postupa kao instancioni sud i preispituje pravilnost primene procesnog prava i ocenu dokaza od strane redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5534/2010
01.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Ineco“ d.o.o. iz Novog Sada na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 1. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba privrednog društva „Ineco“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 272/10 od 30. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „Ineco“ d.o.o. iz Novog Sada izjavilo je 29. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Snežane Sekulić, advokata iz Bečeja, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 275/10 od 30. septembra 2010. godine, zbog „povrede člana 142. Ustava Republike Srbije“.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, „u skladu za zakonskim pravilima na vreme obavestio sud da iz zdravstvenih razloga nije u mogućnosti da pristupi na ročište zakazano za 17. decembar 2008. godine; da je „sud neprisustvo punomoćnika tužioca i same stranke ... kvalifikovao kao neopravdano, uprkos činjenici da je postupajući sudija bio obavešten neposredno pre početka ročišta telefonskim putem o nemogućnosti pristupanja, kao i činjenice da je punomoćnik tuženog uputio telegram sudu“; da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, „u svojoj žalbi i reviziji napomenuo da je na zakonom propisan način obavestio Trgovinski sud o razlogu nemogućnosti prisustva na spomenutom ročištu“; da sudovi „nisu postupili po zakonu“.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da se po tužbi podnosioca ustavne žalbe, pred Trgovinskim sudom u Somboru, u predmetu P. 854/07 vodio parnični postupak; da je u tom postupku ročište za glavnu raspravu bilo zakazano za 11. novembar 2008. godine, ali da je isto na predlog punomoćnika tužioca odloženo; da na sledeće ročište zakazano za 17. decembar 2008. godine nisu pristupili uredno pozvani punomoćnik tužioca i predstavnik tuženog; da je Trgovinski sud u Somboru zbog toga doneo rešenje P. 854/07 od 17. decembra 2008. godine, kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom; da je rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. 1642/09 od 30. jula 2009. godine odbijena žalba tužioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja; da je Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem Prev. 275/10 od 30. septembra 2010. godine odbio reviziju tužioca izjavljenu protiv navedenog rešenja Višeg trgovinskog suda.

Prilikom donošenja osporenog rešenja, kao i prilikom donošenja navedenog rešenja Višeg trgovinskog suda, ocenjeni su navodi kojima je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, ukazivao da su razlozi zbog kojih njegov punomoćnik nije pristupio na ročište, opravdani.

4. Članom 142. Ustava Republike Srbije, na čiju se povredu podnosilac poziva, utvrđena su načela na kojima, u Republici Srbiji, počiva sudska vlast.

Odredbom člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da se tužba smatra povučenom ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu tužilac i tuženi.

5. Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavnom žalbom traži da Ustavni sud, kao sud četvrtog stepena, preispita opravdanost razloga zbog koga njegov punomoćnik nije pristupio na zakazano ročište, kao i pravilnost primene navedene odredbe Zakona o parničnom postupku od strane parničnih sudova.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost rešenja parničnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje jedino da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Imajući u vidu da se ustavnom žalbom traži da Ustavni sud preispita pravilnost primene odredbe člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odnosno da preispita opravdanost razloga zbog kojih punomoćnik podnosioca nije pristupio na zakazano ročište (što je već bilo predmet ocene u postupku po žalbi i reviziji), Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, jer nije nadležan da postupa kao instancioni sud.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti