Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privatnih tužilaca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu privatnih tužilaca zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Sud navodi da privatni tužilac može istaći ovu povredu samo ako je u postupku postavio imovinskopravni zahtev, što ovde nije bio slučaj.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vidosave Tadić i Slobodana Tadića, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vidosave Tadić i Slobodana Tadića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 9282/10 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K. 317/07).

O b r a z l o ž e nj e

1. Vidosava Tadić i Slobodan Tadić, oboje iz Beograda, podneli su 30. decembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, učinjene u krivičnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 9282/10 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K. 317/07).

Ustavnom žalbom se osporava trajanje krivičnog postupka u kome su podnosioci imali svojstvo privatnih tužilaca i u kome, prema pribavljenom izveštaju Prvog osnovnog suda u Beogradu VIII Su. 710/2011 od 29. jula 2011. godine, nisu isticali imovinskopravni zahtev.

2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom, odnosno lice prema kome je preduzeta osporena radnja.

3. Ustavni sud ukazuje da se, polazeći od Ustavom utvrđene sadržine prava na pravično suđenje koje obuhvata i garancije prava na suđenje u razumnom roku, ovo pravo u krivičnom postupku jemči pre svega okrivljenom licu, pošto se u tom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, odnosno o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret. Stoga se lice koje u krivičnom postupku ima položaj privatnog tužioca, oštećenog ili oštećenog koji ima svojstvo tužioca, ne može pozivati na to da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, pa ni pravo na suđenje u razumnom roku, time što protiv okrivljenog nije pokrenut i vođen krivični postupak, ili što krivični postupak nije okončan osudom optuženog lica, odnosno što optuženome nije izrečena određena krivična sankcija. Međutim, imajući u vidu da navedena lica imaju pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev u pogledu materijalne ili nematerijalne štete koju su pretrpeli izvršenjem krivičnog dela i pravo da se o tom zahtevu odluči, Ustavni sud je na stanovištu da se i privatni tužilac, poput oštećenog i oštećenog koji ima svojstvo tužioca, može pozivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku samo u slučaju kada je u tom postupku postavio zahtev da se odluči i o njegovim građanskim (imovinskim) pravima i to od trenutka kada je takav imovinskopravni zahtev istaknut (videti Rešenje Ustavnog suda Už- 175/2009 od 1. novembra 2011. godine).

4. Polazeći od prethodno izloženog, a imajući u vidu procesni položaj podnosilaca ustavne žalbe u krivičnom postupku čije trajanje osporavaju, te činjenicu da u tom postupku podnosioci nisu istakli imovinskopravni zahtev, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba, ratione personae, nespojiva sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privatnih tužilaca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti