Povreda prava na suđenje u razumnom roku u devetogodišnjem parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku pokrenutom radi naplate meničnog duga, koji je trajao devet godina i sedam meseci prevashodno usled neefikasnog postupanja sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5549/2021
28.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. M. iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. M. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1402/18 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Kruševcu Iv. 4766/11), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo G. M. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. M. iz Kruševca je podneo 24. aprila 2021. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1402/18 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Kruševcu Iv. 4766/11).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da mu je u osporenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je „suđenje“, koje je započelo podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, okončano tek posle skoro devet godina. Iznoseći ceo tog postupka, podnosilac ukazuje da on nije doprineo dužini trajanja postupka, te da je uzrok za njegovo neopravdano devetogodišnje trajanje, pre svega, postupanje sudova u ovom sporu koji, po njegovom mišljenju, nije bio činjenično i pravno složen. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu P. 1402/18, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac „V. B.“ AD Novi Sad podneo je 5. jula 2011. godine, Osnovnom sudu u Kruševcu, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice, protiv pet izvršnih dužnika, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe.

Osnovni sud u Kruševcu je rešenjem Iv. 4766/11 od 2. novembra 2011. godine dozvolio predloženo izvršenje. Podnosilac, kao izvršni dužnik, izjavio je prigovor 15. novembra 2011. godine, a izvršni dužnik G.D. iz Dedina kod Kruševca, 23. maja 2012. godine

Odlučujući po prigovoru izvršnih dužnika, Osnovni sud u Kruševcu je rešenjem Iv. 4766/11 od 5. avgusta 2013. godine stavio van snage rešenje o izvršenju istog suda Iv. 4766/11 2. novembra 2011. godine, s tim da se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Naredba da se spisi predmeta dostave parničnom odeljenju istog suda data je 4. novembra 2013. godine. Predmet je pred Osnovnim sudom u Kruševcu dobio broj P. 2245/13.

U postupku pred prvostepenim sudom, do zaključenja glavne rasprave 8. septembra 2014. godine, zakazano je pet ročišta, a održana su dva. Preostala tri ročišta nisu održana zbog izostanka urednog poziva za neke od tuženih.

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P. 2245/13 od 8. septembra 2014. godine delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev tužioca (u odnosu na petotuženog), a eventualni tužbeni zahtev tužioca je odbijen kao neosnovan. Protiv prvotuženog, podnosioca ustavne žalbe, u ovom sporu radi duga, odbijen je tužbeni zahtev tužioca,

Odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj 22. oktobra 2014. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 15/15 od 9. decembra 2015. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu u stavovima drugom (odbijen tužbeni zahtev prema podnosiocu i ostalim tuženima, osim petotuženog), trećem, četvrtom i petom izreke i u ovim delovima predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Predmet je pred Osnovnim sudom u Kruševcu dobio broj P. 20/16.

U ponovnom prvostepenom postupku, nakon pet zakazanih ročišta, od kojih je jedno održano, 27. oktobra 2016. godine na zapisniku je doneto rešenje da se zastaje sa postupkom u ovoj parnici. U ovom delu postupka pribavljeni su spisi Osnovnog javnog tužilaštva u Kruševcu KTN. 545/12. Četiri preostala ročišta nisu držana jer je dva puta predloženo mirno rešenje spora od strane petotuženog koji je naveo da će izmiriti dug, a dva puta jer je izostala uredna dostava poziva za četvrtotuženu. Sud je preko PU u Kruševcu pokušao da izvrši dostavu poziva. Prvo naredno ročište je zakazano za 27. mart 2016. godine.

Do donošenja rešenja Osnovnog suda u Kruševcu P. 20/16 od 16. aprila 2018. godine da se tužba smatra povučenom, jer je izostao uredno pozvani tužilac, zakazano je šest ročišta, od kojih je jedno održano. Pet ročišta nije održano uglavnom zbog izostanka uredne dostave poziva za četvrtotuženu i petotuženog, pa je Sud od PU u Kruševcu zatražio da im uruče pozive radi saslušanja u svojstvu stranke. Jedno ročište, koje je bilo određeno radi saslušanja stranaka, je bilo odloženo zbog izostanka podnosioca ustavne žalbe, kao prvotuženog (iako ga je obavestio advokat), dok su svi ostali tuženi bili prisutni.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 17. aprila 2018. godine tražio vraćanje u pređašnje stanje, a 27. aprila 2018. godine je izjavio žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Kruševcu P. 20/16 od 16. aprila 2018. godine i dostavio medicinsku dokumentaciju.

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu P. 20/16 od 30. avgusta 2018. godine, donetom na ročištu, dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje, ukinuto je rešenje o povlačenju tužbe i data naredba da se predmet zavede pod novim brojem. Postupak je nastavljen pod brojem P. 1402/18.

U daljem toku postupka zakazano je šest ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno nije održano na predlog tužioca. U dokaznom postupku su saslušani svi tuženi u svojstvu stranke i pročitani pisani dokazi. Iako je glavna rasprava zaključena 9. maja 2019. godine, ona je rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu P. 1402/18 od 6. juna 2019. godine ponovo otvorena i sledeće ročište zakazano za 26. avgust 2019. godine.

Do donošenja presude Osnovnog suda u Kruševcu P. 1402/18 od 12. februara 2020. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, i to u odnosu na petotuženog, a odbijen u odnosu na ostale tužene, zakazano je šest ročišta, od kojih su tri održana. U ovom delu postupka je sud prihvatio predlog tuženih da tužilac dostavi original menicu, što je on učinio 15. novembra 2018. godine. Preostala tri ročišta nisu održana, i to: dva zbog izbegavanja prijema poziva od strane petotuženog, zbog čega mu je Sud preko PU u Kruševcu vršio dostavu, a jedno ročište nije održano jer nije bilo dokaza da je tužiocu uručen podnesak punomoćnika prvotuženog i drugotuženog od 9. decembra 2019. godine

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2232/20 od 11. februara 2021. godine je potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P. 1402/18 od 12. februara 2020. godine, a odbijena kao neosnovana žalba tužioca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajmečenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni postupak pokrenut 5. jula 2011. godine, podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Osnovnom sudu u Kruševcu i da je pravnosnažno okončan presudom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2232/20 od 11. februara 2021. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao devet godina i sedam meseci, što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije bio pravno i činjenično složen. U procesnom smislu je bio usložnjen jer je na strani tuženih bilo njih petoro, s tim da su dvoje: četvrtotužena, a pogotovu petotuženi, izbegavali prijem poziva, zbog čega je sud za oboje više puta bio u situaciji da preko PU u Kruševcu obezbedi uredan prijem poziva. Ovakva procesna nedisciplina uticala je da to bude glavni razlog za neodržavanje značajnog broja ročišta. Takođe, dužem trajanju postupka doprineo je i tužilac koji je, iako uredno pozvan, izostao sa ročišta, pa je i odlučivanje po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje produžilo postupak za četiri meseca.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao interes da se predmet spora reši u okviru standarda razumnog roka i da svojim ponašanjem, niti ponašanjem njegovog punomoćnika, nije doprineo dužini trajanja postupka, ovo tim pre što je samo jedno ročište odloženo zbog njegovog izostanka.

Osnovni razlog dugom trajanju, najpre izvršnog, pa parničnog postupka, koji se moraju posmatrati kao jedinstvena celina, je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetom predlogu za izvršenje i podnetoj tužbi, odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ispitujući ponašanje sudova, Ustavni sud, najpre, konstatuje da je prvostepeni sud, u izvršnom postupku koji je po svojoj prirodi hitan, doneo rešenje o izvršenju nakon skoro četiri meseca, gledajući od dana podnošenja predloga za izvršenje, a po prigovoru ivršnih dužnika je rešeno tek nakon godinu dana i dva meseca. Posle stavljanja van snage rešenja o izvršenju, te određivanja nastavka postupka pred parničnim sudom, prva prvostepena presuda je doneta nakon godinu dana, ali je i ona bila ukinuta posle godinu dana i dva meseca. U ponovnom prvostepenom postupku određen je i zastoj postupka, mada nejasno iz kojih razloga, što je produžilo za pet meseci trajanja postupka. Takođe, usvajanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje produžilo je postupak za još četiri meseca. Uglavnom, nakon ukidanja prve prvostepene presude, druga po redu prvostepena presuda doneta je tek za četiri godine i dva meseca, a pravnosnažno je odlučeno u ovoj pravnoj stvari za još godinu dana.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1402/18 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Kruševcu Iv. 4766/11).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, a imajući u vidu i postavljen zahte, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja postupka u dve instance, kao i izvesnu složenost postupka u procesnom smislu zbog više lica na strani tuženih, a zatim i životni standard u državi, te činjenicu da će utvrđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u devetogodišnjem parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti