Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu za izdržavanje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za izmenu odluke o izdržavanju, koji je trajao devet godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P2. 4268/11 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredsta va – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. M . iz Beograda podnela je, 17. januara 2014. godine , preko punomoćnika D. M, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P2. 4268/11.

Podnositeljka smatra da joj je označeno ustavno pravo povređeno zbog toga što je predmetni postupak, koji se vodio radi izmene odluke o izdržavanju, trajao deset godina. Predlaže da joj Ustavni sud „dosudi naknadu nematerijalne i materijalne štete ... koja joj pripada zbog dugogodišnjeg uskraćivanja prava na izdržavanje...“

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje no Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4268/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja, tada mal. A. M, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je preko zakonskog zastupnika 21. decembra 2004. godine tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog P. M, radi izmene odluke o izdržavanju.

Do donošenja prve po redu prvostepene presude P. 5105/08 od 9. juna 2008. godine, koja je otpravljena punomoćnicima stranaka 19. decembra iste godine, od ukupno 17 ročišta, sedam nije održano. Dva ročišta nisu održana na molbu zakonskog zastupnika tužilje, a jedno zbog dolaska advokata zakonskog zastupnika bez punomoćja, zbog čega je 21. decembra 2005. godine bilo doneto rešenje da se tužba smatra povučenom. Vraćanje u pređašnje stanje je dozvoljeno u martu 2006. godine. Osim pomenutih, tri ročišta nisu održana na molbu tuženog, a jedno zbog kašnjenja suda da u zakazno vreme otpočne ročište. Pored pribavljanja pismenih dokaza o visini prihoda roditelja tužilje, izveden je dokaz saslušanjem stranaka i jednog svedoka.

U periodu od decembra 2009. do maja 2011. godine, drugostepeni sud je tri puta, rešenjima od 21. decembra 2009, 13. oktobra 2010. i 4. maja 2011. godine, spise predmeta vraćao prvostepenom sudu na dopunu postupka - ispravku presude i donošenje dopunske presude.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž2. 814/11 odluka nižestepenog suda je delimično ukinuta.

U ponovnom postupku, pred prvostepenim sudom održana su četiri ročišta i izveden je dokaz saslušanjem stranaka.

Druga po redu prvostepena presuda je P2. 4268/11 doneta je 4. decembra 2012. godine, a postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2. 1173/13 od 20. novembra 2013. godine, nakon što su prethodno u julu 2013. godine spisi bili vraćeni nižestepenom sudu na dopunu postupka – ispravku presude.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 280. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05 i 72/11) je propisano da je postupak u sporu za izdržavanje naročito hitan (stav 1.), te da je drugostepeni sud dužan da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba (stav 3.) .

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava trajao nepunih devet godina, što bi samo po sebi moglo da ukazuje da nije okončan u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih činilaca, pre svega postupanja suda pred kojim se postupak vodi, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje u postupku treba raspraviti, kao i od prirode zahteva, odnosno značaja pitanja o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da se predmetni parnični postupak ne može smatrati složenim s obzirom na činjenična i pravna pitanja koja je bilo potrebno raspraviti i povodom kojih nije sprovođen obiman dokazni postupak.

Prema nalaženju Ustavnog suda, predmet spora je bio od izuzetnog značaja za podnositeljku budući da je tražena izmena odluke o visini doprinosa za izdržavanje.

Kada je reč o ponašanju podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je njen zakonski zastupnik u određenoj meri doprineo dužem trajanju postupka. Naime, dva ročišta nisu održana na njegovu molbu, a zbog dolaska advokata bez punomoćja još jedno ročište nije održano i doneto je rešenje da se tužba smatra povučenom, što je produžilo trajanje postupka za oko godinu dana.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da je prva prvostepena presuda doneta za tri i po godine od pokretanja postupka, te da je iz suda otpravljena tek posle šest meseci. Međutim, i pored kašnjenja u otpravljanju presude strankama, po nalaženju Ustavnog suda, osnovni razlog zbog kog je predmetni postupak trajao nepunih devet godina ogleda se u činjenici da su u periodu od godinu i po dana spisi predmeta tri puta vraćani nižestepenom sudu na dopunu postupka – ispravku presude i donošenje dopunske presude. Pri tome, radi ispravke grešaka u pisanju, spisi predmeta su i nakon donošenja druge prvostepene presude po četvrti put bili vraćeni nižestepenom sudu na dopunu postupka. Dakle, zbog ispravljanja grešaka u pismenom otpravku prvostepene presude i propusta suda da odluči o svim zahtevima predmetni postupak je duže trajao oko dve godine.

Imajući u vidu prethodno izneto, a posebno navedene propuste prvostepenog suda i kašnjenje u izradi pismenog otpravka presude, Ustavni sud je ocenio da taj sud nije postupao u skladu sa načelom naročite hitnosti predmetnog postupka. S tim u vezi, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem je "potrebna naročita marljivost nadležnih vlasti u svim predmetima koji se tiču ličnog statusa i svojstva, a naročito u državama u kojima domaći zakon propisuje da određeni sudski postupci imaju hitan karakter" (videti: presude Borgese protiv Italije, od 26. februara 1992. godine, stav 28. i Dimitrijević i Jakovljević protiv Srbije, od 19. januara 2010. godine, broj predstavke 34922/07, st. 15. i 16.). Polazeći od navedenog , Ustavni sud nalazi da se, u konkretnom slučaju, radi o predugom trajanju jednog naročito hitnog postupka za šta odgovornost snosi prvostepeni sud.

Stoga je Ustavni sud , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluk a US , 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu pravde, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrp ela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja i karakter predmetnog parničnog postupka, te značaj prava o kome se raspravljalo za podnositeljku ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavn e žalbe pretrpela zbog neefikasnog postupanja nadležnog suda.

7. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede navedenog prava može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kome se podnosilac nalazio u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza. Stoga, po oceni Ustavnog suda, istaknuti zahtev za naknadu materijalne štete, koja se traži „zbog dugogodišnjeg uskraćivanja prava na izdržavanje“, i to bez dostavljanja dokaza o tome da je materijalna šteta uopšte pretrpljena i da je posledica neefikasnog postupanja suda, nije spojiv za svrhom naknade štete koja se priznaje oštećenom u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ovaj zahtev odbacio, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu za izdržavanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti