Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke i otvaranja stečaja

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na imovinu jer potraživanje podnositeljke, utvrđeno rešenjem o izvršenju, nije namireno zbog otvaranja stečaja nad dužnikom sa državnim kapitalom. Dosuđena je naknada materijalne štete u visini priznatog stečajnog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 10790/13 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15 po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 10790/13 od 20. maja 2013. godine , umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 15. jula 2016. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 117/16 od 21. januara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu pra va iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Navodi podnositeljke o povredi označenih prava zasnivaju se na tvrdnji da osporenim rešenjem Vrhovni kasacioni sud nije utvrdio povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava, i s tim u vezi nije podnositeljki odredio naknadu materijalne štete, iako je rešenjem Višeg suda u Beogradu R4. I 193/15 od 8. decembra 2015. godine utvrđeno da joj je u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 10790/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnositeljka smatra da su Viši sud u Beogradu i Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja morali imati u vidu da ne postoji realna šansa da naplati svoje potraživanje iz izvršne i pravosnažne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3862/11 od 10. maja 2012. godine, budući da je nad tuženim poslodavcem Holding sistem „J.“ a.d, Beograd, otvoren stečajni postupak. Imajući u vidu navedeno, podnositeljka predlaže da se utvrdi povreda označenih prava, te da joj se naknadi materijalna šteta u visini potraživanja dosuđenog pravnosnažnom presudom P1. 3862/11 od 10. januara 2012. godine, a koji je naveden i u rešenju o izvršenju I. 10790/13 od 20 maja 2013. godine, uz pripadajuću kamatu i troškove izvršnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, na osnovu sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, kao i obaveštenja Privrednog suda u Beogradu u dopisu St. 160/15 od 29. avgusta 2017. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za prinudno izvršenje protiv izvršnog dužnika Holding sistem „J.“ a.d. Beograd, u restrukturiranju, na osnovu izvršne isprave – presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3862/11 od 10. januara 2012. godine , i to utvrđenjem vrednosti i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 10790/13 od 20. maja 2013. godine usvojen je predlog za izvršenje.

Privredni sud u Beogradu je rešenjem St. 160/15 od 20. maja 2015. godine otvorio stečajni postupak nad Holding sistemom „J.“ a.d. Beograd.

Zaključkom Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 8. februara 2017 . godine usvojena je lista potraživanja poverilaca stečajnog dužnika, između ostalih i M. M , čije je potraživanje priznato u iznosu od 350.852,54 dinara (na osnovu rešenja o izvršenju I. 10790/13 od 20. maja 2013. godine) .

Iz obaveštenja Privrednog suda u Beogradu u dopisu St. 160/15 od 29. avgusta 2017. godine proizlazi da potraživanje M . M . po osnovu rešenja o izvršenju I. 10790/13 od 20. maja 2013. godine nije isplaćeno, već je potraživanje prešlo u stečajno potraživanje.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4. I. 193/15 od 8. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno da joj je u izvršnom pos tupku koji se vod io pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 10790/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača da se odredi rok u kojem će se okončati navedeni izvršni postupak ; u stavu trećem izreke određena je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 15.000,00 dinara ; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev preko dosuđenog iznosa do traženih 7 .200 evra, u dinarskoj protivvrednosti ; u stavu petom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu materijalne štete u iznosu kako je određeno navedenom prav nosnažnom presudom i rešenjem o izvršenju, kao i troškova izvršnog postupka, sa pripadajućim kamatama.

Žalba je izjavljena protiv odluke prvostepenog suda , u delu kojim je odbijen zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa dosuđenog pravnosnažnom presudom P1. 3862/11 od 10. januara 2012. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 117/16 od 21. januara 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Višeg suda u Beogradu R4. I. 193/15 od 8. decembra 2015. godine. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da sud u jednostranačkom vanparničnom postupku (kao što je postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku) ne može odlučivati o naknadi pretrpljene materijalne štete prouzrokovane nepravilnim radom državnog organa, jer se zahtevu za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog nepravilnog i nezakonitog rada organa, u smislu člana 1. Zakona o parničnom postupku, raspravlja po pravilima parničnog postupka, koji je uvek dvostranački i, po pravilu, raspravni; da navodi žalbe kojima predlagač ukazuje da mu je nedelotvornim postupanjem suda povređeno i pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije i članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konve nciju o ljudskim pravisma i osnovnim slobodama, takođe nisu od uticaja, jer sudovi ustanovljeni Zakonom o uređenju sudova u okviru svoje nadležnosti predviđene članom 8a navedenog Zakona, mogu da odlučuju samo o povredi prava na suđenje u razumnom roku, ali ne i o povredi prava na slobodno uživanje imovine iz člana 58. Ustava; da se z aštita prava na mirno uživanje imovine, uz naknadu štete zbog povrede tog prava, može ostvariti pred Ustavnim sudom, saglasno članu 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava i članu 82. Zakona o Ustavnom sudu .

4. Analizirajući navode ustavne žalbe o delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 10790/13 , Ustavni sud konstatuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu R4. I. 193/15 od 8. decembra 2015. godine utvrđeno da je podnositeljki povređeno pra vo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 10790/13.

U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da propust suda da namiri priznato potraživanje podnositeljke ustavne žalbe u osporenom stečajnom postupku, a protiv dužnika Holding sistem „J.“ a.d, Beograd , u stečaju, koji je imao pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15 po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 10790/13 od 20. maja 2013. godine , umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Razmatrajući navode podnositeljke da su joj osporenim rešenjem rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 117/16 od 21. januara 2016. godine povređena označena prava , zbog toga što su redovni sudovi u vanparničnom postupku , u konkretnoj situaciji, morali da utvrde i povredu prava na imovinu i s tim u vezi naknade joj materijalnu štetu u visini potraživanja dosuđenog pravnosnažnom presudom P1. 3862/11 , a koji je naveden i u rešenju o izvršenju I. 10790/13 , Ustavni sud je ocenio da je Vrhovni kasacioni sud u osporenom rešenju dao jasne, prec izne i logične zaključke za svoj stav da se, u konkretnom slučaju, zaštita prava na mirno uživanje imovine, uz naknadu štete zbog povrede tog prava, može ostvariti pred Ustavnim sudom. Stoga se navodi podnositeljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označen ih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.