Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe izjavljene protiv optužnice

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv optužnice i rešenja o odbijanju prigovora na optužnicu. Sud je zaključio da ovi akti ne predstavljaju pojedinačne akte u smislu Ustava, jer se njima ne odlučuje o osnovanosti optužbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Marić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. februara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljubice Marić izjavljena protiv optužnice Opštinskog javnog tužilaštva u Čačku Kt. 705/06 od 8. novembra 2007. godine i rešenja Opštinskog suda u Čačku Kv. 402/07 od 8. aprila 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubica Marić iz Beograda podnela je 19. maja 2008. godine ustavnu žalbu protiv optužnice Opštinskog javnog tužilaštva u Čačku Kt. 705/06 od 8. novembra 2007. godine i rešenja Opštinskog suda u Čačku Kv. 402/07 od 8. aprila 2008. godine, zbog „povrede prava zajemčenih odredbama čl. 32, 33, 34, člana 36, člana 58, člana 60, člana 67, člana 145. i člana 149. Ustava Republike Srbije i odredbama čl. 6. i 7, čl. 13. i 14. i člana 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da ustavna žalba se može izjaviti izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom koji se osporava povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je osporenim aktom Kt. 705/06 od 8. novembra 2007. godine podiglo optužnicu protiv podnositeljke ustavne žalbe, zbog krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi st. 3. i 1. Krivičnog zakonika. Podnositeljka ustavne žalbe je protiv navedene optužnice podnela prigovor Opštinskom sudu u Čačku, koji je osporenim rešenjem Kv. 402/07 od 8. aprila 2008. godine, protiv koga rešenja nije dozvoljena posebna žalba, odbijen kao neosnovan,.

4. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je našao da osporeni akti nisu pojedinačni akti protiv kojih se, u smislu odredaba Ustava i Zakona, može izjaviti ustavna žalba. Za podizanje optužnice, kao stepen izvesnosti da je okrivljeni izvršio krivično delo, dovoljna je i osnovana sumnja koja proizlazi iz do tada prikupljenih dokaza. Kada odlučuje o prigovoru protiv optužnice, nadležni sud, pored ostalog, ceni da li iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Sve ostale činjenice će se razjasniti na glavnom pretresu, kada će sud, po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni, i ako jeste, na koji način izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Dakle, sudska kontrola optužnice predstavlja postupak stavljanja okrivljenog pod optužbu, kao posebna faza predhodnog krivičnog postupka.

Polazeći od iznetog, osporenim aktima nije odlučivano o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao ni o optužbi protiv podnositeljke ustavne žalbe, već će ona, kao okrivljena, u daljem toku krivičnog postupka, imati pravo i mogućnost da osporava, kako postojanje dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje joj se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost. Stoga je Sud ocenio da je ustavna žalba preuranjena i kao takva nedopuštena.

Imajući u vidu navedeno, Sud je utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi, pa je žalbu odbacio, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić