Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog nedozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Utvrđeno je da je Vrhovni sud bio nadležan da odlučuje o reviziji i da je pravilno odbacio reviziju kao nedozvoljenu zbog vrednosti spora.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Krkelića iz Beograda, na osnovu odredbe člana 167. stav 4. u vezi odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. juna 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miodraga Krkelića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 428/09 od 19. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Krkelić iz Beograda, preko punomoćnika Vladana Stojiljkovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 15. aprila 2009. godine blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 428/09 od 19. februara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava.
U ustavnoj žalbi se navodi da je Vrhovni sud Srbije osporenom "presudom" odbacio kao nedozvoljenu reviziju podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 1677/06 od 8. oktobra 2008. godine, jer je našao da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu čija vrednost je manja od 300.000,00 dinara. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je preko punomoćnika reviziju podneo Apelacionom sudu, saglasno odredbi člana 395. Zakona o parničnom postupku, te da je odlučujući o reviziji, Vrhovni sud Srbije prekoračio svoja ovlašćenja i na taj način povredio pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje. Predložio je da Ustavni sud donese odluku kojom se ustavna žalba usvaja, utvrđuje da je osporenom "presudom" povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i člana 6. stav 1. Evropske Konvencije o ljudskim pravima, a osporeni akt poništava, nalaže Apelacionom sudu da odluči o dozvoljenosti revizije podnosioca ustavne žalbe i utvrđuje pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu odluku i dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6393/04 od 20. septembra 2005. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je podnosilac ustavne tražio utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između pok. Branislava Krkeljića i tužene Ljubice Krkeljić overenog pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu 24. novembra 1992. godine i 6. juna 2000. godine pod brojem 3 R. 3261/92, stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tražen raskid ugovora o doživotnom izdržavanju opisanog u stavu prvom izreke, a stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi parnične troškove.
Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 1677/06 od 8. oktobra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena.
Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 428/09 od 19. februara 2009. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv navedene drugostepene presude. U obrazloženju osporenog rešenja se navodi da je u tužbi podnetoj 2. avgusta 2004. godine vrednost predmeta spora označena iznosom od 10.000,00 dinara i kako je označena vrednost ispod granične vrednosti koja se traži saglasno odredbi člana 382. stav 3. Zakona o parničnom postupku, koja je izmenjena odredbom člana 8. Zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 3/02), to je Vrhovni sud Srbije odlučio da je revizija nedozvoljena. Osporeno rešenje je doneto na osnovu odredbe člana 392. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, koji je primenjen saglasno odredbi člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04).
4. Kako su Ustavom Republike Srbije od 2006. godine utvrđena sva prava i slobode koje su garantovane Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa i pravo na pravično suđenje iz člana 6. Konvencije na koju se ustavnom žalbom ukazuje, to se eventualna povreda navedenih prava ceni sa aspekta odredbe člana 32. Ustava.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Odredbama člana 22. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 1.), kao i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 2.).
Odredbom člana 6. stav 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 98/06) utvrđeno je da će sudovi koji nisu počeli sa radom do dana stupanja na snagu ovog zakona, početi sa radom u rokovima određenim zakonima kojima se njihova organizacija i nadležnost usklađuje sa Ustavom.
Zakon o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08), koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine, utvrđuje: da se apelacioni sud osniva za područje više viših sudova (član 14. stav 3.); da je apelacioni sud neposredno viši sud za viši sud i osnovni sud (član 15. stav 2.); da apelacioni sud, pored ostalog, odlučuje o žalbama na odluke viših sudova ( član 24. stav 1. tačka 1.); da Vrhovni sud Srbije i Viši trgovinski sud, koji su obrazovani ranijim zakonima, nastavljaju da rade do 31. decembra 2009. godine (član 87.); da će privremene akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Višem prekršajnom sudu doneti ministar nadležan za pravosuđe do 1. septembra 2009. godine (član 92. stav 1.); da će akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Višem prekršajnom sudu doneti predsednici ovih sudova u roku od šest meseci od dana njihovog izbora u skladu sa ovim zakonom (član 92. stav 2.).
Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/2004) propisano je: da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava (član 395.); da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona (član 491. stav 4.); da ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredba člana 395. primenjivaće se kad apelacioni sud počne sa radom (član 494.).
Odredbama ranijeg važećeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84,74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SFRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano: da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 300.000 novih dinara (član 382. stav 3.); da o reviziji odlučuje Vrhovni sud u Republici (član 383.); da je revizija nedozvoljena ako je izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, ili lice koje je odustalo od revizije, ili ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije, ili ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti; da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 389.), nije učinio prvostepeni sud (član 392.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta ustavnih prava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, Ustavni sud je utvrdio:
Zakonom o parničnom postupku predviđeno je izjavljivanje revizije kao vanrednog, devolutivnog i nesuspezivnog pravnog leka protiv presude drugostepenog suda donete povodom žalbe protiv presude prvostepenog suda. Ovim zakonom uređen je, između ostalog, i način odlučivanja po reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke u postupku koji je pokrenut pre početka primene važećeg Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP).
Postupak u kome je doneto osporeno rešenje pokrenut je pre početka primene važećeg ZPP, pa je Vrhovni sud Srbije, saglasno odredbi člana 491. stav 4. ZPP, u konkretnom slučaju primenio odredbe ranijeg važećeg Zakona o parničnom postupku, koje uređuju postupak po reviziji. Ovim odredbama uređeno je kada i protiv kojih odluka se može podneti revizija, ko je nadležan da odlučuje o podnetoj reviziji, kao i način odlučivanja revizijskog suda o izjavljenom pravnom sredstvu. Imajući u vidu da je Vrhovni sud Srbije utvrdio da je vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti koja se traži za izjavljivanje revizije, taj sud je, na osnovu odredbe člana 392. ranijeg važećeg Zakona, osporenim rešenjem odbacio kao nedozvoljenu reviziju podnosioca ustavne žalbe.
Ustavni sud je ocenio da osporeno revizijsko rešenje nije zasnovano na proizvoljnom tumačenju ili neprihvatljivoj primeni merodavnog procesnog prava. O reviziji podnosioca ustavne žalbe odlučivao je Ustavom i zakonom ustanovljeni organ sudske vlasti - Vrhovni sud Srbije. Ovlašćenje Vrhovnog suda Srbije da odlučuje o reviziji podnosioca ustavne žalbe proizilazi iz njegove zakonom utvrđene nadležnosti koja je, između ostalog, utemeljena u odredbi člana 383. ranijeg važećeg Zakona o parničnom postupku, koja predviđa da će o reviziji odlučiti Vrhovni sud Srbije. Formalno obraćanje revizijom Apelacionom sudu, ne znači da je Apelacioni sud nadležan da odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe. Naime, apelacioni sudovi su zakonom ustanovljeni sudovi, ali koji još nisu počeli sa svojim radom. Organizacija i nadležnost apelacionog suda uređena je Zakonom o uređenju sudova. U navedenom zakonu je utvrđeno da će privremene akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji apelacionih sudova, a koji su od značaja za početak rada i funkcionisanje navedenih sudova, doneti ministar nadležan za pravosuđe do 1. septembra 2009. godine, a da će akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji apelacionih sudova doneti predsednici tih sudova u roku od šest meseci od dana njihovog izbora u skladu sa zakonom. Kako apelacioni sudovi još nisu počeli sa radom, to se ni odredba člana 395. sada važećeg ZPP ne može primeniti u konkretnom slučaju, a saglasno odredbi člana 494. ovog zakona.
Ustavni sud konstatuje da je ustavno jemstvo koje je garantovano odredbom člana 22. stav 1. Ustava apsorbovano pravom na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer pravo na sudsku zaštitu predstavlja jedan od standarda prava na pravično suđenje. Kako je u ovom ustavnosudskom postupku utvrđeno da ne postoji povreda prava na pravično suđenje, to podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni ustavno jemstvo iz člana 22. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog nedozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti