Odluka Ustavnog suda o povredi prava oštećenog na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu oštećenog u krivičnom postupku i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Postupak je trajao preko osam godina u odnosu na njegov imovinskopravni zahtev. Sud je dosudio naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnosti postupajućih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sn ežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Stanojevića iz Brzohoda kod Žabara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Stanojevića i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu K. 4/05, a kasnije pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu K. 36/10-69 , povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom r oku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 8 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Stanojević iz Brzohoda kod Žabara podneo je Ustavnom sudu, 17. januara 20 14. godine, preko punomoćnika Dragiše Miladinovića, advokata iz Žabara, ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, kao i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih č l. 32. i 34. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu K. 4/05, a kasnije pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu K. 36/10-69.

Podnosilac je izjavio ustavnu žalbu kao lice koje je u osporenom krivičnom postupku imalo svojstvo oštećenog.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe oštećen krivičnim delom teške krađe, a koja se dogodila u noći između 11. i 12. avgusta 2001. godine; da je „po izvršenoj krađi vođen maratonski istražni postupak, te da je optužnica podignuta tek 12. novembra 2004. godine sa pogrešnom kvalifikacijom krivičnog dela koje je izvršeno prema podnosiocu, tj. okrivljeni su optuženi za krivično delo obične krađe u saizvršilaštvu iz člana 165. Krivičnog zakona Republike Srbije“; da su brojni glavni pretresi neosnovano odlagani; da je osporeni krivični postupak trajao više od 12 godina; da je „postupajući sud morao da izvede sve dokaze i donese presudu u razumnom roku, a Tužilaštvo je moralo da svoju obavezu zastupanja javne optužbe sprovede profesionalno i da svoj rad organizuje kako ne bi učinioci krivičnih dela bili oslobođeni zbog sovje neažurnosti i svoje neorganizovanosti“; da „podnosilac već punih dvanaest godina nije u mogućnosti da koristi traktor, tako da isti pored osnovne štete trpi i štetu što je ostao bez osnovnog oruđa za rad za obradu zemlje, a ujedno nije uspeo ni da naplati troškove vođenja krivičnog postupka sve zbog propusta državnih organa“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i pravo na naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta K. 36/10-69 Osnovnog suda u Požarevcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Opštinski sud u Žabarima je 6. septembra 2004. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 35/04 protiv okrivljenog S.M, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo krađe iz člana 165. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03).

Istraga protiv okrivljenog S.M. se vodila u predmetu Opštinskog suda u Žabarima Ki. 35/04. Prilikom saslušanja 2. novembra 2004. godine u istražnom postupku, oštećeni je istakao imovinskopravni zahtev.

Opštinsko javno tužilaštvo u Požarevcu je 10. novembra 2004. godine podnelo optužnicu Kt. 225/04 Opštinskom sudu u Žabarima protiv okrivljenih S.M, N.M. i B.A, zbog krivičnog dela krađe iz člana 165. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 22. Osnovnog krivičnog zakona („Službeni list SFRJ“, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90, „Službeni list SRJ“, br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 39/03). Optužnica je neposredno podignuta u odnosu na okrivljene N.M. i B.A. u smislu člana 244. Zakonika o krivičnom postupku.

Protiv okrivljenih S.M, N.M. i B.A. vodio se krivični postupak pred Opštinskim sudom u Žabarima , u predmetu K. 4/05.

Aktom Opštinskog suda u Žabarima K. 4/05 od 17. januara 2005. godine, spisi predmeta K. 4/05 su dostavljeni Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci, kako bi se sproveo jedinstveni krivični postupak, a imajući u vidu da je pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci već tekao krivični postupak u predmetu K. 263/04, po optužnici Opštinskog javnog tužilaštva u Smederevskoj Palanci Kt. 200/03, a okrivljeni S.M, N.M. i B.A. su bili obuhvaćeni i ovom optužnicom.

Opštinski sud u Smederevskoj Palanci je 7. marta 2007. godine vratio Opštinskom sudu u Žabarima spise predmeta K. 4/05 na dalju nadležnost, jer Opštinski sud u Smederevskoj Palanci nije združio spise predmeta K. 4/05 spisima svog predmeta K. 263/04.

Glavni pretres u predmetu Opštinskog suda u Žabarima K. 4/05 do izmene u organizaciji sudova i ukidanja Opštinskog suda u Žabarima, kada je postupak prešao u nadležnost Osnovnog suda u Požarevcu, u kome je formiran predmet K. 36/10-69, bio je zakazan 15 puta, ali nijednom nije održan. Pri tome, glavni pretres dva puta nije održan (21. decembra 2007. i 20. februara 2009. godine), zbog toga što pozvana lica nisu mogla da pristupe sudu zbog loših vremenskih prilika, a dva puta je neodržan zbog toga što je istekao mandat sudijama porotnicima, odnosno zbog toga što sudska uprava nije obezbedila prisustvo porote. P ostupajući sudija je preduzimao zakonom propisane mere kako bi obezbedio prisustvo nedošavših okrivljenih .

Glavni pretres nije održan 22. marta 2010. godine, a Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu je aktom Kt. 225/04 od 23. marta 2010. godine obavestilo Osnovni sud u Požarevcu da u skladu sa izmenama Krivičnog zakonika vrši izmenu optužnice Kt. 225/04 od 10. novembra 2004. godine, na taj način što je promenilo pravnu kvalifikaciju izvršenog krivičnog dela, tako što je okrivljenima S.M, N.M. i B.A, stavilo na teret krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 2. Krivičnog zakonika, dok je činjenično stanje, kao i optužnica u preostalom delu ostala neizmenjena.

Do donošenja prvostepene presude, glavni pretres nije održan 14 puta, dok je održan šest puta.

Naredbom Osnovnog suda u Požarevcu K. 36/10-69 od 13. januara 2012. godine određeno je veštačenje, a određeni sudski veštak mašinske struke je svoj nalaz i mišljenje dostavio sudu 23. januara 2012. godine. 4. oktobra 2012. godine izvršen je uviđaj na licu mesta u Brzohodu kod Žabara, a nakon toga je veštak mašinske struke, postupajući po naredbi suda dostavio dopunu svog nalaza i mišljenja 15. oktobra 2012. godine. Aktom Osnovnog suda u Požarevu K. 36/10-69 od 9. novembra 2012. godine dostavljeni su spisi predmeta K. 36/10-69 veštaku mašinske struke kako bi dopunio nalaze i mišljenje, a po primedbama i predlozima branilaca okrivljenih i punomoćnika oštećenog. Veštak je 26. novembra 2012. godine dostavio Osnovnom sudu u Požarevcu izjašnjenje na primedbe i predloge branilaca okrivljenih i punomoćnika oštećenog.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu K. 36/10-69 od 22. februara 2013. godine okrivljeni S.M, B.A. i N.M. oglašeni su krivim da su izvršili krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i posledično su im izrečene kazne zatvora u trajanju od po jedne godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 2806/13 od 19. juna 2013. godine uvažena je žalba branioca okrivljenih S.M. i B.A, kao i žalba branioca okrivljenog N.M, te je preinačena ožalbena presuda Osnovnog suda u Požarevcu K. 36/10-69 od 22. februara 2013. godine tako što je Apelacioni sud u Beogradu prema okrivljenima S.M, B.A. i N.M. odbio optužbu da su izvršili krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 2. Krivičnog zakonika.

4. Ispitujući postojanje pretpostavki da odlučuje o osnovanosti navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, Sud je najpre ispitivao da li je ustavna žalba dopuštena ratione personae. Ustavni sud je pošao od svoje dosadašnje prakse, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava i konstatovao da se pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima, pre svega, garantuje okrivljenom, jer se u tom postupku odlučuje o optužbama koje se stavljaju na teret okrivljenom, a ne o pravima i obavezama drugih učesnika u postupku. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni, nemaju ni Ustavom, niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Iz navedenog sledi da je u odnosu na označena lica ustavna žalba ratione personae nedopuštena i kada je reč o isticanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, pošto je ovo pravo samo jedan od elemenata prava na pravično suđenje. Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci.

Naime, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, to se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na građanska prava ( videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boris Stojanovski protiv bivše jugoslovenske Republike Makedonije, predstavka broj 41916/04 od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „ građanskom zahtevu“, i to od trenutka kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev.

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe osporava trajanje krivičnog postupka u kome je imao svojstvo oštećenog, pri čemu je istakao imovinskopravni zahtev, te je Ustavni sud ocenio da je aktivno legitimisan za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava.

5. Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je, krećući se u okviru navoda i razloga ustavne žalbe, utvrdio da je podnosi lac istakao imovinskopravni zahtev 2. novembra 2004. godine u istrazi koja se vodila u predmetu Opštinskog suda u Žabarima Ki. 35/04 , kao i da je krivični postupak pravnosnažno okončan 19. juna 2013. godine, iz čega sledi da je, u odnosu na podnosioca trajao osam godina i sedam meseci.

6. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe tokom postupka, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud konstatuje da je trojici okrivljenih bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela krađe iz člana 165. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, odnosno krivično delo krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 2. Krivičnog zakonika, koje p o svojoj pravnoj prirodi spada u složenija krivična dela, što je nužno zahteva lo i sprovođenje određenog dokaznog postupka radi razjašnjenja spornih činjeničnih i pravnih pitanja. Predmet Opštinskog suda u Žabarima K. 4/05 je ustupljen na nadležnost Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci, a nakon isteka dve godine i dva meseca, predmet je vraćen Opštinskom sudu u Žabarima. U osporenom krivičnom postupku određeno je jedno veštačenje, a naknadno je određeno i da veštak dopuni nalaz i mišljenje, te da se izjasni na primedbe i predloge branilaca okrivljenih i punomoćnika oštećenog. Takođe je obavljen i uviđaj na mestu događaja. Sve ovo nesporno je, po oceni Ustavnog suda, u određenoj meri objektivno uticalo na dužinu trajanja postupka.

Međutim, Ustavni sud je iz prethodno utvrđenih činjenica vezanih za tok krivičnog postupka konstatovao da glavni pretres, iako je redovno zakazivan, nije održan ukupno 30 puta. Imajući u vidu obavezu suda da se stara da se postupak sprovede bez odugovlačenja, Ustavni sud je ocenio da su neefikasnosti postupajućih sudova, doprinele dužem trajanju krivičnog postupka, te da stoga, ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja su se postavljala u konkretnom slučaju ne predstavljaju prihv atljivo opravdanje za osmogodišnje trajanje postupka u odnosu na podnosioce, već ove okolnosti mogu biti od uticaja samo na odmeravanje visine naknade štete.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu K. 4/05, a kasnije pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu K. 36/10-69 , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15 ) i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno , sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane složenost krivičnog postupka, te po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku . S tim u vezi, Ustavni sud i ovog puta ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić