Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Postupak je trajao preko deset godina, što je posledica neefikasnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi S. K . iz Raške , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. K . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu – Sudska jedinica u Raškoj u predmetu R1. 61/13 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. K . iz Raške podneo je , 27. juna 2014. godine , Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu – Sudska jedinica u Raškoj u predmetu R1. 61/13. Pozvao se i na član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija).

Podnosilac smatra da mu je označeno pravo povređeno time što je predmetni postupak, koji je otpočeo podnošenjem predloga radi donošenja rešenja koji zamenjuje ugovor o otkupu stana 29. decembra 2003. godine, trajao više od deset godina. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kraljevu – Sudska jedinica u Raškoj R1. 61/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predlagač S. K, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 29. decembra 200 3. godine Opštinskom sudu u Raškoj predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana protiv protivnika predlagača državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane.

Prvo ročište je zakazano i održano 26. aprila 2005. godine, a u junu iste godine sprovedeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine otkupne cene stana.

Nakon jednog održanog i jednog ročišta koje nije održano zbog nedostatka dokaza o pozivanju zastupnika potivnika predlagača, sud je 14. jula 2005. godine doneo rešenje R1. 23/03 koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.

Navedeno rešenje ukinuto je rešenjem drugostepenog suda Gž. 413/06 od 5. aprila 200 6. godine sa nalogom da se u ponovnom prvostepenom postupku utvrdi da li se radi o službenom stanu.

U ponovnom postupku, nakon dva održana ročišta, sud je, na predlog punomoćnika predlagača, dana 5. decembra 2006. godine doneo rešenje R1. 17/06 kojim je prekinuo predmetni vanparnični postupak i predlagača uputio na parnicu radi dokazivanja „da se radi o stanu sa pravom na otkup“.

Rešenjem Opštinskog suda u Raškoj P. 113/07 od 16. jula 2007. godine obustavljen je parnični postupak koji je Srećko Kekerić pokrenuo podnošenjem tužbe 22. februara 2007. godine protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, radi utvrđenja svojstva korisnika spornog stana i utvrđenja prava na otkup stana, sa obrazloženjem da se konkretan postupak ima sprovesti prema pravilima vanparničnog postupka, s obzirom na to da je tužbom u suštini traženo donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.

Predmetni vanparnični postupak, koji je prekinut rešenjem R1. 17/06 od 5. decembra 2006. godine, nastavljen je bez donošenja formalnog rešenja o nastavku postupka, zakazivanjem ročišta za 22. novembar 2007. godine.

U toku 2008. godine od ukupno četiri zakazana ročišta, jedno nije održano zbog sprečenosti punomoćnika predlagača.

Na predlog punomoćnika predlagača sud je 25. septembra 2008. godine doneo rešenje o zastajanju sa postupkom „do donošenja odluke u upravnom postupku pred protivnikom predlagača po zahtevu predlagača za otkup stana.“

Sud je nastavio postupak zakazivanjem ročišta za 29. jul 2010. godine koje nije održano na saglasan predlog stranaka, radi pokušaja mirnog rešenja spora.

Nakon četiri održana ročišta, sud je 17. maja 2011. godine doneo rešenje R1. 44/10 kojim je odbio predlog predlagača.

Ovo rešenje ukinuto je rešenjem Višeg suda u Kraljevu Gž. 1802/11 od 11. novembra 2011. godine sa nalogom da pvostepeni sud na pouzdan način utvrdi odlučne činjenice u pogledu statusa stana.

U ponovnom postupku, posle tri održana i dva neodržana ročišta (jedno nije održano zbog nedolaska uredno pozvanih zastupnika stranaka, a drugo zbog toga što protivnik predlagača nije dostavio određene podatke) postupak je prekinut rešenjem suda od 11. decembra 2012. godine do okončanja parničnog postupka koji se vodio po tužbi Republike Srbije protiv tuženog Srećka Kekerića, radi otkaza ugovora o zakupu predmetnog stana zbog neplaćanja zakupnine.

Rešenje o prekidu postupka ukinuto je rešenjem drugostepenog suda od 21. maja 2013. godine, sa obrazloženjem da odluka koja bi bila doneta u predmetnom parničnom postupku ne može imati značaj prethodnog pitanja.

U daljem toku postupka održana su još tri ročišta i sprovedeno je dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje, nakon čega je doneto rešenje R1. 61/13 koje zamljnjuje ugovor o otkupu stana, a postupak je pravnosnažno okončan odlukom Višeg suda u Kraljevu Gž. 231/14 od 29. maja 2014. godine , koja je uručen a punomoćniku predlagača 20. juna 2014. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka.

S obzirom na to da se odredba čl ana 6. stav 1. Konvencije, suštinski ne razlikuje od odred be člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku ceni u odnosu na navedenu odredb u Ustava.

5. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava trajao deset godina i pet meseci, što bi samo po sebi moglo da ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. Polazeći od toga da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravljalo za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Imajući u vidu predmet spora, Ustavni sud nalazi da se, s obzirom na činjenična i pravna pitanja koja je trebalo raspraviti u konkretnom slučaju, radilo o jednostavnom postupku, budući da je sud, u konkretnom slučaju, trebalo da utvrdi da li su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana propisani Zakonom o stanovanju i da, ukoliko oceni da jesu, utvrdi otkupnu cenu stana.

Po oceni Ustavnog suda, podnosilac je imao legitiman interes da se postupak okonča u kratkom roku. Međutim i pored legitimnog interesa za okončanje postupka u kratkom roku, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac u određenoj meri doprineo dužini trajanja postupka jer je na njegov zahtev predmetni postupak bio u zastoju u trajanju od godinu dana i deset meseci, pri čemu postupak nije nastavljen na njegov zahtev, već na inicijativu suda. Osim toga, jedno ročište nije održano zbog sprečenosti podnosiočevog punomoćnika, jedno na sglasan predlog obe stranke, a jedno zbog toga što su uredno pozvani zastupnici obe stranke izostali sa ročišta, što je trajanje postupka produžilo za oko sedam meseci.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud prvo ročište zakazao godinu dana i četiri meseca posle podnošenja predloga, te da je usvojio predlog podnosioca i prekinuo predmetni vanparnični postupak, a podnosioca uputio na pokretanje parničnog postupka radi dokazivanja da se radi o stanu koji može da se otkupi, zbog čega je predmetni vanparnični postupak trajao duže oko sedam meseci. Takođe, Ustavni sud konstatuje da su dve prvostepene odluke - od 14. jula 2005. i od 17. maja 2011. godine, ukinute zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu prirode stana, iz čega sledi zaključak da je nadležnom sudu, uz zastoj i prekide postupka koje je određivao, trebalo preko osam godina da utvrdi pomenutu činjenicu.

Polazeći od toga da se u konkretnom slučaju nije radilo o složenom postupku s obzirom na to da je sud trebao samo da utvrdi da li su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana i otkupnu cenu stana, Ustavni sud je ocenio da je, i pored određenog doprinosa na strani podnosioca, trajanje predmetnog postupka prevashodno posledica neefikasnog i nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom vanparničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 , 18/13 - Odluka US, 43/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrp eo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju za njeno utvrđivanje , pre svega dužinu trajanja i složenost postupka, ali i podnosiočev doprinos dužem trajanju predmetnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda , praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavn e žalbe pretrpeo zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 6315/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku
• Už 8004/2016: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 8699/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 417/2015: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na pravično suđenje
• Už 3097/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 11149/2013: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku za otkup stana