Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti tužbe u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova kojima je tužba za poništaj otkaza odbačena kao neblagovremena. Navodi žalbe se odnose na činjenično stanje, a sudovi su pravilno primenili propise o roku za pokretanje spora, bez arbitrernosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sevde Zumberović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Sevde Zumberović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 255/07 od 3. marta 2008. godine, presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 586/08 od 20. maja 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1167/08 od 19. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sevda Zumberović iz Novog Pazara je, preko punomoćnika Ismeta Kalića, advokata iz Novog Pazara, 11. aprila 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 255/07 od 3. marta 2008. godine, presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 586/08 od 20. maja 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1167/08 od 19. februara 2009. godine, zbog povrede prava na pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da su pobijane presude nezakonite, jer je podnositeljka ustavne žalbe rešenje o prestanku radnog odnosa ''lično primila u prostorijama službe tuženika 14.06.2004. godine, a tužba je uručena Opštinskom sudu Novi Pazar 16.06.2004. godine'', te da tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, ''nikada nije dobila poziv tužene da se javi na posao''.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. Iz navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1167/08 od 19. februara 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 586/08 od 20. maja 2008. godine, kojom je odbijena kao neosnovana njena žalba i potvrđena presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 255/07 od 3. marta 2008. godine.
Navedenom prvostepenom presudom odlučeno je sledeće: u prvom stavu izreke odbačena je kao neblagovremena tužba koju je podnositeljka ustavne žalbe podnela protiv tuženog ''Raška'' Pamučna predionica d.o.o. iz Novog Pazara, u odnosu na tužbeni zahtev kojim je tražila da se kao nezakonito poništi rešenje tužene broj 3/98 od 11. juna 1998. godine o prestanku radnog odnosa i da se obaveže tužena da tužilju vrati u radni odnos i rasporedi na poslove prema njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti; u drugom stavu izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da joj se isplati minimalna zarada za period od 1. juna 2001. godine do 1. jula 2004. godine i uplate doprinosi za penzijsko-invalidsko i ostala socijalna osiguranja na njeno ime za decembar 1994. godine i za period od 1. marta 1995. godine do 1. jula 2004. godine; u trećem stavu izreke obavezana je tužilja da tuženom plati troškove parničnog postupka.
U obrazloženju osporene revizijske presude Vrhovnog suda je navedeno da je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, Odlukom tužene broj 3/98 od 11. juna 1998. godine tužilji prestao radni odnos zbog neopravdanog izostanka sa posla pet radnih dana zaključno sa 2. avgustom 1994. godine, da je tužilja 11. marta 2000. godine podigla radnu knjižicu i radnu dokumentaciju i tom prilikom joj je uručeno i rešenje o prestanku radnog odnosa, a da je tužilja tužbu podnela 16. juna 2004. godine, propustivši rok iz člana 114. stav 1. Zakona o radnim odnosima, te je primenom člana 279. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku njena tužba pravilno odbačena kao neblagovremena.
4. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su joj osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije uskraćeni pravična naknada za rad i pravna zaštita za slučaj prestanka radnog odnosa, kao prava zajemčena odredbom člana 60. stav 4. Ustava.
Odredbama člana 60. Ustava, pored ostalog, jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1.); da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2.), te da svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa (stav 4.)
Odredbom člana 114. stav 1. Zakona o radnim odnosima (''Službeni glasnik RS'', br. 55/96, 28/01, 43/01 i 70/01) bilo je propisano da zaposleni koji nije zadovoljan otkazom ugovora o radu, odnosno konačnim rešenjem nadležnog organa kojim je odlučeno o njegovom pravu, obavezi ili odgovornosti, ima pravo da pokrene spor kod nadležnog suda radi zaštite svojih prava, u roku od 15 dana od dana dostavljanja otkaza ugovora o radu, odnosno rešenja.
U ustavnoj žalbi se ne osporava da je podnositeljka ustavne žalbe podigla dokumenta iz radnog odnosa 11. marta 2000. godine, kada joj je uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa, odnosno kada je saznala za sporno rešenje. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u parničnom postupku tužba, koju je podnositeljka ustavne žalbe podnela tek 2004. godine, odbačena kao neblagovremena pogrešnom ili proizvoljnom primenom zakona, te da joj je na taj način povređeno pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i na pravičnu naknadu za rad. Pri tome je Ustavni sud imao u vidu da se u ustavnoj žalbi samo ponavljaju navodi koji su već detaljno razmotreni u drugostepenoj presudi i osporenoj revizijskoj presudi.
Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdavali tvrdnju da postoji povreda ustavnih prava podnositeljke zajemčenih odredbom člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1496/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u radnom sporu
• Už 2454/2009: Odluka Ustavnog suda o ništavosti odricanja od prava iz radnog odnosa
• Už 1803/2009: Odbacivanje ustavne žalbe u radnom sporu zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga
• Už 1816/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu
• Už 802/2009: Odbijena ustavna žalba u sporu za rehabilitaciono obeštećenje
• Už 2142/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu