Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao 19 godina i 8 meseci. Uprkos doprinosu podnosioca odugovlačenju, ukupna dužina postupka je nerazumna, te je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Š . iz Starih Banovaca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Š . i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu K. 3844/10 (ranije u predmetu Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 19/05) povređeno prav o podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. Š . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Š . iz Starih Banovaca pod neo je Ustavnom sudu , 29. juna 2017. godine, preko punomoćnika D. V. V , advokata iz Stare Pazove, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 163/17 od 26. aprila 2017. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. i 33. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava , u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu K. 3844/10 (ranije u predmetu Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 19/05).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je krivični postupak trajao 18 godina, da je presuda doneta samo na osnovu iskaza svedoka koji nemaju neposredna saznanja o događaju koji se odigrao, da okrivljenom nije dozvoljeno da ispituje svedoke optužbe, konkretno rumunske državljane, čime je zanemareno njegovo osnovno pravo na odbranu.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu , poništi presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 163/17 od 26. aprila 2017. godine, utvrdi povredu prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu K. 3844/2010 , kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete. Takođe, podnosilac je tražio i naknadu troškova postupka za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz izveštaja Osnovnog suda u Staroj Pazovi od 9. jula 2019. godine, utvrdio:

- da je Osnovni sud u Staroj Pazovi 25. avgusta 1997. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 115/97 protiv S. Š . (podnosioca ustavne žalbe) , D.J. i D.J. zbog postojanja osnovane sumnje da su kao saizvršioci učinili krivično delo teški slučaj razbojničke krađe i razbojništva iz člana 169. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 168. stav 1. KZ;

- da su u toku istrage ispitani okrivljeni i saslušani svedoci;

- da je 2. februara 1998. godine Okružno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici podnelo optužnicu Kt. 178/97 protiv okr. S. Š. (podnosioca ustavne žalbe) , B.P i Lj.G, zbog krivičnog dela t eški slučaj razbojničke krađe i razbojništva iz člana 169. stav 1 . u vezi člana 168 . stav 1 . KZ .

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je do donošenja prve prvostepene presude (11. decembra 2007. godine) glavni pretres zakazao 32 puta, i to:

- tokom 2002. godine deset puta – ni jed nom nije održan (22. januara, 22. februara, 5. mart a, 12. aprila, 22. maja, 18. juna, 17. septembra, 17. oktobra, 29. novembra i 18. decembra);

- tokom 2003. godine četiri puta – ni jed nom nije održan (5. februara, 13. marta i 2. april a);

- tokom 2004. godine pretres nije zakazan ni jednom;

- tokom 2005. godine sedam puta – ni jed nom nije održan (21. februar a, 1. marta, 1 aprila, 14. jun a, 24. avgusta, 8. septembra i 7. novembra);

- tokom 2006. godine dva puta zakazan i oba puta održan ( 3. oktobra i 7. decembra) ;

- tokom 2007. godine devet puta zakazan – dva puta održan (6. septemb ra i 6. decembra) i sedam puta neodržan ( 22. januara, 27. februara, 31. maja, 14. juna, 14. jula, 24. septembra i 23. oktobra).

Na glavnom pretres u održanom 6. decembra 2007. godine doneta je presuda Okružnog suda u Sremskoj Mitrovc i K . 19/15 kojom je okrivljeni S. Š. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 3 . u vezi stava 1 . KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33 . KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam godina i tri meseca. Navedena presuda j e ukinuta rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž1. 2000/08 od 15. aprila 2009. godine;

Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Kt. 178/97 od 24. februara 2010. godine izvršilo izmenu pravne kvalifikacije i okrivljenima stavilo na teret izvršenje krivičnog dela razbojništvo iz člana 206 . stav 1 . KZ, nakon čega se Viši sud u Sremskoj Mitrovici oglasio stvarno nenadležnim rešenjem Kv. 175/10 od 2. marta 2010. godine, a koje rešenje je postalo pravnosnažno 16. marta 2010. godine, i po pravnosnažnosti rešenja 31. marta 2010. godine spis dostavio na nadležnost Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici.

Tokom 2010. godine Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici nije zakazao nijedan pretres; tokom 2011. godine pretres je zakazan dva puta – jednom je održan (3. oktobra) i jednom neodržan ( 8. decembra); tokom 2012. godine zakazan je devet puta – jednom održan (24. decembra) i osam puta neodržan (9. februara, 9. aprila, 5. juna, 16. avgusta, 11. oktobra, 8. novembra, 19. novembra i 6. decembra); tokom 2013. godine zakazan je tri puta – jednom je održan (12. februar a), dok dva puta nije održan ( 19. marta i 9. maj a); tokom 2014. godine zakazan je pet puta – jednom održan (18. jun a) i četiri puta neodržana (10. marta, 22. aprila, 4. septembra i 28. novembra); tokom 2015. godine pretres nije nijednom zakazan ; tokom 2016. godine pretres je zakazan četiri puta – jed nom održan (20. oktobra) i tri puta neodržan (26. aprila, 26. maja i 14. septembra).

Na glavnom pretres u održanom 20. oktobra 2016. godine je okončan dokazni postupak i zaključen glavni pretres, a presud a Osnovnog suda u Staroj Pazovi K. 3844/10 je objavljena 27. oktobra 2016. godine, kojom je okrivljeni S. Š . oglašen krivim zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206 . stav 1 . KZ u vezi člana 33 . KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine;

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 163/17 od 26. aprila 2017. godine potvrđena je prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog S . Š.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); d a svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.), da s vako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.), da o krivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom (stav 3.), da s vako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani ( stav 4.), da s vako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (stav 5.), da s vako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (stav 6.) , da l ice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu (stav 7.), te da sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo (stav 8.) (član 33.) .

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir period trajanja krivičnog postupka od 25. avgusta 1997. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, do 26. aprila 2017. godine, kada je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu Kž1. 163/17 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak trajao 19 godina i osam meseci, računajući od 25. avgusta 1997. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut u odnosu na podnosioca ustavne žalbe , do 26. aprila 2017 . godine, kada je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu Kž 1. 163/17 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne može da opravda ovoliko trajanje krivičnog postupka.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je o optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe dva puta meritorno odlučeno, pred dve sudske instance.

Pri tome, Ustavni sud prvo ukazuje da odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumno g roka snose postupajući sudovi, imajući u vidu dinamiku vođenja krivičnog postupka, a pre svega činjenicu da je (nakon ukidanja pravnosnažne presude) tek za osam godina meritorno odlučeno o krivici podnosioca ustavne žalbe donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 163/17 od 26. aprila 2017. godine. Drugo, a vezano za tok krivičnog postupka, Ustavni sud konstatuje da je postojao period neopravdane neaktivnosti postupajućeg suda od čak jedne godine i četiri meseca, i to u periodu od 6. decembra 2007. godine, kada je Okružni sud u Sremskoj Mitrovici doneo presudu K. 19/15, pa do 15. aprila 2009. godine, kada je Vrhovni sud Srbije rešenjem Kž1. 2000/08 ukinuo navedenu prvostepenu presudu, kao i od godinu dana i pet meseci u periodu od 28. novembra 2014. godine do 26. aprila 2016. godine kada postupajući sud nije zakazao nijedno ročište za glavni pretres. Treće, Ustavni sud napominje da je (nakon ukidanja pravnosnažne presude) nadležno Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici, tek nakon godinu dana izvršilo izmenu pravne kvalifikacije, oglasilo se nenadležnim i dostavilo spise predmeta Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici 16. marta 2010. godine od kog trenutka je postupajućem sudu trebalo godinu dana i šest meseci da zakaže glavni pretres .

Ustavni sud ističe da je glavni pretres pet puta odlagan po službenoj dužnosti, pet puta odlagan bez navođenja razloga, jedanput zbog celodnevnog nestanka električne energije u postupajućem sudu, jedanput zbog štrajka zaposlenih u pravosuđu, jedanput zbog nepristupanja postupajućeg zamenika javnog tužioca. Ovakvo postupanje se ni pod kojim uslovima i razlozima ne može smatrati delotvornim, budući da sud ima obavezu da propisno i blagovremeno postupa u predmetima koji su u njegovoj nadležnosti i ima posebnu odgovornost da osigura da do bilo kakvog nepotrebnog kašnjenja ne dođe. Stoga je Ustavni sud ocenio da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u vezi sa krivičnim delom razbojništo u saizvršilaštvu (koje je podnosiocu stavljeno na teret), kao i da se u konkretnom slučaju postupak vodio protiv ukupno tri lica, među kojima je i podnosilac, u konkretnom slučaju, ne mogu predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka od 19 godina i osam meseci. Pri ovakvom činjeničnom stanju, Ustavni sud je utvrdio da je značajan doprinos dužini trajanja postupka dao i sam podnosilac ustavne žalbe. Naime glavni pretres je 12 puta odložen zbog nedolaska okrivljenog S . Š, a pet puta zbog nedolaska njegovog branioca, pri čemu je nakon nekoliko uzastopno odloženih ročišta za glavni pretres usled njegovog nedolaska, prvo za njim bila raspisana naredba za privođenje, zatim rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 10/99 od 22. maja 2003. godine određen pritvor i na kraju doneta naredba za izdavanje poternice. Glavni pretres je nakon toga bio odložen na neodređeno vreme i prvo ročište je zakazano nakon njegovog lišenja slobode 4. februara 2005. godine. Ustavni sud je doprinos podnosioca trajanju postupka uzeo u obzir kod utvrđivanja iznosa naknade štete.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu K. 3844/10 (ranije u predmetu Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 19/05) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno, sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane, činjenicu da je glavni pretres pet puta odlagan zbog nedolaska branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, dok je 12 puta odložen zbog nedolaska samog okrivljenog, što sve predstavlja doprinos samog podnosioca ukupnoj dužini trajanja predmetnog krivičnog postupka, ceneći takođe i životni standard u državi, kao i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, uvidom u presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi K. 3844/10 od 27. oktobra 2017. godine i osporenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 163/17 od 26. aprila 2017. godine utvrdio da one sadrže detaljno i jasno obrazloženje , zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je , stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje , već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporene presude.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 33. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ponavlja u ustavnoj žalbi navode prethodno iznete u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude. Imajući u vidu da je te navode ocenio Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenoj drugostepenoj presudi, koja sadrži jasno i detaljno obrazloženje zauzetog stava o neosnovanosti žalbe, Ustavni sud je našao da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati argumentovanim razlozima za tvrdnju o povredi posebnih prava okrivljenog.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kome se osporava presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 163/17 od 26. aprila 2017. godine, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti