Odluka Ustavnog suda o povredi prava u postupku administrativnog izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine. Povreda je nastala nečinjenjem nadležnih organa da izvrše rešenje o rušenju bespravno izgrađenog objekta, što traje skoro devet godina.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . M . iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike S rbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da su u postupku administrativnog izvršenja koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove gradske uprave grada Kraljeva – Građevinska inspekcija u predmetu broj 354-5/09 podnositeljki ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak koji se vodi pred Odeljenjem za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva u predmetu broj 351-593/2009-6 okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M. iz Kraljeva je , 30. juna 2014. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava garantovanih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku administrativnog izvršenja koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove gradske uprave grada Kraljeva – Građevinska inspekcija u predmetu broj 354-5/09 .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka 29. avgusta 2005. godine podnela prijavu nadležnom inspekcijskom organu zbog izvođenja radova bez odobrenja izdatog od strane nadležnog organa; da je rešenje kojim je naloženo rušenje doneto 1. septembra 2005. godine, da je zaključak o dozvoli izvršenja istog donet 29. avgusta 2006. godine; da je krajem 2006. godine pravnosnažno odbijen zahtev M.V. za legalizaciju, čime su se, po mišljenju podnositeljke, stekli uslovi za izvršenje rešenja; da je M.V. 2008. godine prodala sporni objekat trećem licu, te je Građevinska inspekcija Gradske uprave grada Kraljeva donela rešenje broj 354-5/09 od 23. februara 2009. godine kojim je tom licu, kao pravnom sledbeniku, naloženo rušenje, a da je zaključak o dozvoli izvršenja tog rešenja donet 10. marta 2009. godine; da je podnositeljka od početka postupka aktivno učestvovala u istom, ali da postupak ni nakon devet godina nije okončan, čime joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. Ustava .

Podnositeljka je ukazala da su joj navedenim postupanjem nadležnih organa Gradske uprave grada Kraljeva povređena i prava zajemčena odredbama člana 36. Ustava, ali ove navode nije posebno obrazlagala.

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud naloži Odeljenju za inspekcijske poslove gradske uprave grada Kraljeva – Građevinska inspekcija da preduzme neophodne mere kako bi se postupak u predmetu broj 354-5/09 okončao u najkraćem roku, kao i da utvrdi podnositeljki pravo na naknadu nematerijalne štete i odluku o usvajanju ustavne žalbe objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Odeljenja za inspekcijske poslove gradske uprave grada Kraljeva – Građevinska inspekcija broj 354-5/09, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Nadležni inspekcijski organ je, rešavajući po prijavi podnositeljke ustavne žalbe, doneo rešenje broj 354-157/05 od 1. septembra 2005. godine, kojim je naložio investitoru M.V. iz Kraljeva da, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, poruši bespravno ozidane zidove iznad dela postojećeg prizemnog objekta i obustavi sve radove na daljoj gradnji.

Zaključak o dozvoli izvršenja navedenog rešenja donet je 29. avgusta 2006. godine.

Nadležni inspekcijski organ je doneo rešenje broj 354-340/06 od 29. avgusta 2006. godine, kojim je naložio investitoru M.V. iz Kraljeva da, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, poruši A.B. temelj i bespravno ozidane zidove iznad temelja neposredno uz postojeći objekat i obustavi sve radove na daljoj gradnji objekta.

Protiv ovog rešenja M.V. je podnela žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva za kapitalne investicije broj 220-354-00163/2006-04 od 14. septembra 2006. godine.

Zaključak o dozvoli izvršenja rešenja broj 354-340/06 od 29. avgusta 2006. godine je donet 25. septembra 2006. godine.

M.V. iz Kraljeva je 27. septembra 2006. godine podnela zahtev za legalizaciju objekta, pa je zaključkom Građevinske inspekcije broj 07-354-340/06 od 16. novembra 2006. godine odloženo administrativno izvršenje rešenja od 29. avgusta 2006. godine, do okončanja postupka u predmetu legalizacije dogradnje. Rešenjem Ministarstva za kapitalne investicije broj 220-354-279/2006-04 od 15. januara 2007. godine poništen je zaključak o odlaganju administrativnog izvršenja.

Rešenjem Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Opštinske uprave opštine Kraljevo broj 353-2-328/2006-05 od 22. novembra 2006. godine odbijena je prijava M.V. za legalizaciju, sa obrazloženjem da se ne radi o objektu koji je izgrađen, odnosno rekonstruisan bez građevinske dozvole do 13. maja 2003. godine, već 2006. godine..

Zaključkom Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Opštinske uprave opštine Kraljevo broj 353-2-328/2006-05 od 18. decembra 2006. godine odbačena je žalba M.V. izjavljena protiv rešenja broj 353-2-328/2006-05 od 22. novembra 2006. godine, kao neblagovremena. Protekom roka za žalbu - 5. januara 2007. godine navedeni zaključak je postao pravnosnažan.

Podnositeljka je podneskom od 19. januara 2009. godine tražila od nadležnog inspekcijskog organa da, imajući u vidu da je sporni objekat prodat trećem licu, donese rešenje o rušenju na ime tog lica.

Nadležni inspekcijski organ je doneo rešenje broj 354-5/09 od 23. februara 2009. godine, kojim je naložio C.P. iz Kraljeva, kao pravnom sledbeniku, da poruši bespravno nadzidani deo iznad postojećeg dela prizemnog objekta, A.B. temelj i bespravno ozidane zidove iznad temelja, kao i armirano betonsku ploču neposredno uz postojeći objekat i obustavi sve radove na daljoj gradnji objekta.

Zaključak o dozvoli izvršenja tog rešenja donet je 10. marta 2009. godine.

Rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja broj 353-354-43/2009-09 od 23. aprila 2009. godine odbijena je žalba C.P. izjavljena protiv rešenja od 23. februara 2009. godine.

C.P. iz Kraljeva je podnela 15. oktobra 2009. godine Gradskoj upravi grada Kraljeva - Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti zahtev za legalizaciju za bespravno dograđeni deo stambenog objekta.

U odgovoru Odeljenja za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Kraljeva od 10. juna 2016. godine je navedeno da su dopisom Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti od 9. juna 2013. godine obavešteni da postupak po zahtevu C.P. iz Kraljeva za naknadno izdavanje građevinske dozvole za rekonstrukciju i dogradnju porodičnog stambenog objekta nije pravnosnažno okončan.

4. Odredbama Ustava, na čije povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09), koji je bio na snazi na dan donošenja rešenja inspekcijskog organa, bilo je propisano: da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen – da naredi rešenjem rušenje objekta, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez odobrenja za izgradnju i prijave početka izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, odnosno glavnog projekta (član 141. stav 1. tačka 1); da je vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole dužan da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijavi opštinskoj, odnosno gradskoj upravi objekat čije je građenje, odnosno rekonstrukcija završena bez građevinske dozvole, a po isteku roka iz stava 1. ovog člana, opštinska, odnosno gradska uprava u roku koji ne može biti duži od 60 dana obaveštava vlasnika, odnosno investitora objekta o uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju, odnosno o dokumentaciji koju je dužan da priloži uz zahtev (član 160. st. 1. i 3.); da vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole, u roku od 60 dana od dana prijema obaveštenja iz člana 160. stav 3. ovog zakona, uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju prilaže dokumentaciju potrebnu za odlučivanje o zahtevu (član 161. stav 1.); da će, ako vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole ne prijavi objekat u roku iz člana 160. ovog zakona, odnosno ne podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju u roku iz člana 161. ovog zakona, opštinska, odnosno gradska uprava doneti rešenje o rušenju objekta, odnosno dela objekta (član 162.). Zakonom o izmenama navedenog zakona, koje su objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 34/06, određen je novi rok od šest meseci, počev od 26. aprila 2006. godine, za podnošenje prijava objekata izgrađenih bez građevinske dozvole.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 81/09 -ispravka, 64/10-Odluka US, 24/11, 121/12, 42/12-Odluka US, 50/13-Odluka US, 98/13 -Odluka US, 132/14 i 145/14), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, bilo je propisano: da se rušenje objekta koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati, niti će se za te objekte donositi rešenje o uklanjanju do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije (član 197. stav 1.); da se pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela (član 198. stav 1.). Odlukom Ustavnog suda IUz-295/2009 od 6. decembra 2012. godine, objavljenom u „Službenom glasniku PC“, broj 50/13 od 7. juna 2013. godine, utvrđeno je da odredbe čl. 185. do 200. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09, 64/10 i 24/11), nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Zakonom o legalizaciji objekata („Službeni glasnik RS“, broj 95/13 od 31. oktobra 2013. godine), koji je stupio na snagu 1. novembra 2013. godine, bilo je propisano: da se legalizacija objekta u smislu ovog zakona vrši po zahtevu koji sadrži, pored ostalog, dokaz o pravu korišćenja, svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu (član 12. tačka 3)); da ako u roku, koji ne može biti duži od godinu dana i šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, podnosilac zahteva ne dostavi dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje mogućnosti legalizacije, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev (član 23. stav 1.); da se rušenje objekata koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije (član 33.); da se pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču uslovi za rušenje objekta (član 34.).

Zakonom o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik RS“, broj 96/15), koji je stupio na snagu 27. novembra 2015. godine, predviđeno je: da predmet ozakonjenja ne može biti objekat za koji je nadležni organ, u skladu sa ranije važećim propisima kojima je bila uređena legalizacija objekata, doneo rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju, a koje je pravnosnažno u upravnom postupku (član 5. stav 4.); da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu (član 10. stav 1.). Odredbama člana 31. navedenog zakona predviđeno je: da po utvrđivanju ispunjenosti prethodnih uslova, nadležni organ obaveštava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da u roku od 30 dana od dana dostavljanja obaveštenja dostavi dokaz o odgovarajućem pravu, osim u slučaju da je dokaz o odgovarajućem pravu već dostavljen u postupku legalizacije bespravno izgrađenog objekta (stav 1.); da vlasnik nezakonito izgrađenog objekta može, pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, podneti zahtev za produžetak tog roka (stav 2.); da ako nadležni organ utvrdi da postoje opravdani razlozi za produžetak roka iz stava 1. ovog člana (okončanje sudskog spora, pribavljanje dokaza od drugih organa i sl.), zaključkom će prekinuti postupak zbog rešavanja prethodnog pitanja (stav 3.); da će se postupak ozakonjenja nastaviti pošto bude konačno odlučeno o prethodnom pitanju (stav 5.). Saglasno članu 37. Zakona, rušenje nezakonito izgrađenog objekta, u smislu ovog zakona, neće se izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka ozakonjenja.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da ako organ koji vodi postupak naiđe na pitanje bez čijeg se rešenja ne može rešiti sama upravna stvar, a to pitanje čini samostalnu pravnu celinu za čije je rešenje nadležan sud ili drugi organ (prethodno pitanje), on može, pod uslovima iz ovog zakona, sam raspraviti to pitanje, ili postupak prekinuti dok nadležni organ to pitanje ne reši (član 134. stav 1.); da se rešenje doneseno u postupku izvršenja izvršava kad postane izvršno (član 261. stav 2.); da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem (član 266. stav 1.); da organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja donosi, po službenoj dužnosti ili po predlogu tražioca izvršenja, zaključak o dozvoli izvršenja, a da se zaključkom konstatuje da je rešenje koje treba izvršiti postalo izvršno i određuju način i sredstva izvršenja (član 268. stav 1.).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su joj povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava , time što postupak administrativnog izvršenja predmetnog rešenja nije okončan ni posle devet godina.

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe ratione temporis, s obzirom na to da su rešenje nadležnog inspekcijskog organa, kojim je naloženo rušenje i zaključak kojim je dozvoljeno njegovo izvršenje doneti pre proglašenja Ustava, Ustavni sud je nesumnjivo utvrdio da u vreme podnošenja ustavne žalbe nije bilo sprovedeno izvršenje navedenog rešenja prvostepenog organa. Imajući u vidu da je povreda na koju se ukazuje u ustavnoj žalbi trajnog karaktera, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba podnositeljke ratione temporis dopuštena (takvo stanovište izrazio je i Evropski sud za ljudska prava, pored ostalih, u presudama Ilić protiv Srbije, od 9. oktobra 2007. godine, st. 52. do 54. i Kostić protiv Srbije, od 25. novembra 2008. godine, st. 44. do 46.).

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe ratione personae, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je određeno da je stranka u upravnom postupku lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku. Ustavni sud je iz spisa predmeta Odeljenja za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Kraljeva – Građevinska inspekcija broj 354-5/09 utvrdio da je podnositeljka imala svojstvo stranke u navedenom postupku i da je nesumnjiv njen pravni interes da se predmetni postupak administrativnog izvršenja okonča u razumnom roku.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta označenog ustavnog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, kao i od značaja istaknutog prava za podnositeljku. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je inspekcijski organ u roku koji se može smatrati razumnim naložio investitoru da poruši bespravno nadzidani deo objekta i doneo zaključak o izvršenju rešenja kojim je naložena ta obaveza. Ustavni sud ukazuje da postupak administrativnog izvršenja po svojoj prirodi ne spada u složene postupke.

Ustavni sud nalazi da je odluka u ovom predmetu bila od velikog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, imajući u vidu da se radi o nadgradnji objekta koji je na susednoj katastarskoj parceli. Budući da je zaključak o dozvoli izvršenja rešenja kojim je naloženo rušenje izvedenih radova donet još 2006. godine, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe nije imala na raspolaganju pravna sredstva za ubrzanje postupka.

Polazeći od toga da predmetni postupak administrativnog izvršenja traje skoro devet godina i da o zahtevu za legalizaciju, kao "prethodnom pitanju" još nije pravnosnažno odlučeno, Ustavni sud je ocenio da je propuštanjem Odeljenja za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Kraljeva – Građevinska inspekcija da izvrši svoje rešenje povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da nakon što je 2006. godine pravnosnažno odbijen zahtev za legalizaciju izvedenih radova, nadležni organi uprave nisu ispunili svoju pozitivnu obavezu u smislu člana 58. Ustava da izvrše predmetno rešenje o rušenju. Ustavni sud je, međutim, imao u vidu odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koji je stupio na s nagu 11. septembra 2009. godine, kao i kasnije donetih zakona, prema kojima se rušenje objekata, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu zakona, neće izvršavati niti će se za te objekte donositi rešenje o uklanjanju do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz dopisa prvostepenog organa od 10. juna 2016. godine utvrdio da predmetno administrativno izvršenje nije sprovedeno iz razloga što nije pravnosnažno okončan postupak po zahtevu investitora za legalizaciju radova koji su bili predmet inspekcijskog nadzora. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da nadležni organi do 11. septembra 2009. godine, kada je stupio na snagu Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09) , nisu ispunili svoju pozitivnu obavezu u smislu člana 58. Ustava i člana 1. Protokola broj 1 da izvrše navedeno rešenje iz 2006. godine, Ustavni sud je ocenio da propust nadležnih organa da delotvorno sprovedu postupak administrativnog izvršenja rešenja o rušenju bespravno izgrađenog susednog objekta, predstavlja povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti, pored ostalog, presudu Evropskog suda za ljudska prava Kostić protiv Srbije, od 25. novembra 2008. godine, stav 74. i Odluku Ustavnog suda Už-192/2007 od 12. maja 2011. godine). Ovakav stav Ustavni sud je izrazio i u Odluci Už-3692/2014 od 19. maja 2016. godine. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu usvojio i odlučio, takođe , kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđenih povreda prava, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je našao da je sprovođenje izvršenja rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove gradske uprave grada Kraljeva – Građevinska inspekcija broj 354-5/09 uslovljeno pravnosnažnim okončanjem postupka po zahtevu za ozakonjenje spornih objekata. Stoga je Ustavni sud u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak legalizacije koji je pokrenut pred Odeljenjem za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva u predmetu broj 351-593/2009-6 okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu dugo trajanje osporenog postupka, a uzeo je u obzir praksu ovog a suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje .

8. Ustavni sud konstatuje da se podnositeljka samo formalno pozvala na povredu prava zajemčenih odredbama člana 36. Ustava, zbog čega Sud nije u mogućnosti da ispita ustavnu žalbu sa stanovišta označenih prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u postupku administrativnog izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti