Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog navodne povrede procesnih prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja sudova u Zaječaru. Utvrđeno je da podnosiocima nije povređeno pravo na pravično suđenje niti pravo na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima vezanim za sprovođenje istrage.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Frančeska de Lorenca i Veliborke Veljković de Lorenco, oboje iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. septembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Frančeska de Lorenca i Veliborke Veljković de Lorenco izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Kž. 533/07 od 1. oktobra 2007. godine i rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 263/06 od 29. decembra 2006. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupcima koji su se pred Opštinskim sudom u Zaječaru vodili u predmetima Kv. 263/06 i Kv. 103/07.

O b r a z l o ž e nj e

1. Frančesko de Lorenco i Veliborka Veljković de Lorenco, oboje iz Zaječara, preko punomoćnika Staniše Đergovića, advokata iz Zaječara, su 4. januara 2008. godine Ustavnom sudu podneli blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Kž. 533/07 od 1. oktobra 2007. godine i rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 263/06 od 29. decembra 2006. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosioci ustavne žalbe takođe smatraju da im je u postupcima koji su se pred Opštinskim sudom u Zaječaru vodili u predmetima Kv. 263/06 i Kv. 103/07 povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno istom odredbom Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da su istražni sudija, odnosno veće Opštinskog suda u Zaječaru u navedenim krivičnim postupcima uskratili i ignorisali izvođenje dokaza predloženih od strane podnosilaca ustavne žalbe u zahtevu za sprovođenje istrage. Navodi se da je time što se odluke donete u ovim postupcima zasnivaju samo na saslušanju okrivljenih, podnosiocima ''uskraćena zakonom data mogućnost da i oni iznesu svoju istinu, činjenice i dokaze...''. Nadalje, podnosioci ponavljaju navode iz zahteva za sprovođenje istrage i iznose svoju ocenu dokaza. Predlažu da Ustavni sud poništi rešenje Okružnog suda u Zaječaru Kž. 533/07 od 1. oktobra 2007. godine i rešenje Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 263/06 od 29. decembra 2006. godine, postupak vrati na ponovno odlučivanje i usvoji zahtev za naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta Opštinskog suda u Zaječaru br. Kv. 263/06 i Kv. 103/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

Nakon obaveštenja Okružnog javnog tužioca Kt. 50/05 od 4. maja 2005. godine o odbacivanju krivične prijave, podnosioci ustavne žalbe su 12. maja 2005. godine istražnom sudiji Okružnog suda u Zaječaru podneli zahtev za sprovođenje istrage protiv T.G, zbog krivičnog dela zloupotrebe poverenja iz člana 179. Krivičnog zakona Republike Srbije (u daljem tekstu: KZ RS) u sticaju sa krivičnim delom prevare iz člana 171. KZ RS, kao i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. u vezi sa članom 234. stav 2. KZ RS.

Okružni sud u Zaječaru se rešenjem Kv. 4/06 od 6. januara 2006. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovom krivičnom predmetu iz razloga što je 1. januara 2006. godine stupio na snagu Krivični zakonik prema kome su navedena dela propisana kao krivična dela iz člana 216. stav 3. u vezi stava 1, iz člana 208. stav 4. u vezi st. 1. i 2. i iz člana 355. u vezi člana 356. ovog zakonika, a za koje je stvarno i mesno nadležan Opštinski sud u Zaječaru, te su spisi predmeta dostavljeni tom sudu.

Istražni sudija Opštinskog suda u Zaječaru je sproveo istražne radnje saslušanjem osumnjičenog i izvršio uvid u pribavljenu dokumentaciju (dve polise osiguranja na ime T.G, potvrde o konverziji devizne štednje na ime podnosilaca ustavne žalbe, ovlašćenje osumnjičenog i službenu belešku sastavljenu na osnovu saslušanja menadžera ''Cepter osiguranja''), te je utvrdio da ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni izvršio navedena krivična dela. Izjavio je neslaganje sa podnetim zahtevom za sprovođenje istrage podnosilaca ustavne žalbe i zatražio da o tome odluči vanraspravno veće Opštinskog suda u Zaječaru.

Veće Opštinskog suda u Zaječaru, odlučujući o neslaganju istražnog sudije sa zahtevom za sprovođenje istrage podnosilaca ustavne žalbe, je rešenjem Kv. 205/06 od 12. oktobra 2006. godine odbilo navedeni zahtev, kao i zahtev za proširenje istrage protiv osumnjičene S.M, zbog krivičnog dela prevare iz člana 171. KZ RS.

Odlučujući po žalbi punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe, Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Kž. 564/06 od 27. novembra 2006. godine uvažio žalbu, ukinuo ožalbeno rešenje i predmet vratio na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku Opštinski sud u Zaječaru je doneo osporeno rešenje Kv. 263/06 od 29. decembra 2006. godine da nema mesta sprovođenju istrage protiv T. G.

Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Kž. 199/07 od 23. aprila 2007. godine odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 263/06 od 29. decembra 2006. godine.

Uvidom u predmet Kv. 103/07, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe 30. aprila 2007. godine podneli zahtev za sprovođenje istrage istražnom sudiji Opštinskog suda u Zaječaru protiv S.M, zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. u vezi člana 234. st. 2. i 3. KZ RS i krivičnog dela prevare iz člana 171. KZ RS. Istražni sudija Opštinskog suda u Zaječaru je i u ovom postupku sproveo istražne radnje saslušanjem osumnjičene i izvršio uvid u spise predmeta Ki. 76/06 koji je vođen po zahtevu podnosilaca ustavne žalbe protiv T.G, te utvrdio da ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičena izvršila navedena krivična dela. Izjavio je neslaganje sa podnetim zahtevom za sprovođenje istrage podnosilaca ustavne žalbe i zatražio da o tome odluči vanraspravno veće Opštinskog suda u Zaječaru.

Vanraspravno veće Opštinskog suda u Zaječaru, odlučujući o neslaganju istražnog sudije sa zahtevom za sprovođenje istrage podnosilaca ustavne žalbe, doneo je rešenje Kv. 103/07 od 3. jula 2007. godine da nema mesta sprovođenju istrage protiv S.M, zbog navedenih krivičnih dela.

Odlučujući po žalbi punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe izjavljene protiv navedenog rešenja, Okružni sud u Zaječaru je osporenim rešenjem Kž. 533/07 od 1. oktobra 2007. godine ovu žalbu odbio kao neosnovanu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su odredbe Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 112/08 i 20/09-dr. Zakon) kojima je propisano: da Zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima (član 18. stav 1.); da prvostepeni sudovi, u veću sastavljenom od trojice sudija odlučuju, između ostalog, o žalbama protiv rešenja istražnog sudije i drugih rešenja kad je to određeno ovim zakonom (član 24. stav 6.); da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koji pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu (član 64. stav 1.); da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, kao i da će se u istrazi prikupiti dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak, dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnost slučaja, pokazuje celishodnim (član 241.); da ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6.), a protiv ovog rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja (član 243. stav 7.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, a polazeći od sadržine odredaba člana 32. stav 1. Ustava i odredaba Zakonika o krivičnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Naime, Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje se garantuje da će postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Po oceni Ustavnog suda, pravo na pravično suđenje se u krivičnom postupku prvenstveno garantuje okrivljenom. Iz zakonskih odredaba kojima se uređuje krivični postupak proizlazi da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen. U tom smislu je i Zakonikom o krivičnom postupku, pored ostalog, predviđeno da sud ima, prilikom odlučivanja o neslaganju istražnog sudije sa zahtevom za sprovođenje istrage, zakonsku mogućnost da utvrdi da nema mesta sprovođenju istrage protiv osumnjičenog.

Imajući u vidu da zahtev za sprovođenje istrage može podneti i oštećeni kao tužilac, koji u tom slučaju ima ista prava kao i javni tužilac, osim onih koje pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu, Sud je ocenio da se neka prava garantovana odredbom člana 32. stav 1. Ustava mogu odnositi i na supsidijarnog tužioca, kao stranku u postupku.

Ustavni sud je stanovišta da su osporena rešenja doneli Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi u granicama svoje nadležnosti, u pravilno i zakonito vođenom krivičnom postupku, u kome su sprovedene neophodne istražne radnje radi prikupljanja dokaza koji su od značaja za odlučivanje o krivičnoj odgovornosti osumnjičenog. Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava, tako da izneti stav sudova o nepostojanju sumnje da su osumnjičeni izvršili krivična dela navedena u zahtevu za sprovođenje istrage ne ukazuje na povredu prava na pravično suđenje podnosilaca ustavne žalbe. U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi podnosilaca ustavne žalbe da im je ''uskraćena zakonom data mogućnost da iznesu svoju istinu i dokaze'', s obzirom da su razmotreni navodi izneti u zahtevu za sprovođenje istrage, a u istrazi su prikupljeni dokazi i podaci, odnosno sprovedene istražne radnje koje je nadležni istražni sudija smatrao neophodnim. Takođe, podnosiocima ustavne žalbe bilo je omogućeno izjavljivanje redovnog pravnog leka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja doneta u krivičnim postupcima koji su bili vođeni na način da je podnosiocima ustavne žalbe bilo obezbeđeno pravo na pravično suđenje.

6. Odlučujući o delu ustavne žalbe kojom je osporeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih sudskih postupaka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak za sprovođenje istrage protiv T.G. pokrenut zahtevom podnosilaca ustavne žalbe od 12. maja 2005. godine, da je prvostepeno rešenje doneto 29. decembra 2006. godine, a da je po žalbi izjavljenoj 25. januara 2007. godine drugostepeni sud doneo rešenje 23. aprila 2007. godine. U odnosu na podnosioce ustavne žalbe postupak je pred nadležnim organima trajao 1 godinu, 11 meseci i 11 dana.

U pogledu postupka koji je pokrenut zahtevom za sprovođenje istrage protiv S.M. od 30. aprila 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeno rešenje doneto 3. jula 2007. godine, a da je po žalbi izjavljenoj 30. avgusta 2007. godine drugostepeni sud doneo rešenje 1. oktobra 2007. godine. U odnosu na podnosioce ustavne žalbe postupak u ovom predmetu pred nadležnim organima je trajao nešto više od 5 meseci.

Imajući u vidu da navedeno trajanje osporenih postupaka samo po sebi ukazuje da su okončani u okviru razumnog roka, Ustavni sud je ocenio da podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu treba odbiti.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog navodne povrede procesnih prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti