Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava zbog arbitrernog postupanja sudova. Sudovi su odbili zahtev za naknadu štete, zanemarujući činjenicu da je Nacionalna služba za zapošljavanje svojim postupanjem dovela podnosioca u zabludu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Goran P. Ilić , Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković, mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća „B.“ d.o.o. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. septembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba preduzeća „B.“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1090/09 od 26. oktobra 201 5. godine i rešenjem Privrednog suda u Kraljevu IPV. Iv. 78/15 od 30. novembra 201 5. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Kraljevu IPV. Iv. 78/15 od 30. novembra 201 5. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podneto m protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1090/09 od 26. oktobra 2015. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosi oca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „B.“ d.o.o . iz Niš a podne lo je Ustavnom sudu, 4. januara 201 6. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1090/09 od 26. oktobra 201 5. godine i rešenja Privrednog suda u Kraljevu IPV. Iv. 78/15 od 30. novembra 201 5. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. st. 2. i 3, i člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac se istovremeno pozvao i na povredu prava garantovanih odredbama člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu I. 1090/09 od 9. oktobra 201 5. godine „nezakonito“ obustavljen postupak izvršenja u kome je podnosi lac ima o svojstvo izvršn og poveri oca, pri čemu je u pouci o pravnom leku taj sud naveo da protiv navedenog rešenja „nije dozvoljen prigovor“, dok je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1090/09 od 26. oktobra 201 5. godine odbačen njegov prigovor podnet protiv osporenog rešenja o obustavi postupka , a rešenjem Privrednog suda u Kraljevu IPV. Iv. 78/15 od 30. novembra 201 5. godine odbačen je prigovor izvršnog poverioca izjavljen na rešenje od 26. pktobra 2015. godine. Podnosilac smatra da je, saglasno odredbi člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju , u konkretnom slučaju, imao pravo na prigovor protiv rešenja o obustavi izvršenja, te ukazuje da su drugi sudovi na teritoriji Republike Srbije u istim činjeničnim i pravnim situacijama dozvoljavali prigovor. Polazeći od navedenog, podnosilac je predložio da se utvrdi povreda označenih prava, da se ponište osporena rešenja, kao i da mu se odredi „naknada na ime troškova postupka i naknada štete zbog nezakonitog rada suda“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju biti takvi da, prima faciae, ukazuju na osnovanu sumnju da su osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom podnosiocu ustavne žalbe povređena ili uskraćena označena Ustavna prava, odnosno slobode.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US , 40/15-dr. zakon i 103/15) je iste sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Privredni sud u Kraljevu je osporenim rešenjem Iv. 1090/09 od 9. oktobra 201 5. godine obustavio izvršenje određen o rešenj em o izvršenju toga suda I v. 1090/09 od 5. januara 2010. godine, donetim po predlogu podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, radi naplate iznosa od 14.454,00 dinara, sa kam atom kao u predlogu i troškova izvršenja. Osporeno rešenje sadrži pouk u o pravnom leku kojom je konstatovano da protiv tog rešenja nije dozvoljen prigovor .

Privredni sud u Kraljevu je osporenim rešenjem I v. 1090/09 od 26. oktobra 201 5. godine odbacio prigovor izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet protiv navedenog rešenja o obustavi postupka. U obrazloženju ovog rešenja je istaknuto da je članom 39. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen, kao i da je sud obustavio postupak, pozivajući se na odredbe o obustavi postupka propisane članom 76. stav 1. tačka 6) Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te da prilikom obustave postupka izvršenja Zakon o izvršenju i obezbeđenju nije propisao dozvoljenost prigovora na doneto rešenje.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu IPV. Iv. 78/15 od 30. novembra 201 5. godine odbačen je prigovor izvršnog poverioca izjavljen na rešenje toga suda Iv. 1090/09 od 26. oktobra 2015. godine. U obrazloženju navedenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je veće stava da sud sudi u okviru odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju prema kojima je izvršni sudija i postupao; da, ukoliko bi u pravnoj pouci sud dozvolio izjavljivanje prigovora, došlo bi do prekoračenja i donošenja odluka koje nisu utemeljene na zakonskim odredbama i sud bi dao poveriocu veća prava od prava iz zakona koji se u konkretnom slučaju primenjuje, što ukazuje na činjenicu da mu nije uskraćeno ustavno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Kako je odredbom člana 36. stav 2. Ustava zajemčeno pravo koje je po svojoj sadržini istovetno pravu iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovog prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju koji se primenjivao u konkretnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 , 99/11, 109/13, 55/14 i 139/14) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano: da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka, da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom, a da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36.); da se protiv rešenja može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (39. stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe je u postupku izvršenja koji je prethodio ustavnosudskom imao svojstvo izvršnog poverioca. Podnosilac je osporio rešenje Privrednog suda u Kraljevu I v. 1090/09 od 9. oktobra 201 5. godine kojim je obustavljeno izvršenj e, s tim što je to rešenje sadržalo pouku o pravnom leku da protiv tog rešenja nije dozvoljen prigovor . Međutim, podnosilac je protiv tog rešenja podneo prigovor, koji je odbačen rešenjem istog suda Iv. 1090/09 od 26. oktobra 201 5. godine, navodeći da zakon ne predviđa dozvoljenost prigovora na doneto rešenje o obustavi izvršenja . Osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu I PV. Iv. 78/15 od 30. novembra 2015. godine odbačen je prigovor izvršnog poverioca izjavljen na rešenje Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1090/09 od 26. oktobra 2015. godine. Dakle, podnosi lac je iskorist io pravo na prigovor, ali je nj egov prigovor odbačen kao nedozvoljen.

Razmatrajući navode ustavne žalbe da je odbacivanjem prigovora protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka podnosiocu povređeno pravo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud donosi odluke u formi rešenja ili zaključka, s tim što se zaključkom sprovode pojedine radnje i upravlja postupkom (član 36. st. 1. i 3. ZIO). U ZIO nije definisana forma akta kojim se postupak obustavlja. Imajući u vidu da je obustava jedan od načina okončanja izvršnog postupka, što znači da se na ovaj način konačno odlučuje i o pravu izvršnog poverioca da namiri svoje priznato potraživanje, u situaciji kada namirenje iz nekog od zakonom predviđenih razloga nije moguće, to odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne predstavlja sprovođenje neke izvršne radnje ili akt upravljanja postupkom. Ovo ima za posledicu da se odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne donosi u formi za ključka, već u formi rešenja, pa su u toj formi i donet i akt i koji se osporava ju ustavnom žalbom. U vezi sa tim, osporenom odlukom o obustavi izvrš enja koja je doneta u formi rešenja je u suštini konačno odlučeno o imovinskim pravima podnosioca ustavne žalbe, kao izvršn og poveri oca. Kako kod okončanja postupka obustavom u ZIO nije naveden prigovor kao dozvoljeni pravni lek, Ustavni sud smatra da u toj situaciji ima mesta shodnoj primeni odredaba Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), i to odredbe člana 399. stav 1. kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano. Iz navedenog proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izneo u Rešenju Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Primenjujući ovu ustavnu normu na postupak izvršenja, Ustavni sud nalazi da kada se rešenjem u ovoj vrsti sudskog postupka odlučuje o pravima i obavezama stranaka, kao u konkretnom slučaju, one imaju pravo na pravni lek - prigovor, u skladu sa članom 39. ZIO, te je i podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršn om poverioc u, pripadalo pravo da protiv osporenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak izjavi prigovor veću prvostepenog suda. Stoga je i sam sudija pojedinac trebalo da u pou ci o pravnom leku navede da je protiv rešenja o obustavi postupka dozvoljen pravni lek. Međutim, prigovor koji je podnosi lac ustavne žalbe izjavio protiv prvostepeno g rešenj a, iako je bio „poučen“ da na to nema pravo, odbačen je od strane sudskog veća sa obrazloženjem da bi, u slučaju da je sud dozvolio izjavljivanje prigovora, poveriocu bila priznata prava koja su veća od onih koja mu pripadaju po zakonu.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1090/09 od 26. oktobra 201 5. godine i osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu IPV. Iv. 78/15 od 30. novembra 201 5. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Privrednog suda u Kraljevu IPV. Iv. 78/15 od 30. novembra 201 5. godine i određenjem da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1090/09 od 26. oktobra 2015. godine.

Navode ustavne žalbe o povredi ostalih označenih prava Ustavni sud nije ocenjivao, s obzirom na to da je osporen o rešenj e veća Privrednog suda u Kraljevu IPV. Iv. 78/15 od 30. novembra 201 5. godine poništio i da će prigovor podnosioca biti predmet ponovnog razmatranja u postupku pred Privrednim sudom u Kraljevu .

6. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je isti za sada preuranjen. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odb acio zahtev za naknadu materijalne štete, rešavajući kao u tačk i 3. izreke.

7. U pogledu zahteva za naknadu „troškova postupka“, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 4649/2017: Povreda prava na pravno sredstvo uskraćivanjem prigovora na rešenje o obustavi izvršenja
• Už 8071/2015: Povreda prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku
• Už 8047/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku
• Už 8070/2015: Povreda prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku
• Už 5353/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku