Nadležnost redovnog suda za odlučivanje o uplati doprinosa za socijalno osiguranje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Zauzet je stav da su redovni sudovi nadležni da odlučuju o zahtevima za uplatu doprinosa, jer oni predstavljaju sastavni deo zarade.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-560/2019
07.04.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. T. iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. aprila 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. T. i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2145/18 od 13. septembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2145/18 od 13. septembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1643/17 od 11. jula 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. T. iz Kraljeva je, 18. januara 2019. godine, preko punomoćnika V. G, advokata iz Kraljeva, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2145/18 od 13. septembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava revizijsko rešenje kojim je prihvaćeno odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, te je ukinuta prvostepena i drugostepena presuda i odbačena tužba podnosioca, kojom je traženo da se obaveže tužena da za podnosioca uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da je osporeno rešenje doneto pogrešnom primenom materijalnog prava i predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu ustavnog prava podnosioca na pravično suđenje, poništi osporeno revizijsko rešenje i podnosiocu dosudi naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac V. T. iz Kraljeva, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je tužbu Osnovnom sudu u Kraljevu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva unutrašnjih poslova – Odreda žandarmerije Kraljevo, kojom je tražio da se obaveže tužena da za podnosioca uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja za utužene periode na iznose navedene u tužbi.

Osnovni sud u Kraljevu je presudom P1. 826/16 od 6. marta 2017. godine usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1. 1643/17 od 11. jula 2017. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kraljevu P1. 826/16 od 6. marta 2017. godine u delu o glavnom tužbenom zahtevu, a ukinuo rešenje o troškovima postupka i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev2. 2145/18 od 13. septembra 2018. godine prihvatio odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv drugostepene presude kao izuzetno dozvoljenoj, te je ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu i odbacio tužbu podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je utvrđeno: da se prema članu 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom (izuzev odredaba koja se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis) primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drugačije uređena; da po članu 69. istog zakona kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju; da iz navedenih zakonskih odredaba proizlazi da oblast doprinosa predstavlja upravnu materija; da bi sud opšte nadležnosti bio nadležan za odlučivanje o ovoj vrsti zahteva samo u slučaju da su iscrpljena pravna sredstva u upravnom postupku, odnosno da Poreska uprava nije preuzela da po službenoj dužnosti izvrši naplatu doprinosa.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US i 74/13-Odluka US) propisano je: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da će sud da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ (član 16. stav 2.).

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15-dr.zakon, 106/15, 13/16, 108/16 i 113/17) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi: u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Odredbama člana 105. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisano je: da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (stav 1.); da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (stav 2.).

Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS" br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11 i 7/12, 8/13, 47/13, 108/13 i 6/14) propisano je: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac (član 51. stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.);

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04-Odluka US, 84/04-dr. zakon, 85/05, 101/05-dr. zakon, 63/06-Odluka US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13 i 108/13) propisano je: da osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima i osiguraniku koji radi na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života ne može uspešno obavljati svoju profesionalnu delatnost, staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, kao i da stepen uvećanja staža osiguranja zavisi od težine, opasnosti i štetnosti rada, odnosno od prirode posla, a može iznositi najviše 50%. (član 52.); da je radno mesto, odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ono radno mesto odnosno posao na kome je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve opšte i posebne zaštitne mere utvrđene propisima, kao i radno mesto, odnosno posao na kome je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje (član 53.); da se osiguraniku iz člana 52. stav 1. ovog zakona, staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem pod uslovom da je na radnim mestima odnosno poslovima iz člana 53. ovog zakona efektivno proveo ukupno najmanje deset godina, odnosno ukupno najmanje pet godina ako je utvrđena invalidnost, kao i da se staž osiguranja uvećava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu (član 54. st. 1. i 2.); da penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi Fond, kao i da je Fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje (član 150.); da Fond osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu obavezno osigurana i koja su se uključila u ovo osiguranje, da utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa u skladu sa ovim zakonom, da vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje kao i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava (član 151. tač. 1), 3) i 6)); da se prava iz člana 150. ovog zakona ostvaruju i obezbeđuju u Fondu (član 152.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene merodavnog prava.

Razmatrajući da li je Vrhovni kasacioni sud arbitrerno primenio merodavno pravo, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je osporenim revizijskim rešenjem odbačena tužba kojom je traženo da se obaveže tužena da na osnovice dodatka na platu po osnovu noćnog rada, rada u dane verskih i državnih praznika i prekovremenog rada Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati predviđene doprinose.

U vezi sa stavom revizijskog suda o nenadležnosti suda opšte nadležnosti da odlučuje o zahtevu kojim zaposleni traži da se obaveže njegov poslodavac da mu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da iz odredaba Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje proizlazi da je poslodavac isključivi obveznik obračuna i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenog. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da, shodno citiranim odredbama Zakona o radu, doprinosi čine sastavni deo zarade zaposlenog. Oni se, stoga, kao sastavni deo zarade, svrstavaju u kategoriju prava zaposlenih iz radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, kao i odredbu člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, kojom je propisano da osnovni sudovi u prvom stepenu, između ostalog, sude u sporovima o pravima iz radnog odnosa, Ustavni sud je ocenio da u situaciji kada je tužbenim zahtevom traženo da se obaveže poslodavac na uplatu neuplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, nije ustavnopravno prihvatljivo stanovište revizijskog suda da sudovi opšte nadležnosti nisu nadležni da odlučuju u ovoj vrsti spora.

Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav izrazio i u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine. Prema stanovištu Ustavnog suda izraženom u označenoj odluci, ustavnopravno je neprihvatljivo odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa, među koje spada i postupanje po zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, bilo da je to samostalan tužbeni zahtev ili zahtev istaknut zajedno sa zahtevom za isplatu zarade, a takvom praksom sužava se pravo na pristup sudu, kao jedan od elemenata prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2145/18 od 13. septembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, preduzimajući mere radi otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je, u tački 2. izreke, poništio osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2145/18 od 13. septembra 2018. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, koju je tužena izjavila protiv drugostepene presude.

Ustavni sud napominje da ovom odlukom ne prejudicira odluku parničnog suda o tome da li je predmetni tužbeni zahtev osnovan, budući da o tome odlučuje nadležan sud, primenom merodavnih propisa.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od svega napred iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Nadležnost redovnog suda za odlučivanje o uplati doprinosa za socijalno osiguranje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti