Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji traje od 2008. godine. Sud je dodelio naknadu nematerijalne i materijalne štete zbog neefikasnog postupanja izvršnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5603/2016
09.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. Đ. iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. Đ. i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 594/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 2225/08) povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2225/08 od 17. juna 2008. godine, koji nisu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. Đ. iz Leskovca je, 11. aprila 2014. godine, preko punomoćnika D. M, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 594/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 2225/08).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P1. 1775/07 od 29. oktobra 2007. godine, kao izvršni poverilac, 13. januara 2008. godine, podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „H. N.“ a.d. Leskovac, svog poslodavca, radi isplate neisplaćenih zarada; da je rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 2225/08 od 17. juna 2008. godine određeno predloženo izvršenje, i to prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, ali da predmetno izvršenje nije sprovedeno; da je podnosilac 3. februara 2014. godine predložio izvršnom sudu obustavu izvršnog postupka, kao i da se postupak izvršenja nastavi pred privatnim izvršiteljem, ali ni izvršenje pred privatnim izvršiteljem nije okončano.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Po navedenoj ustavnoj žalbi u Ustavnom sudu je formiran predmet Už-3297/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4i. 37/16 od 26. aprila 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbačen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača B. Đ. u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 2225/08; u stavu drugom izreke je određeno da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta ustupe Ustavnom sudu radi odlučivanja o zahtevu predlagača za utvrđivanje povrede prava na imovinu u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 2225/08. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Leskovcu je 15. jula 2016. godine ustupio predmet Ustavnom sudu, nakon čega je u Ustavnom sudu formiran predmet Už-5603/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, spise predmeta Višeg suda u Leskovcu R4i. 37/16, spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu I. 594/14, kao i odgovor Javnog izvršitelja za područje Višeg i Privrednog suda u Leskovcu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 13. juna 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje radi isplate neisplaćene zarade i pripadajućih doprinosa za određeni period, na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Leskovcu P1. 1775/07 od 29. oktobra 2007. godine, protiv izvršnog dužnika „H. N.“ Leskovac, i to prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 2225/08 od 17. juna 2008. godine određeno je predloženo izvršenje, a rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3050/08 od 23. februara 2009. godine odbijena je žalba izvršnog dužnika kao neosnovana i potvrđeno je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2225/08 od 17. juna 2008. godine. Po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, izvršni sud je dostavio to rešenje Narodnoj banci Srbije radi njegovog sprovođenja. Izvršni poverilac je 12. aprila 2011. godine tražio od izvršnog suda da ponovo naloži Narodnoj banci Srbije da sprovede rešenje o izvršenju, te je zaključkom Osnovnog suda u Leskovcu I. 2225/08 od 1. jula 2011. godine ponovo naloženo Narodnoj banci Srbije da sprovede rešenje o izvršenju I. 2225/08 od 17. juna 2008. godine, i to prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Izvršni poverilac je 3. februara 2014. godine predložio izvršnom sudu promenu sredstava izvršenja, odnosno da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i predložio je obustavu izvršnog postupka, s tim da se postupak izvršenja nastavi pred privatnim izvršiteljem. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 594/14 od 26. februara 2014. godine obustavljen je postupak izvršenja i konstatovano je da će se izvršenje nastaviti pred privatnim izvršiteljem. Dana 27. marta 2014. godine predmet I. 594/14 je arhiviran kao završen.

U odgovoru Javnog izvršitelja je navedeno: da je po predlogu izvršnog poverioca bezuspešno pokušano sprovođenje izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, te je izvršni poverilac predložio promenu sredstva izvršenja, tj. da se izvršenje sprovede prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca; da je postupak izvršenja još uvek u toku, s obzirom na to da je račun izvršnog dužnika već bio u blokadi u trenutku kada je izvršitelj započeo postupak izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4i. 37/16 od 26. aprila 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbačen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača B. Đ. u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 2225/08; u stavu drugom izreke je određeno da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta ustupe Ustavnom sudu radi odlučivanja o zahtevu predlagača za utvrđivanje povrede prava na mirno uživanje imovine u predmetu izvršenja Osnovnog suda u Leskovcu I. 2225/08.

U obrazloženju rešenja je navedeno: da je izvršni postupak pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje izvršnog poverioca, ovde predlagača, 13. juna 2008. godine; da je postupak koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2225/08 pravnosnažno okončan rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 594/14 od 26. februara 2014. godine o obustavi postupka izvršenja i određeno je da će izvršenje nastaviti privatni izvršitelj; da je rešenje o obustavi izvršnog postupka postalo pravnosnažno 17. marta 2014. godine, a spisi predmeta arhivirani 27. marta 2014. godine; da je predlagač podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u formi ustavne žalbe 14. aprila 2014. godine, dakle nakon pravnosnažnog okončanja predmeta izvršenja pred Osnovnim sudom u Leskovcu, te je Viši sud u Leskovcu zahtev predlagača odbacio; da kako je predlogom – ustavnom žalbom predlagač tražio i utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, koja nije u nadležnosti redovnog suda, već u isključivoj nadležnosti Ustavnog suda, to je Viši sud odlučio da se nakon pravnosnažnosti ovog rešenja, spisi predmeta vrate Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava predlagača na mirno uživanje imovine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući postupanje nadležnog izvršnog suda u predmetnom postupku, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da izvršni sud nije delotvorno i efikasno postupao kako bi doprineo okončanju predmetnog izvršnog postupka u razumnom roku i bez oduglovačenja.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti, koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud nadležan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka koji je pred izvršnim sudom pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Leskovcu 13. juna 2008. godine, a okončan pred izvršnim sudom donošenjem rešenja o obustavi izvršenja Osnovnog suda u Leskovcu I. 594/14 od 26. februara 2014. godine, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak pred izvršnim sudom trajao pet godina i osam meseci, što, samo po sebi, ukazuje na to da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka.

Naime, od 23. februara 2009. godine kada je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno do 12. aprila 2011. godine, kada je izvršni poverilac tražio od izvršnog suda da ponovo naloži Narodnoj banci Srbije sprovođenje izvršenja, dakle više od dve godine, izvršni sud je bio potpuno neaktivan i nije sproveo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja. Izvršenje nije sprovedeno ni do početka 2014. godine, nakon čega je, na zahtev podnosioca, izvršenje nastavljeno, ali ne i okončano pred privatnim izvršiteljem. U tom kontekstu, Ustavni sud ističe da je obaveza države da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće svog aparata (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Pini i drugi protiv Rumunije, predstavke br. 78028/01 i 78029/01 i Kačapor i drugi protiv Srbije, stav 108.). S obzirom na navedeno, a imajući u vidu prirodu izvršnog postupka u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, Ustavni sud nalazi da trajanje ovog izvršnog postupka ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Dakle, Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Leskovcu, a i zatim Osnovni sud u Leskovcu, u ovom izvršnom postupku nisu postupali u skladu sa načelom hitnosti, te da je nedelotvorno postupanje izvršnog suda presudno uticalo na nerazumno dugo trajanje ovog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da je postavljeni zahtev bio od materijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlogom za izvršenje traženo namirenje za podnosioca značajnog novčanog iznosa na ime neisplaćene zarade i doprinosa za socijalno osiguranje.

Međutim, po oceni Suda, sam podnosilac je u određenoj meri doprineo produženju izvršnog postupka, imajući u vidu da je tek nakon više od dve godine od pravnosnažnosti rešenja o izvršenju tražio od izvršnog suda da ponovo naloži Narodnoj banci Srbije sprovođenje izvršenja, a nakon pet godina promenu predmeta i sredstva izvršenja.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 594/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 2225/08), te je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Analizirajući navode ustavne žalbe kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 594/14, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, dana 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima tog sud može ponovo razmatrati svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u tački 1. utvrdio da je podnosiocu povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari i utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, a posebno dužinu trajanja izvršnog postupka kao i doprinos podnosioca njegovom trajanju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

8. Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u drugom delu tačke 2. izreke utvrdio pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2225/08 od 17. juna 2008. godine, koji nisu isplaćeni. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koje je podnosilac pokušao da na prinudan način ostvari u predmetnom izvršnom postupku.

9. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/11 od 18. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

10. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti