Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu utvrdivši povredu prava na jednaku zaštitu prava, pozivajući se na istovetne razloge iz svoje ranije odluke u sličnom predmetu. Objavljivanje odluke je određeno kao dovoljna satisfakcija za podnositeljku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5607/2011
18.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mileve Tubić iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 201 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mileve Tubić i utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3830/2010 od 16. septembra 2011. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mileve Tubić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5660/2009.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mileva Tubić iz Novog Sada je 9. novembra 201 1. godine, preko punomoćnika Ane Jakab, advokata iz Novog Sada, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3830/2010 od 16. septembra 2011. godine, zbog povrede prava na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

2. Ustavni sud je na sednici održanoj 12. jula 2012. godine doneo Odluku Už broj 5393/2011, kojom je ustavnu žalbu Petra Bogojevića iz Kukujevaca, izjavljenu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3627/2010 od 25. avgusta 2011. godine , delimično usvojio, jer je utvrdio da je osporenom presudom povređeno pravo podnosioca ustavn e žalbe na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, dok je ustavnu žalbu u preostalom delu odbio kao neosnovanu.

3. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio sledeće:

- da su navodi ustavne žalbe kojima se ističu povrede ustavnih prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava u osnovi istovetni navodima koje je isti punomoćnik izneo u ustavnoj žalbi koju je izjavio u ime drugog lica i o kojoj je Ustavni sud rešavao u predmetu Už broj 5393/2011 ;

- da je ishod postupka u kome je donet a odluka koj a se osporava ovom ustavnom žalbom istovetan ishodu postupka u predmetu Už broj 5393/2011 ;

- da su razlozi na kojima se zasniva osporena odluk a sadržani i u obrazloženju sudske odluke koja je osporena u predmetu Už broj 5393/2011 .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), usvojio ustavnu žalbu u pogledu povrede prava na jednaku zaštitu prava, a u preostalom delu odbio kao neosnovanu, iz razloga datih u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už broj 5393/2011 od 12. jula 2012. godine , koja je objavljena na veb-sajtu Ustavnog suda (www.ustavni. sud.rs).

4. U pogledu navoda ustavne žalbe da je postupanjem drugostepenog suda po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da su ovi navodi neosnovani. Naime, Ustavni sud je, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio da je Viši sud u Novom Sadu o izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude Opštinskog suda u Novom Sadu odlučio u roku od jedne godine i deset ipo meseci od donošenja prvostepene presude, što se, po oceni Ustavnog suda, ne može smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje. Pri tome je Ustavni sud imao u vidu da je o osnovanosti tužbenog zahteva, u konkretnom slučaju, pravnosnažno odlučeno kroz dve instance u roku od dve godine i dva i po meseca.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je, u konkretnom slučaju, Ustavni sud ocenio da osporenom sudskom odlukom materijalno pravo nije bilo primenjeno na štetu podnosioca ustavne žalbe, odnosno da je osporena presuda Višeg suda u Novom Sadu zasnovana na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog materijalnog prava, Ustavni sud je ocenio da objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ predstavlja pravičan vid zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u tački 3. izreke.

5. Na osnovu izloženog, kao i odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti