Povreda prava na pravično suđenje u postupku po prigovoru radi ubrzavanja stečaja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu. Niži sudovi su proizvoljno odbili prigovor za ubrzanje stečajnog postupka, ignorišući praksu Evropskog suda o odgovornosti države za dugotrajno neizvršenje potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. I . iz sela Svračkovci, Gornji Milanovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srb ije, na sednici Veća održanoj 30. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. I . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4 I. 7/20 od 10. juna 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4 I. 7/20 od 10. juna 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu tog suda Iv. 18964/10, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem A . K . iz Čačka u predmetu I.Iv. 56/20.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. I . iz sela Svračkovci, Gornji Milanovac, podneo je Ustavnom sudu, 17. juna 2020. godine, preko punomoćnika M. I, advokata iz Gornjeg Milanovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4 I. 7/20 od 10. juna 2020. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu Iv. 18964/10, jer je isti ustupljen javnom izvršitelju A . K . iz Čačka i vodi se pod brojem IIv. 56/20. Naveo je da zaštita prava na suđenje u razumnom roku u kome sprovođenje izvršenja još uvek traje ne može zavisiti od toga da li izvršenje sprovodi sud ili javni izvršitelj, te da je osporeno rešenje zasnovano na proizvoljnom tumačenju odredbi člana 5. stav 1. i člana 7. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje, a istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra , kao i za troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4 I. 7/20 od 10. juna 2020. godine je, u stavu prvom izreke , odbačen kao nedozvoljen prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja postupka u predmetu Iv. 18964/10, a stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova postupka u iznosu od 6.000,00 dinara. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi : da je uvidom u poslovni softver koji se vodi za Osnovni sud u Gornjem M ilanovcu utvrđeno da je predmet Iv. 18964/10 rešen pred tim sudom 25. februara 2020. godine na osnovu člana 166. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojim je predviđeno da će se izvršni postupci u kojima izvršenje ili obezbeđenje sprovodi sud, a za čije sprovođenje je po odredbama ovog zakona počev od 1. januara 2020. godine nadležan isključivo javni izvršitelj, nastaviti pred javnim izvršiteljem, te je isti dostavljen javnom izvršitelju A. K . iz Č ačka na dalje postupanje i odluku; da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđeno da je za većinu izvršnih predmeta počev od 1. januara 2020. godine nadležan javni izvršitelj, osim u predmetima za koje je po zakonu predviđena isključiva nadležnost suda, te da sud počev od 1. januara 2020. godine nije nadležan da preduzima nijednu radnju u izvršnim predmetima za koje su nadležni javni izvršitelji, osim da im spise predmeta dostavi prema redosledu upisa u Komoru javnih izvršitelja, što je i učinio 11. marta 2020. godine, te samim tim predsednik suda ne može da naloži ni preduzimanje delotvornih radnji radi njegovog ubrzavanja; da je prigovor radi ubrzavanja podnet 9. juna 2020. godine, a da je postupak izvršenja pred sudom okončan 25. februara 2020. godine; da se postupak izvršenja smatra okončanim donošenjem rešenja o zaključenju kada je izvršni poverilac u celosti namiren ili obustavom iz zakonom predviđenih razloga (okončanjem izvršenja bez namirenja potraživanja izvršnog poverioca); da je odredbom člana 7. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo, te da nijednom odredbom navedenog zakona nije predviđeno da sud odlučuje i o postupku koji se vodi pred javnim izvršiteljem.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da je ustavnom žalbom osporeno rešenje Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4. I. 7/20 od 10. juna 2020. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred tim sudom, sa obrazloženjem da o predmetnom prigovoru, saglasno odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne može da se postupa jer je predmet okončan pred sudom, a postupak sprovođenja izvršenja se vodi pred javnim izvršiteljem, te da nije predviđeno da sud odlučuje po ovom predlogu kada se postupak čije se ubrzavanje traži vodi pred javnim izvršiteljem.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka Ustavnog suda, 55/14 i 139/14) koji je merodavan u konkretnom slučaju, propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Predmetni izvršni postupak se prvo vodio pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu, a od 25. februara 2020. godine nastavljen je pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen, jer prema odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku sud ne može da postupa po prigovoru za ubrzavanje izvršnog postupka, čije sprovođenje je nastavljeno pred javnim izvršiteljem, ustavnopravno neprihvatljivo.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4. I. 7/20 od 10. juna 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4. I. 7/20 od 10. juna 2020. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu u predmetu Iv. 18964/10, a potom je nastavljen pred javnim izvršiteljem A. K . iz Čačk a u predmetu I.Iv. 56/20, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o nje govom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Povodom zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u postupku po prigovoru radi ubrzavanja stečaja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti