Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude za naplatu zarada. Podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini glavnog duga iz izvršne isprave.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Kukić i Dušana Kukića, oboje iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Kukić i Dušana Kukića utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1029/11 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1029/11 od 13. juna 2011. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Dragane Kukić i Dušana Kukića izjavljena protiv reš enja Višeg suda u Čačku R4-I. 12/14 od 29. oktobra 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Kukić i Dušan Kukić, oboje iz Čačka, podneli su Ustavnom sudu, 1. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1029/11. Ustavna žalba bila je zavedena pod brojem Už-7758/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 12/14 od29. oktobra 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1029/11podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4-I. 12/14 od 1. septembra 2015. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod novim brojem Už-5622/2015.

Podnosioci ustavne žalbe su 10. septembra 2015. godine podneskom dopunili ustavnu žalbu i istakli povredu prava na pravično suđ enje iz člana 32. stav 1. Ustava, proširujući zahtev i na rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 12/14 od 29. oktobra 2014. godine.

U dopuni ustavne žalbe je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjem, u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno da je odluka u tom delu nezakonita. Podnosioci ističu da je visina od po 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti toliko beznačajna da ne može ni na jedan način da nadomesti čekanje na okončanje postupka, kao i da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da im je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1029/11 od 13. juna 2011. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosilaca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 119/10 od 2 1. aprila 2010 . godine, kojom je obavezana Kompanija „Sloboda“ a.d. „Sloboda – aparati“, u restrukturiranju , iz Čačka , kao izvršni dužnik, da tužiocima, kao izvršnim poveriocima, isplati na ime neisplaćene zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, plenidbom i prenosom novčanih sredstava, a posredstvom NBS – Agencije za prinudnu naplatu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 12/14 od 29. oktobra 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1029/11 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, a stavom trećim izreke je dosuđena naknada podnosiocima zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen, kao neosnovan, zahtev podnosilaca u delu kojim je tražena naknada materijalne štete u visini potraživanja neisplaćene zarade po rešenju o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1029/11 od 13. juna 2011. godine, kao i za troškove prethodnog parničnog postupka po presudi Osnovnog suda u Čačku P1. 119/10 od 21. aprila 2010. godine i troškove izvršnog postupka, a na teret budžetskih sredstava Republike Srbije. Stavom petim izreke rešenja obavezana je Republika Srbija da predlagačima na ime troškova postupka isplati iznos od po 5.280,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise Osnovnog suda u Čačku I. 1029/11, utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 10. juna 2011. godine, podnošenjem predloga za izvršenje; da je 13. juna 2011. godine usvojen predlog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1029/11, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverioci nisu naplatili svoja potraživanja; da je sud, analizirajući dužinu trajanja postupka, ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da je u konkretnom slučaju povređeno prava predlagača na suđenje u razumnom roku u postupku prinudne naplate novčanog potraživanja – neisplaćene zarade, pri čemu predlagači nisu doprineli dugom trajanju postupka izvršenja; da u smislu odredbe člana 8b Zakona o uređenju sudova, izrečena mera ubrzanja postupka i iznos od po 200 evra , u dinarskoj protivvrednosti , na ime naknade predstavljaju primerenu satisfakciju za povredu prava na suđenje u razumnom roku; da je odbijen zahtev za naknadu materijalne štete i zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava jer je Ustavni sud nadležan da odlučuje o tim zahtevima.

Dopunskim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 12/14 od 9. februara 2015 . godine odbijen je kao neosnovan zahtev za naknadu nematerijalne štete predlagača preko naknade određene u stavu trećem izreke rešenja istog suda R4 I. 12/14 od 29. oktobra 2014. godine od po još 3.800,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS-a na dan isplate. U obrazloženju tog rešenja navedeno je da naknada koja je predlagačima dosuđena u iznosu od po 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti , pravična i adekvatna za povredu prava koju su pretrpeli zbog neažurnog postupanja suda, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, dužinu trajanja postupka, ponašanje predlagača i samu suštinu naknade nematerijalne štete, te da je tražena naknada od po 4.000,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti , previsoko opredeljena i ničim opravdana.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž g. 306/15 od 5. juna 2015 . godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje u stavovima četvrtom i petom njegove izreke, dok je u stavu drugom izreke odbio zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka; stavom trećim izreke odbacio je kao nedozvoljenu žalbu predlagača izjavljenu protiv trećeg stava izreke prvostepenog rešenja, a stavom četvrtim izreke naložio je Višem sudu u Čačku da ustavnu žalbu i odluke donete u ovom postupku dostavi Ustavnom sudu, radi donošenja odluke o zahtevu predlagača za utvrđenje povrede prava na imovinu. Vrhovni kasacioni sud je u obrazloženju drugostepenog rešenja naveo da su se predlagači pobijali prvostepeno rešenje u delu odluke kojim im je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, ali kako nisu izjavili žalbu na dopunsko rešenje Višeg suda u Čačku R4 I. 12/14 od 9. februara 2014. godine, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev za naknadu preko dosuđenog iznosa, onda je žalba predlagača u tom delu odbačena kao nedozvo ljena jer predlagači nemaju pravni interes da pobijaju prvostepeno rešenje u stavu trećem izreke, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1029/11 , Ustavni sud ocenjuje da, propust izvršnog suda da izvrši presude izrečene u korist podnosilaca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđeno tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1029/11 od 13. juna 2011. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o delu ustavne žalb e podnosilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 12/14 od 29. oktobra 2014. godine , u pogledu odluke o određivanju primerene naknad e za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti , Ustavni sud konstatuje da su podnosioci ustavne žalbe u suštini nezadovoljni visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud ukazuje da je Vrhovni kasacioni sud rešenjem Rž g. 306/15 od 5. juna 2015. godine , odlučujući o žalbi predlagača na osporeno rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 12/14 od 29. oktobra 2014. godine, dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje da podnosioci nisu imali pravni interes da osporavaju navedeno rešenje u stavu trećem izreke jer im je u tom delu odluke određena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, dok je za preostali iznos tražene naknade od po još 3.800,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti , o kome je odlučeno u dopunskom rešenju Višeg suda u Čačku R4 I. 12/14 od 9. februara 2015 . godine tako što je njihov zahtev u tom delu odbijen kao neosnovan , Vrhovni kasacioni sud takođe jasno obrazložio da podnosioci nisu izjavili žalbu na označeno dopunsko rešenje, iako su bili poučeni da imaju pravo žalbe Vrhovnom kasacionom sudu.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 12/14 od 29. oktobra 2014. godine odbacio , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić