Odluka o povredi prava u izvršnim postupcima protiv preduzeća sa društvenim kapitalom

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbe, poništio rešenja o odbacivanju prigovora za ubrzanje i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja. Podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, Miroslav Nikolić, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. I. iz sela Dugojnica kod Surdulice, B. M. iz Surdulice, V. S. iz sela Zagužanje kod Surdulice i S. J. iz Surdulice, M. N. i S. M, oboje iz Vranja i M. S. iz sela Suvi Dol kod Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. marta 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba S. I, B. M, V. S. i S. J. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 214/20 od 1. juna 2020. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 214/20 od 1. juna 2020. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba M. N. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 178/20 od 15. maja 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 178/20 od 15. maja 2020. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba S. M. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 177/20 od 15. maja 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

6. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 177/20 od 15. maja 2020. godine.

7. Usvaja se ustavna žalba M. S. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 198/20 od 1. juna 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

8. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 198/20 od 1. juna 2020. godine.

9. Usvaja se ustavna žalba S. I, B. M, V. S. i S. J. i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1356/09, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Žikicom Trajkovićem iz Vranja, podnosiocima ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

10. Utvrđuje se pravo S. I, B. M, V. S. i S. J. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1356/09, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Žikicom Trajkovićem iz Vranja. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Utvrđuje se pravo S. I, B. M, V. S. i S. J. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 1356/09 od 28. asvgusta 2009. godine, umanjenog za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

12. Usvaja se ustavna žalba M. N. i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1113/05, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja, podnositeljki ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

13. Utvrđuje se pravo M. N. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu rešenja Višeg suda u Vranju R4I. 767/15 od 10. februara 2016. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1113/05, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

14. Utvrđuje se pravo M. N. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 1113/05 od 30. juna 2005. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

15. Usvaja se ustavna žalba S. M. i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 115/05, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja, podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

16. Utvrđuje se pravo S. M. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu rešenja Višeg suda u Vranju R4I. 1093/15 od 1. decembra 2015. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 115/05, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

17. Utvrđuje se pravo S. M. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 115/05 od 31. januara 2005. godine umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

18. Usvaja se ustavna žalba M. S. i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 101/06 (novi broj I. 317/06), a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja, podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

19. Utvrđuje se pravo M. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu rešenja Višeg suda u Vranju R4I. 679/15 od 8. decembra 2015. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 101/06 (novi broj I. 317/06), a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

20. Utvrđuje se pravo M. S. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 101/06 (novi broj I. 317/06) od 3. februara 2006. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

21. Odbacuju se zahtevi svih podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. S. I. iz sela Dugojnica kod Surdulice, B. M. iz Surdulice, V. S. iz sela Zagužanje kod Surdulice i S. J. iz Surdulice podneli su Ustavnom sudu, 17. juna 2020. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 214/20 od 1. juna 2020. godine, dok su M. N. iz Vranja protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 178/20 od 15. maja 2020. godine, S. M. iz Vranja protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 177/20 od 15. maja 2020. godine i M. S. iz Vranja protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 198/20 od 1. juna 2020. godine, podneli Ustavnom sudu ustavne žalbe, svi istog datuma, preko istog punomoćnika. Svi navedni podnosioci su ustavne žalbe izajvili zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na imovinu i načela ravnopravnosti svih oblika svojine, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36, članom 58. stav 1. i članom 86. Ustava Republike Srbije. Takođe, podnosioci S. I, B. M, V. S. i S. J. su ustavne žalbe podneli i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnom sudom u Vranju u predmetu I. 1356/09, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Žikicom Trajkovićem iz Vranja, dok je podnositeljka M. N. podnela ustavnu žalbu i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1113/05, S. M. u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 115/05 i M. S. u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 101/06 (novi broj I.317/06), a koji su svi potom nastavljeni pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja.

U ustavnim žalbama podnosioci su naveli da su njihovi prigovori radi ubrzavanja izvršnih postupaka odbačeni, sa obrazloženjem da se izvršni postupci sada vode pred javnim izvršiteljima, da je sud propustio da svoje odluke obrazloži i da je pogrešno primenjeno merodavno pravo, da im osporenim rešenjima nije dato pravo na žalbu, kao i da zbog toga što osporeni izvršni postupci, pokrenuti radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa, dugo traju, oni trpe štetu. Od Ustavnog suda su tražili da usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i načela i poništi osporena rešenja. Podnosioci su istakli zahteve za naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 2000 evra svakom, zbog povrede ustavnih prava, te naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Vranju i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe S. I, B. M, V. S. i S. J, kao izvršni poverioci, podneli su 18. avgusta 2009. godine Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. „J.“ AD Vranje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Vranju P1. 840/08 od 26. maja 2009. godine, radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa.

Opštinski sud u Vranju je 28. avgusta 2009. godine doneo rešenje I. 1356/09, kojim je usvojio predloženo izvršenje i odredio da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima izvršnog dužnika. Rešenjem suda I. 1356/09 od 8. juna 2016. godine obustavljen je postupak izvršenja pred Osnovnim sudom u Vranju i istovremeno određeno da će se postupak sprovođenja izvršenja na predlog izvršnih poverilaca nastaviti pred javnim izvršiteljem Žikicom Trajkovićem iz Vranja.

Ovi podnosioci ustavne žalbe, kao predlagači, podneli su 22. maja 2020. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1356/09.

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4I. 214/20 od 1. juna 2020. godine odbacio ovaj prigovor kao nedozvoljen. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je, po donošenju rešenja o izvršenju, sud dostavio predmet javnom izvršitelju na dalje sprovođenje izvršenja, pa se postupak više ne vodi pred sudom kome je prigovor podnet. Takođe, navedeno je da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano da prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča, a da je u ovom slučaju postupak okončan pred sudom, tako što je obustavljen.

3.2. Podnositeljka ustavne žalbe M. N. je 30. juna 2005. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. „J.“ a.d. Vranje, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Vranju P1. 473/03 od 5. septembra 2003. godine.

Opštinski sud u Vranju je rešenjem I. 1113/05 od 30. juna 2005. godine odredio predloženo izvršenje.

Viši sud u Vranju je rešenjem R4I. 767/15 od 10. februara 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrdio da je predlagaču M. N, ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 1113/05. Stavom drugim izreke naloženo je Osnovnom sudu u Vranju da u najkraćem roku okonča postupak u predmetu I. 1113/05. U stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000 dinara.

Predmet Osnovnog suda u Vranju I. 1113/05 je nakon toga ustupljen javnom izvršitelju Aleksandru Nikoliću iz Vranja.

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4I. 178/20 od 15. maja 2020. godine odbacio kao nedozvoljen novi prigovor podnositeljke (od 10. marta 2020. godine). U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je, po donošenju rešenja o izvršenju, sud dostavio predmet javnom izvršitelju na dalje sprovođenje izvršenja, pa se postupak više ne vodi pred sudom kome je prigovor podnet. Takođe, navedeno je da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano da prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča, a da je u ovom slučaju postupak okončan pred sudom, tako što je obustavljen.

Podnosilac ustavne žalbe S. M. je 28. januara 2005. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. „J.“ a.d. Vranje, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Vranju P1. 1034/02 od 31. jula 2003. godine.

Opštinski sud u Vranju je rešenjem I. 115/05 od 31. januara 2005. godine odredio predloženo izvršenje.

Viši sud u Vranju je rešenjem R4I. 1093/15 od 1. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrdio da je predlagaču S. M, ovde podnosiocu ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 115/05. Stavom drugim izreke naloženo je Osnovnom sudu u Vranju da u najkraćem roku okonča postupak u predmetu I. 115/05. U stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000 dinara.

Predmet Osnovnog suda u Vranju I. 115/05 je nakon toga ustupljen javnom izvršitelju Aleksandru Nikoliću iz Vranja.

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4I. 177/20 od 15. maja 2020. godine odbacio kao nedozvoljen novi prigovor podnosioca (od 13. maja 2020. godine). U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je, po donošenju rešenja o izvršenju, sud dostavio predmet javnom izvršitelju na dalje sprovođenje izvršenja, pa se postupak više ne vodi pred sudom kome je prigovor podnet. Takođe, navedeno je da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano da prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča, a da je u ovom slučaju postupak okončan pred sudom, tako što je obustavljen.

Podnosilac ustavne žalbe M. S. je 2. februara 2006. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. „J.“ a.d. Vranje, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Vranju P1. 366/05 od 15. decembra 2005. godine.

Opštinski sud u Vranju je rešenjem I. 101/06 od 3. februara 2006. godine odredio predloženo izvršenje.

Viši sud u Vranju je rešenjem R4I. 679/15 od 8. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrdio da je predlagaču M. S, ovde podnosiocu ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 101/06, koji sada nosi broj I. 317/06. Stavom drugim izreke naloženo je Osnovnom sudu u Vranju da u najkraćem roku okonča postupak u predmetu I. 317/06. U stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000 dinara.

Predmet Osnovnog suda u Vranju I. 101/06 (novi broj I. 317/06) je nakon toga ustupljen javnom izvršitelju Aleksandru Nikoliću iz Vranja.

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4I. 198/20 od 1. juna 2020. godine odbacio ovaj prigovor kao nedozvoljen. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je, po donošenju rešenja o izvršenju, sud dostavio predmet javnom izvršitelju na dalje sprovođenje izvršenja, pa se postupak više ne vodi pred sudom kome je prigovor podnet. Takođe, navedeno je da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano da prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča, a da je u ovom slučaju postupak okončan pred sudom, tako što je obustavljen.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (člana 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da u rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak (član 11. stav 1.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe podnosilaca ustavnih žalbi sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrarni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ispitujući da li je, u konkretnom slučaju, merodavno pravo proizvoljno primenjeno, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da se ustavnim žalbama osporavaju rešenja kojima su odbačeni prigovori podnosilaca ustavnih žalbi radi ubrzavanja izvršnih postupaka u predmetima I. 1356/09, I. 1113/05, I. 115/05 i I. 101/06 (novi broj I.317/06) koji su se vodili pred Osnovnom sudom u Vranju, sa obrazloženjem da se prigovori odnose na izvršne postupke koji se sada vode pred javnim izvršiteljama.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da zaštita zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku u kome sprovođenje izvršenja još uvek traje, ne može zavisiti od toga da li izvršenje sprovodi sud ili ga, umesto suda, a u ime države, sprovodi javni izvršitelj. Ustavni sud ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljivo pravno stanovište Osnovnog suda u Vranju da su prigovori podnosilaca ustavne žalbe radi ubrzavanja predmetnih izvršnih postupaka nedozvoljeni.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima Osnovnog suda u Vranju navedenim u tač. 1, 3, 5. i 7. izreke podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u tač. 1, 3, 5. i 7. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenih rešenja, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tač. 2, 4, 6. i 8. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmete „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

Budući da je poništio osporena rešenja, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavnih žalbi u delu kojim se ta rešenja osporavaju zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i načela ravnopravnosti svih oblika svojine, zajemčenih članom 36. i 86. Ustava.

6. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Vranju, a potom nastavljeni pred javnim izvršiteljima, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a prvobitno ceneći istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na podnosioce S. I, B. M, V. S. i S. J. u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1356/09, a potom je nastavljen pred javnim izvršiteljem Žikicom Trajkovićem iz Vranja, Ustavni sud je pošao od toga da je predmetni izvršni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao skoro 11 godina, pri čemu u navedenom periodu priznata potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu namirena. Shodno tome, Ustavni sud je utvrdio da im je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1356/09, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Žikicom Trajkovićem iz Vranja povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 9. izreke, usvojio ustavnu žalbu.

Primenjujući navedene stavove Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na podnosioce ustavnih žalbi M. N, S. M. i M. S. u izvršnim postupcima u kojima su oni bili izvršni poverioci u odnosu na poslodavca H. „J.“ AD Vranje, kao izvršnog dužnika, Ustavni sud nalazi, i pored činjenice da je navedenim podnosiocima, svakom pojedinačno, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku pred redovnim sudom u osporenim izvršnim postupcima, da je od donošenja tih rešenja, pa do do dana donošenja rešenja kojima su im prigovori odbačeni ovde osporenim rešenjima, prošlo, u svakom posmatranom postupku, više od četiri godine, pri čemu im priznata potraživanja iz radnog odnosa nisu namirena.

Shodno tome, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavom sudu, u tački 12. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je M. N. u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1113/05, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u tački 15. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je S. M. u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 115/05, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u tački 18. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je M. S. u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 101/06 (novi broj I. 317/06), a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

7. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca ustavnih žalbi da im je u osporenim izvršnim postupcima povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenim izvršnim postupcima, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Vranju da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, istovremeno predstavlja i povredu njihovog prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima S. I, B. M, V. S. i S. J. u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1356/09 povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 9. izreke, podnositeljki M. N. u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1113/05 povređeno pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 12. izreke, podnosiocu S. M. u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 115/05 povređeno pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 15. izreke i podnosiocu M. S. u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 101/06 ( novi broj I. 317/06) povređeno pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 18. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je: u tački 10. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca S. I, B. M, V. S. i S. J. zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1356/09, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Žikicom Trajkovićem iz Vranja; u tački 13. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke M. N. zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu rešenja Višeg suda u Vranju R4I. 767/15 od 10. februara 2016. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1113/05, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja; u tački 16. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca S. M. zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu rešenja Višeg suda u Vranju R4I. 1093/15 od 1. decembra 2015. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 115/05, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja i u tački 19. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca M. S. zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu rešenja Višeg suda u Vranju R4I. 679/15 od 8. decembra 2015. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 101/06 (novi broj I. 317/06), a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja.

Naknade se isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu: u tački 11. izreke utvrdio pravo podnosilaca S. I, B. M, V. S. i S. J. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1356/09 od 28. avgusta 2009. godine, umanjenog za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni; u tački 14. izreke utvrdio pravo podnositeljke M. N. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 1113/05 od 30. juna 2005. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni; u tački 17. izreke utvrdio pravo podnosioca S. M. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 115/05 od 31. januara 2005. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćen ili na drugi način namireni i u tački 20. izreke utvrdio pravo podnosioca M. S. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 101/06 (novi broj I. 317/06) od 3. februara 2006. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni.

Naknade se isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je Ustavni sud u više predmeta podnosilaca ustavnih žalbi radnika H. „J.“ AD Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Sud je to učinio i u ovom predmetu zbog potrebe da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj.

10. U pogledu zahteva svih podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 21. izreke.

11. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.