Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene presude o prestanku službe

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio presudu Vrhovnog suda, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni organi i sud nisu na ustavnopravno prihvatljiv način obrazložili odluku o prestanku službe podnositeljke, ostavljajući ključne činjenice nerazjašnjenim i kontradiktornim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodanke Nikolić iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slobodanke Nikolić i utvrđuje da joj je presudom Vrhovnog suda Srbije U. 8935/07 od 12. novembra 2008. godine povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Poništava se presuda Vrhovnog suda Srbije U. 8935/07 od 12. novembra 2008. godine i određuje se da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Vojne pošte 1097 Niš broj 6-28/07 od 28. maja 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodanka Nikolić iz Niša, preko punomoćnika mr Žarka Vujovića, advokata iz Niša, podnela je 15. aprila 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 8935/07 od 12. novembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, kao i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, te čl. 6. i 13. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da u postupku u kome je odlučivano o njenoj žalbi protiv rešenja o prestanku civilne službe u Vojsci nisu poštovana osnovna načela upravnog postupka, niti rokovi propisani za izradu i dostavljanje rešenja stranci. Podnositeljka dalje navodi da Vrhovni sud Srbije, iako je u pitanju radni spor, nije postupao hitno i nije cenio tužbene navode od kojih zavisi zakonitost osporenog rešenja, čime joj je uskraćeno pravo na delotvorno pravno sredstvo. Po mišljenju podnositeljke, nije dovoljno samo konstatovati da su navodi u žalbi ocenjeni od strane donosioca drugostepenog rešenja, već je Vrhovni sud Srbije bio dužan da se o istima izjasni svojom presudom. Podnositeljka predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, obustavi izvršenje i poništi rešenje Vojne pošte 1097 Niš int. broj 6-28/07 od 28. maja 2007. godine, rešenje Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 83-5/07 od 25. septembra 2007. godine i presudu Vrhovnog suda Srbije U. 8935/07 od 12. novembra 2008. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je dopisom od 23. jula 2009. godine, na osnovu odredaba člana 31. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07) i člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda («Službeni glasnik RS», br. 24/08 i 27/08), tražio od Vojne pošte 1097 Niš na uvid spise predmeta int. broj 6-28/07, a od Vrhovnog suda Srbije spise predmeta U. 8935/07. Vrhovni sud Srbije je 24. jula 2009. godine dostavio Ustavnom sudu spise traženog predmeta, a Vojna pošta 1097 Niš je 31. jula 2009. godine dostavila kopiju traženih spisa. U dopisu Vojne pošte 1097 Niš od 28. jula 2009. godine je navedeno da se dostavljaju «kompletirani spisi» i izneto mišljenje da je ustavna žalba neosnovana, budući da je podnositeljki radni odnos prestao zbog ukidanja radnog mesta.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Vojne pošte Niš i Vrhovnog suda Srbije, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Vojne pošte 1097 Niš, int. broj 6-28/07 od 28. maja 2007. godine, utvrđeno je da je podnositeljki ustavne žalbe prestala služba u Vojsci, bez njene saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta, na osnovu člana 143. stav 1. tačka 9. Zakona o Vojsci Jugoslavije, sa danom 13. jul 2007. godine. U tački 2. dispozitiva navedenog rešenja određen je otkazni rok od 30 dana, dok je tačkom 3. podnositeljki priznato pravo na otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate sa danom prestanka službe, obračunato za jun mesec 2007. godine, kao mesec koji prethodi mesecu prestanka službe u Vojsci. U tački 4. dispozitiva određeno je da pravo na novčanu naknadu i druga prava po osnovu nezaposlenosti podnositeljka ostvaruje u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje nadležnoj prema mestu njenog prebivališta. U obrazloženju navedenog rešenja konstatovano je: da civilnom licu u Vojsci prestaje radni odnos ako se ukida radno mesto ili se smanjuje broj izvršilaca na radnom mestu na kome je ono raspoređeno, saglasno odredbi člana 143. stav 1. tačka 9. Zakona o Vojsci Jugoslavije; da je na osnovu Odluke o organizacijsko-mobilizacijskim promenama Ministarstva odbrane, Sektora za ljudske resurse, Uprave za organizaciju broj 110-1 od 17. januara 2007. godine ukinuto radno mesto civilnog lica, odnosno smanjen broj izvršilaca u komandi ove vojne pošte; da odredba člana 144. stav 2. tač. 1) i 2) Zakona o Vojsci Jugoslavije predviđa uslove za ostvarivanje prava na otpremninu civilnog lica kome je prestala služba; da je zbog nepostojanja ponude upražnjenog radnog mesta civilnog lica iz nadležnosti te komande, blagovremeno o tome izveštena Nacionalna služba za zapošljavanje u Nišu.

Podnositeljka ustavne žalbe je izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja, u kojoj je navela: da je njeno radno mesto formacijom propisano, a da se iz osporenog rešenja ne može utvrditi da li je ukinuto ili je smanjen broj izvršilaca; da otpremnina nije utvrđena u skladu sa zakonom, jer nije određena njena visina niti rok za isplatu; da nije utvrđena činjenica da li su joj mogla biti obezbeđena druga prava, predviđena odredbama člana 144. Zakona o Vojsci Jugoslavije, imajući u vidu da u garnizonu Niš postoje upražnjena radna mesta na koja je mogla da se rasporedi; da prvostepeni organ nije pribavio mišljenje nadležne komisije, na osnovu Uredbe o službi civilnih lica u Vojsci Jugoslavije.

Žalba podnositeljke odbijena je kao neosnovana rešenjem Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 83-5/07 od 25. septembra 2007. godine. U obrazloženju tog rešenja je ocenjeno da prvostepenim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnositeljke, jer je utvrđeno: da je odlukom ministra odbrane str. pov. 110-1 od 17. januara 2007. godine preformirana Vojna pošta 1079 Niš, u sklopu čega je došlo do ukidanja radnog mesta na kome je podnositeljka bila raspoređena; da je Nacionalna služba za zapošljavanje – filijala u Nišu 19. aprila 2007. godine obavestila vojnu poštu Niš da trenutno ne postoji prijava o slobodnom radnom mestu koje bi odgovaralo stručnom profilu podnositeljke; da se komisija obrazuje u cilju utvrđivanja razloga za smanjenje broja izvršilaca, a ne u cilju procene kojim licima bi trebalo da prestane služba na radnom mestu na kome je smanjen broj izvršilaca; da čak i kad bi se zanemarila činjenica da je radno mesto podnositeljke ukinuto, nesporno je utvrđeno da je komisija obrazovana; da su «Marković Ivica i Slobodanka Nikolić bili na radnom mestu na kome je smanjen broj izvršilaca, odnosno na radnom mestu koje je stupanjem na snagu nove mirnodopske formacije ukinuto i da je žaliteljica lošije rangirana na istom»; da prigovor koji se odnosi na pravo na otpremninu nema uticaj na drugačije rešenje predmetne pravne stvari, jer je podnositeljki otpremnina obračunata i faktički isplaćena u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate za mesec jun 2007. godine.

Podnositeljka je 30. oktobra 2007. godine podnela Vrhovnom sudu Srbije tužbu za poništaj rešenja Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 83-5/07 od 25. septembra 2007. godine. U tužbi je navela: da drugostepeni organ nije ocenio sve navode iz žalbe; da činjenica da je doneta odluka o preformiranju Vojne pošte 1097 Niš nije dovoljna da se utvrdi da li je radno mesto na kome je ona radila ukinuto ili je smanjen broj izvršilaca na tom radnom mestu; da nije utvrđeno da li joj je moglo biti obezbeđeno neko od prava iz člana 144. Zakona o Vojsci Jugoslavije; da nije utvrđena visina otpremnine, niti rok u kome se ona ima isplatiti, zbog čega se navedeno rešenje ne može izvršiti; da su navodi u drugostepenom rešenju protivrečni izvedenim dokazima; da izvod iz radne karte, koji se prilaže, upućuje na zaključak da je u istoj jedinici ostalo upražnjenih radnih mesta na koja bi se ona mogla rasporediti.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije U. 8935/07 od 12. novembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke radi poništaja rešenja Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 83-5/07 od 25. septembra 2007. godine. Vrhovni sud Srbije je ocenio da iz obrazloženja rešenja tuženog organa i spisa predmeta proizlazi da je tuženi organ pravilno odlučio kada je odbio žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja. U osporenoj presudi je navedeno: da se u tužbi ponavljaju navodi izneti u žalbi, koji su već bili predmet ocene tuženog organa, te da ocena žalbenih navoda počiva na razlozima koji su jasni, detaljni i u skladu sa zakonom; da je prvostepeni organ potpuno utvrdio činjenice koje su odlučne za primenu odredaba člana 143. stav 1. tačka 9) i člana 144. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije; da je podnositeljki omogućeno da u postupku po žalbi osporava pravilnost sprovedenog postupka, utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava; da je o žalbi podnositeljke tuženi organ doneo detaljno obrazloženu odluku.

Naredbom komandanta Kopnenih snaga Vojske Jugoslavije broj 5-39/07 od 26. februara 2007. godine obrazovana je Zajednička komisija za utvrđivanje činjenica o statusu civilnih lica na službi u Vojsci Srbije, za garnizon Niš, koje su od uticaja na raspoređivanje i postavljenje, odnosno prestanak službe, shodno članu 143. stav 1. tačka 9. Zakona o Vojsci Jugoslavije, u postupku organizacijsko-mobilizacijskih promena. Zadatak Komisije je bio da predloži postavljenje lica kojima služba ne prestaje na adekvatna formacijska radna mesta, kao i da predloži lica kojima mora prestati radni odnos.

Komisija je sačinila Obrazloženje o raspoređivanju i postavljenju na formacijsko radno mesto civilnog lica i prestanku radnog odnosa civilnog lica, koje sadrži, pored ostalog, predlog lica na radnom mestu: «samostalni računovođa-operater-blagajnik». Za navedeno radno mesto utvrđena je potreba za tri izvršioca, a Komisija je ocenila da jedan od izvršilaca, Dragica Eftimov, ima veliki broj izostanaka i kašnjenja na poslu, koristi česta bolovanja, žali se da joj je teško da radi, te samim tim ne zadovoljava na tom radnom mestu, dok je za ostala tri izvršioca - Nelu Ristić, Slobodanku Nikolić (podnositeljka ustavne žalbe) i Pavlinku Nikolić, Komisija ocenila da po svim karakteristikama zadovoljavaju i ispunjavaju uslove za navedeno radno mesto.

5. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, odnosno čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S obzirom na to da se navedene odredbe Konvencije po svojoj sadržini ne razlikuju od odredaba Ustava kojima su zajemčena ista prava, Ustavni sud je istaknutu povredu prava na pravično suđenje i na delotvoran pravni lek cenio u odnosu na odredbe Ustava.

Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku («Službeni list SRJ», br. 33/97 i 31/01) propisano je: da u upravnim stvarima koje nisu jednostavne, obrazloženje rešenja sadrži – kratko izlaganje zahteva stranaka, utvrđeno činjenično stanje, po potrebi i razloge koji su bili odlučni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu, a ako žalba ne odlaže izvršenje rešenja, obrazloženje sadrži i pozivanje na propis koji to predviđa, kao i da se u obrazloženju rešenja moraju obrazložiti i zaključci protiv kojih nije dopuštena posebna žalba (član 199. stav 2.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima («Službeni list SRJ», broj 46/96), koji je važio u vreme donošenja osporene presude, bilo je predviđeno da sud rešava spor, po pravilu, na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku, a da, ako sud nađe da se spor ne može raspraviti na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku zbog toga što u pogledu utvrđenih činjenica postoji protivrečnost u spisima, što su one u bitnim tačkama nepotpuno utvrđene, što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, ili ako nađe da su u upravnom postupku povređena pravila postupka što je bilo od uticaja na rešavanje stvari, osporeni upravni akt poništiće presudom, u kom slučaju je nadležni organ dužan da postupi onako kako je u presudi određeno i da donese nov upravni akt (član 38. st. 1. i 2.)

Zakonom o Vojsci Jugoslavije («Službeni list SRJ», br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i «Službeni list SCG», br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja o prestanku radnog odnosa podnositeljke ustavne žalbe, bilo je određeno: da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava - zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposobljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu, a da civilno lice kome se nije moglo obezbediti jedno od navedenih prava, ima pravo na jednokratnu otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate sa danom prestanka službe, koju je lice ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje služba, kao i novčanu naknadu i druga prava po propisima o zapošljavanju države članice na čijoj teritoriji je bilo u službi (član 144. st. 1. i 2.).

Uredbom o službi civilnih lica u Vojsci Jugoslavije («Službeni list SRJ», br. 36/94, 42/94, 9/2000 i 44/02 i «Službeni list SCG», broj 32/05), koja je bila na snazi u vreme odlučivanja o prestanku radnog odnosa podnositeljke ustavne žalbe, bilo je propisano: da rešenje o prestanku službe lica iz člana 144. stav 2. tačka 1. Zakona, osim podataka predviđenih zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, sadrži podatke o visini, datumu ostvarivanja i načinu isplate otpremnine (član 42. stav 3.); da se za utvrđivanje razloga za smanjenje broja izvršilaca zbog kojih civilnom licu na jednom radnom mestu prestaje služba, obrazuje komisija, koja se sastoji od najmanje tri člana, pri čemu se za članove komisije imenuju profesionalni vojnici ili civilna lica koja imaju uvid u rad civilnog lica i poznaju poslove radnog mesta, osim lica raspoređenih na radna mesta na kojima se smanjuje broj izvršilaca, a da se pri davanju predloga za prestanak službe civilnog lica zbog smanjenog broja izvršilaca na jednom radnom mestu, cene radni kvaliteti tog lica, koji podrazumevaju i ocene rezultata njegovog rada (član 44.); da činjenicu da li civilno lice zadovoljava zahteve radnog mesta utvrđuje komisija sastavljena od najmanje tri člana, koja se imenuje za svaki konkretan slučaj (član 45.)

6. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je pošao od sadržine prava na pravično suđenje, zajamčenog članom 32. stav 1. Ustava. Navedeno pravo odnosi se na procesna jemstva pravičnog suđenja, pri čemu neće svaka procesna povreda dovesti do povrede ustavnog prava na pravično suđenje, već samo ona povreda koja je takvog značaja da podnosiocu ugrožava pravo na pravično suđenje. Navedeno shvatanje izrazio je i Evropski sud za ljudska prava, u predmetima Stromberg protiv Danske i Pedersen protiv Danske.

Jedno od procesnih jemstava pravičnog suđenja (pored prava na neometano sudelovanje u postupku pred nadležnim organom, na praćenje postupka, iznošenje činjenica, predlaganje dokaza i korišćenje pravnih lekova), jeste i obaveza donosioca pojedinačnog akta kojim se odlučuje o nečijim pravima ili obavezama da se izjasni o svim bitnim pitanjima konkretne pravne stvari i da svoju odluku obrazloži na način koji obezbeđuje ostvarenje ustavnog jemstva prava na žalbu. To jemstvo ne podrazumeva samo mogućnost pukog izjavljivanja žalbe u njenom formalnopravnom smislu, već mogućnost iznošenja argumentovanih žalbenih razloga koji će povećati izglede žalioca da sa svojom žalbom uspe u žalbenom postupku. Naime, ako žaliocu nisu poznati razlozi na kojima se temelji akt kojim je nezadovoljan, smanjuje se mogućnost da njegova žalba bude usvojena. S obzirom na izneto, Ustavni sud nalazi da i rešenje o prestanku službe civilnom licu u Vojsci bez njegove saglasnosti, u slučaju ukidanja njegovog radnog mesta ili smanjenja broja izvršilaca na tom radnom mestu, mora da sadrži razloge zbog kojih prestaje služba upravo tom licu, kao i razloge zbog kojih se tom licu nije moglo obezbediti nijedno od prava predviđenih zakonom. Međutim, rešenjem Vojne pošte 1097 Niš int. broj 6-28/07 od 28. maja 2007. godine odlučeno je da podnositeljki ustavne žalbe prestaje služba «zbog ukidanja radnog mesta», dok se u obrazloženju tog rešenja navodi da je «ukinuto radno mesto civilnog lica, odnosno smanjen je broj izvršilaca u komandi ove vojne pošte». Po oceni Ustavnog suda, navedeno rešenje nije obrazloženo na ustavnopravno prihvatljiv način, jer se iz njega ne može utvrditi da li je radno mesto podnositeljke ustavne žalbe ukinuto ili je smanjen broj izvršilaca na tom radnom mestu.

Drugostepeni upravni organ je u svom rešenju Up-2 broj 83-5/07 od 25. septembra 2007. godine utvrdio da je radno mesto podnositeljke ustavne žalbe ukinuto, čime je naizgled otklonjen nedostatak prvostepenog rešenja. Međutim, upravo u pogledu te činjenice postoji protivrečnost između onoga što je utvrdio drugostepeni organ i stanja u spisima. Naime, drugostepeni organ je izveo zaključak da je podnositeljka ustavne žalbe «lošije rangirana» od drugih izvršilaca na istom radnom mestu. Međutim, iz spisa koje je Ustavnom sudu dostavila Vojna pošta 1097 Niš proizlazi da je Komisija koja je utvrđivala činjenice o statusu civilnih lica na službi u Vojsci Srbije, za garnizon Niš, ocenila da tri izvršioca – među kojima i podnositeljka ustavne žalbe – po svim karakteristikama zadovoljavaju i ispunjavaju uslove za predloženo radno mesto, dok četvrti izvršilac te uslove ne ispunjava. Takođe, drugostepeni organ nije otklonio povredu prava učinjenu od strane prvostepenog organa neprimenjivanjem odredbe člana 42. stav 3. Uredbe o službi civilnih lica u Vojsci Jugoslavije. Naime, drugostepeni organ je našao da su osnovani, ali da nisu od značaja žalbeni navodi podnositeljke da prvostepeno rešenje ne sadrži podatke o visini, datumu ostvarivanja i načinu isplate otpremnine, zbog čega se ne može prinudno izvršiti.

Ustavni sud je imao u vidu da se kontrola zakonitosti akata državne uprave u upravnom sporu ne iscrpljuje u pravu stranaka na podnošenje tužbe nadležnom sudu, već se ostvaruje kroz potpunu ocenu tužbenih navoda u cilju eliminisanja iz pravnog poretka nezakonitih akata upravnih organa. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da o činjenicama utvrđenim u predmetnom upravnom postupku postoji protivrečnost u spisima, kao i da su one u bitnim tačkama nepotpuno utvrđene, zbog čega se ne može prihvatiti zaključak Vrhovnog suda Srbije da je drugostepeni upravni organ u svom rešenju Up-2 broj 83-5/07 od 25. septembra 2007. godine pravilno odlučio o žalbi podnositeljke i da je za ocenu njenih navoda dao jasne i detaljne razloge, u skladu sa zakonom. Naime, u upravnom postupku je doneto konačno rešenje o prestanku radnog odnosa podnositeljke ustavne žalbe, a da je pri tome ostalo nejasno da li je do prestanka radnog odnosa došlo zbog ukidanja radnog mesta ili smanjenja broja izvršilaca na radnom mestu, te iz kojih razloga nisu uvaženi mišljenje i ocena Komisije o radnim karakteristikama podnositeljke, imajući u vidu zadatak zbog koga je Komisija obrazovana. Navedene očigledne greške u obrazloženju upravnih akata i propusti u upravnom postupku u kome je odlučivano o radnopravnom statusu – pitanju koje je od egzistencijalnog značaja za podnositeljku, po oceni Ustavnog suda, ukazuju na nedostatak pravičnosti u odlučivanju. S obzirom na to da su u prvostepenom i drugostepenom upravnom postupku učinjene povrede prava, koje nisu otklonjene ni u postupku pred Vrhovnim sudom Srbije, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije U. 8935/07 od 12. novembra 2008. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i ocenio da su posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava takve prirode, da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Vrhovnog suda Srbije U. 8935 od 12. novembra 2008. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka po tužbi Slobodanke Nikolić protiv rešenja Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 83-5/07 od 25. septembra 2007. godine.

7. Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu iskoristila pravo na žalbu u upravnom postupku i pravo na tužbu u upravnom sporu, o kojima su odlučivali nadležni državni organi. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe osporenom presudom nije povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava.

U pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da vreme koje treba uzeti u obzir pri odlučivanju o povredi navedenog prava teče od 15. juna 2007. godine, kada je podnositeljka ustavne žalbe podnela žalbu protiv rešenja Vojne pošte 1097 Niš int. broj 6-28/07 od 28. maja 2007. godine. Ustavni sud je utvrdio: da je drugostepeni organ o žalbi podnositeljke odlučio 25. septembra 2007. godine, dakle, u roku od tri meseca i deset dana; da je tužba protiv navedenog rešenja primljena u Vrhovni sud Srbije 30. oktobra 2007. godine; da je Vrhovni sud Srbije presudu po tužbi podnositeljke doneo 12. novembra 2008. godine, dakle, u roku nešto dužem od godinu dana; da je navedena presuda uručena punomoćniku podnositeljke 27. marta 2009. godine. Polazeći od toga da je u drugostepenom upravnom postupku rok za donošenje rešenja, propisan odredbom člana 237. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, prekoračen za 40 dana, Ustavni sud ocenjuje da navedeno prekoračenje nema značaj povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidu da je postupak pred drugostepenim upravnim organom i Vrhovnim sudom Srbije okončan za vreme od godinu dana i pet meseci, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa je u tom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene presude o prestanku službe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti