Odluka Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti tužbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv odluka redovnih sudova. Podnositeljka je tražila utvrđenje činjenica o stanju na električnom brojilu, a ne utvrđenje prava ili pravnog odnosa, što tužbu čini nedozvoljenom prema Zakonu o parničnom postupku i ne predstavlja povredu ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-563/2011
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Antonije Kocijan iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Antonije Kocijan izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 5335/09 od 12. novembra 2009. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž. 3221/10 od 13. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Antonija Kocijan iz Niša je 8. februara 2011. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 5335/09 od 12. novembra 2009. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž. 3221/10 od 13. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vezi sa čl. 18, 19. i 20. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da su sudovi na proizvoljan i paušalan način primenili propise, te da je obrazloženje presude drugostepenog suda nejasno, nedorečeno i protivurečno, kao i da je zabrinjavajući navod iz obrazloženja da je evidencija tuženog o utrošku električne energije stvar preduzeća.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Nišu vodio parnični postupak po tužbi tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv tužnog PD ''JUGOISTOK'' DOO iz Niša, radi utvrđenja i činidbe.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 5335/09 od 12. novembra 2009. godine, u prvom stavu izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba tužilje, kojom je tražila da se u odnosu na tuženog utvrdi da je početno stanje na električnom brojilu broj 165650 sa ED broj 3375070312008 na dan 1. april 2008. godine VT 5402 kilovata i MT 17356 kilovata, dok je u drugom stavu izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da iz svoje poslovno-finansijske evidencije briše neosnovano zaduženje tužilje u iznosu od 472.456,94 dinara sa 1. aprilom 2008. godine. Trećim stavom izreke navedene presude obavezana je tužilja da nadoknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 24.500,00 dinara.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž. 3221/10 od 13. oktobra 2010. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu jedan i tri izreke, a ukinuta prvostepena presuda u stavu dva izreke i tužba tužilje odbačena kao nedozvoljena.

U obrazloženju drugostepene odluke navodi se: da tužilja tužbom traži utvrđenje činjenice, tj. traži da sud utvrdi stanje na električnom brojilu i da tuženi iz svoje evidencije briše neosnovano zaduženje u iznosu od 472.456,94 dinara; da je prema odredbi člana 188. stav 1. Zakona o parničnom postupku isključeno raspravljanje i odlučivanje o postojanju činjenica po pravilima Zakona o parničnom postupku, te da je prvostepeni sud pravilno odbacio tužbu tužilje u delu kojim je tražila da se utvrdi početno stanje na brojilu, a da je pogrešno primenio materijalno pravo kada je meritorno odlučio u pogledu zahteva tužilje da tuženi iz svoje poslovno finansijske evidencije briše neosnovano zaduženje tužilje, koji zahtev, u suštini, takođe predstavlja zahtev za utvrđenje činjenice.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava podnositeljke ustavne žalbe koje je u ustavnoj žalbi označeno. Ustavni sud je ocenio da iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka, nezadovoljna ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, ponavlja navode iznete u žalbi na prvostepenu presudu, koji su bili predmet razmatranja drugostepenog suda.

Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da utvrđuje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a ne da kao instancioni sud ispituje zakonitost pojedinačnih akata donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima, kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine određenog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu odnosno uskraćivanje. Ustavni sud je utvrdio da se navodi ustavne žalbe ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima, već podnositeljka ustavne žalbe pred Ustavnim sudom osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu izvedenih dokaza na kojima se zasnivaju osporene sudske odluke, očekujući od Ustavnog suda da još jednom preispita njihovu zakonitost.

Ustavni sud je zaključio da su parnični sudovi u obrazloženju osporenih odluka naveli jasne i detaljne razloge za svoju odluku i zauzet stav zbog čega nije dozvoljen zahtev tužilje kojim je tražila da sud utvrdi početno stanje na električnom brojilu, sa bližim oznakama kao u prvom stavu izreke osporene prvostepene presude.

Naime, odredbama člana 188. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) propisano je: da tužialac može u tužbi tražiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave (stav 1.); da se ovakva tužba može podneti kada je to posebnim propisima predviđeno, kada tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje,odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitosti odnosno neistinitosti neke isprave, ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes.

U konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe nije u parničnom postupku tražila utvrđenje postojanja, odnosno nepostojanja nekog svog prava, već je postavila zahtev za utvrđenje činjenica, koji ne uživa sudsku zaštitu, imajući u vidu sadržaj odredbi člana 188. Zakona o parničnom postupku.

Ustavni sud, zbog toga, ne smatra proizvoljnim zaključak Apelacionog suda u Nišu izražen u osporenom rešenju, ocenjujući da je Apelacioni sud na ustavnopravno prihvatljiv način obrazložio svoje rešenje. Stoga je Ustavni sud ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne daju dovoljno osnova za sumnju da su osporena drugostepena odluka i prvostepena odluka u pobijanom delu donete proizvoljnom primenom merodavnog prava, te da je njima povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe kojima se poziva na povredu prava ''zagarantovanih čl. 18, 19. i 20. Ustava'', Ustavni sud ukazuje da se ovim odredbama ne jemči nijedno posebno (samostalno) ljudsko pravo, već je reč o osnovnim načelima na kojima, saglasno Ustavu, počiva ostvarivanje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga je povreda ovih načela akcesorne prirode, jer povrede tih načela mogu biti vezane samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. U tom smislu, da bi Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi cenio da li je osporenim pojedinačnim aktima ili radnjom došlo do diskriminacije podnosioca, navodi o učinjenoj diskriminaciji i povredi navedenih ustavnih načela moraju biti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem označenog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti tužbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti