Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao pet i po godina. Utvrđeni su duži periodi neaktivnosti suda. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 100 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Predrag Ćetković, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Momčila Stojanovića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Momčila Stojanovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 672/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Momčilo Stojanović iz Leskovca izjavio je, 4. jula 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 672/10. Ustavna žalba je izjavljena i protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu P. 672/10 od 20. jula 2011. godine i presude Višeg suda u Leskovcu Gž. 1493/11 od 29. maja 2012. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemečenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Kako iz navoda ustavne žalbe proizlazi da se podnosilac suštinski žali samo na povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku u kojem su osporene presude donete, Ustavni sud se, u konkretnom slučaju, bavio samo ocenom prava na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je parnični postupak trajao šest godina, da u osporenoj parnici nije bilo izuzetno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan dokazni postupak, kao i da on svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka. Ističe da iako nije on „izazvao“ vođenje postupka, da je pretrpeo materijalnu štetu u iznosu od 2000 evra, te da je zbog neažurnosti sudova sada u obavezi da plati kamatu koja je skoro istog iznosa kao i glavni dug.

Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda zahteva da ustavnu žalbu usvoji i utvrdi da su mu povređena navedena Ustavom zajemčena prava, kao i da mu utvrdi pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priložene dokumentacije, te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 672/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Privredno društvo ED „Jugoistok“ d.o.o. Niš, ogranak „Elektrodistribucija Leskovac“ je na osnovu verodostojne isprave (izvoda iz poslovnih knjiga broj 10739/13 od 23. juna 2006. godine i analitičke kartice od 21. juna 2006. godine), 19. jula 2006. godine, podnelo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Leskovcu protiv Momčila Stojanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi isplate iznosa od 83.430,02 dinara na ime duga za utrošenu električnu energiju. Na osnovu ovog predloga Opštinski sud u Leskovcu je 21. jula 2006. godine doneo rešenje o izvršenju Iv. 2221/06.

Izvršni dužnik je 16. novembra 2006. godine izjavio prigovor na navedeno rešenje i istakao da je još 1994. ili 1995. godine izvršeno pogrešno očitavanje stanja na njegovom brojilu, na osnovu čega mu je izvršni poverilac u nekoliko narednih meseci dostavljao pogrešan račun. Postupajući po ovom prigovoru, Opštinski sud u Leskovcu je doneo rešenje Ipv.Iv. 599/06 od 5. decembra 2006. godine, kojim je rešenje o izvršenju tog suda Iv. 2221/06 od 21. jula 2006. godine stavio van snage i naložio da se spisi predmeta Iv. 2221/06 izvedu iz upisnika „Iv“ i upišu u upisnik „P“, te da se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Na prvom ročištu u osporenoj parnici, održanom 23. maja 2007. godine određeno je ekonomsko veštačenje. Nalaz sudskog veštaka ekonomske struke parnični sud je primio 20. juna 2007. godine. Tokom 2007. godine sud je zakazao i održao još četiri ročišta. Na ročištu održanom 9. jula 2007. godine stranke su primile izveštaj veštaka i tražile da se na sledeću raspravu pozove veštak, koji je na ročištu održanom 17. oktobra 2007. godine izjavio da ostaje pri nalazu i naveo da mu tužilac nije pružio na uvid sve analitičke kartice, pa u odnosu na jedan period nije mogao da se izjašnjava. Kako mu je tužilac naknadno dostavio potrebnu dokumetaciju, veštak je svoj nalaz dopunio 30. oktobra 2007. godine. Na navedenu dopunu, tuženi je 3. decembra 2007. godine sudu dostavio primedbe.

Tokom 2008. godine sud je zakazao i održao pet ročišta, a na ročištu održanom 17. januara 2008. godine sud je spis predmeta dostavio veštaku radi izjašnjenja na primedbe tuženog. Veštak se na navedene primedbe izjasnio 28. marta 2008. godine. Kako je na ročištu održanom 3. juna 2008. godine tuženi od tužioca tražio da dostavi račune na svoje ime za utuženi period, a koje je tužilac dostavio 9. juna 2008. godine, to je na ročištu održanom 5. septembra 2008. godine veštak tražio da mu se povodom toga dostave spisi predmeta zbog dopunskog izjašnjenja. Dopuna nalaza veštaka dostavljena je sudu 10. novembra 2008. godine, povodom čega je tuženi dostavio sudu primedbe 25. decembra 2008. godine.

Tokom 2009. godine sud je zakazao pet ročišta, od kojih je održao svega dva: 13. februara 2009. godine kada je veštak izjavio da iz porodičnih razloga nije moglo da se izjasni na primedbe tuženog i 1. aprila 2009. godine, kada je izjavio da radi dopunskog izjašnjenja mora ponovo da izađe na lice mesta.

Sledeće ročište u ovom predmetu održano je 22. februara 2011. godine, na kojem su spisi predmeta ustupljeni veštaku radi izjašnjenja po primedbama. Dopunu nalaza veštak je sačinio 4. aprila 2011. godine, pa ročište zakazano za 6. april 2011. godine nije održano, jer je strankama tada uručen dopunski nalaz veštaka radi izjašnjenja. Parnični sud je održao još dva ročišta, 24. maja 2011. i 20. jula 2011. godine, te zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P. 672/10. Navedenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu na ime duga za utrošenu električnu energiju isplati iznos od 83.430,02 dinara, kao i da tužiocu plati troškove postupka.

Postupajući po žalbi tuženog izjavljenoj 5. avgusta 2011. godine, Viši sud u Leskovcu je 29. maja 2012. godine doneo presudu Gž. 1493/11, kojom je žalbu odbio i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ( „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 72/11 ), koji se u ovom postupku primenjivao, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10 . st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak započet 16. novembra 2006. godine i da je pravnosnažno okončan 29. maja 2012. godine, odnosno da je ukupno trajao pet godina i šest meseci. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Polazeći od ovih kriterijuma, a kada je reč o postupanju nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepena presuda doneta tek nakon četiri godine i osam meseci, da je tokom 2009. godine parnični sud zakazao pet ročišta, od kojih je održao svega dva, kao i da u periodu od 5. novembra 200 9. do 22. februara 20 11. godine uopšte nije bilo aktivnosti suda. Takođe, Sud je utvrdio da je prvostepeni sud od ukupno zakazanih ročišta (19) u periodu aktivnosti , održao 15 ročišta, iz čega proizlazi da na njima očigledno nije skoncentrisao dokazni postupak, a što je sve u direktnoj vezi sa dužinom trajanja parničnog postupka .

Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak vođen radi isplate duga zbog utrošene električne energije, koji je podnosilac ustavne žalbe, kao tuženi u osporenom parničnom postupku trebalo da naknadi tužiocu. Za rešavanje spornih pitanja u parničnom postupku, sud je radi utvrđenja činjeničnog stanja obavio jedno ekonomsk o veštačenj e, koje je tri puta dopu njavano iz razloga što je naknadno dostavljana dokumetacija u koju veštak ranije nije imao uvid, kao i da se veštak više puta izjašnjavao na primedbe podnosioca ustavne žalbe izjavljene na njene nalaze. Ocena je Ustavnog suda da se u konkretnom slučaju radilo o relativno složenom činjeničnom i pravno m s poru, ali da relativna složenost ne opravdava činjenicu da je prvostepena presuda doneta tek nakon četiri godine i osam meseci.

Ustavni sud je ocenio da je predmet parničnog postupka bio značajan za podnosioca, s obzirom na to da je osporeni parnični postupak započet po njegovom prigovoru na rešenje o izvršenju, po osnovu kojeg je podosilac ustavne žalbe imao da isplati iznos od 83.430,02 dinara Elektrodistribuciji Leskovac za utrošenu električnu energiju, a za šta je tvrdio da se radilo o pogrešnom očitavanju stanja na njegovom brojilu. Samim tim je i okončanje parničnog postupka u kratkom vremenskom roku bi lo u njegovom interesu, ali se, prema oceni Ustavnog suda, podnosilac nije u potpunosti u skladu sa tim i ponašao, jer je tokom utvrđenog perioda neaktivnosti suda i sam bio pasivan.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 672/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, te je imao u vidu i pasivno ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom perioda neaktivnosti suda. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, Ustavni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti