Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje usled dugotrajnog stečajnog postupka nad preduzećem sa većinskim državnim kapitalom. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda i predmet vraća na ponovno odlučivanje, uz nalog da se primeni praksa Evropskog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jove Stevanovića i Duška Stevanovića, obojice iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jove Stevanovića i Duška Stevanovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 1262/07 od 1. juna 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovo Stevanović i Duško Stevanović, obojica iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu 22. maja 2008. godine, preko punomoćnika Dragana Blagojevića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 1262/07 od 1. juna 2007. godine, zbog "uskraćivanja" prava na pravično suđenje.
Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je u krivičnom postupku u kome su bili okrivljeni bilo "uskraćeno" pravo na pravično suđenje, jer su "bez pravovaljanih dokaza i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i nezakonitog postupanja sudova, oglašeni krivim za krivično delo koje nisu počinili". Navode da su presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K.819/06 od 29. septembra 2006. godine i presudom Okružnog suda u Beogradu Kž. 1262/07 od 1. juna 2007. godine, oglašeni krivim za izvršeno krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 233. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, u vezi sa članom 22. Osnovnog krivičnog zakona i da im je izrečena uslovna osuda. S obzirom na to da je u pitanju upotreba preinačene isprave smatraju da "ne postoji krivično delo falsifikovanja isprave iz čl. 233. stav 1. KZRS (sada čl. 355. st. 1. KZRS)... nego se može raditi o nekom obliku posebnog falsifikovanja iz čl. 234. tač. 3. KZRS (sada čl. 356. tač. 3 KZRS)", zbog čega su "Prvostepeni i Drugostepeni sud izvršili (su) povredu navedenog Zakona". Pored toga, navode da "drugostepeni sud uopšte nije dao odgovor na žalbene navode Okrivljenih - Podnosilaca ove ustavne žalbe, u kojima su navedene procesne i materijalne povrede ZKP i KZRS u prvostepenom postupku".
U dopuni ustavne žalbe od 26. juna 2009. godine podnosioci su dostavili Ustavnom sudu neoverenu i nepotpisanu kopiju zapisnika o glavnoj raspravi održanoj 19. maja 2009. godine u predmetu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 3192/05, navodeći da sudski veštak koji je vršio grafološko veštačenje nije kvalifikovan, što, po njima, proizlazi iz priloženog zapisnika.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetnu odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se ustavna žalba zasniva na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.
3. Ustavni sud je iz sadržine izjavljene ustavne žalbe i priloga koji su uz nju dostavljeni, ocenio da podnosioci ustavne žalbe ponavljaju razloge iznete u žalbi na prvostepenu presudu koji se odnose na nepotpuno i nepravilno utvrđeno činjenično stanje i svoje subjektivno tumačenje materijalnog prava. Izneti navodi ustavne žalbe ne predstavljaju ustavnopravne razloge kojima se potkrepljuju navodi da je osporenim presudama podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, već je ustavnom žalbom ponovo, nakon pravnosnažno okončanog postupka pred redovnim sudovima, još jednom osporava zakonitost donetih presuda. Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ističe da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da nakon redovnih sudova preispituje pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, već je jedino nadležan da utvrđuje postojanje povrede ili uskraćivanje označenog Ustavom zajemčenog prava ili slobode. Stoga se i ustavna žalba mora zasnivati na ustavnopravnim razlozima na kojima se temelje tvrdnje o povredi ili uskraćivanju ustavnog prava, a što u odnosu na Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje pre svega znači navođenje razloga kojima se ukazuje na to da je osporeni pojedinačni akt rezultat postupka u kome su podnosiocu ustavne žalbe povređena ili uskraćena određena procesna prava kojima se obezbeđuje da postupak u odnosu na njega u celini bude pravičan.
Imajući u vidu, izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti