Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Podnosiocima se dosuđuje naknada nematerijalne i materijalne štete zbog nenaplaćenih potraživanja u stečaju preduzeća sa društvenim kapitalom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5647/2015
14.04.2016.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Katarina Manojlović Andrić, dr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković , u postupku po ustavnoj žalbi Z. R, J . R, M . D . i Ž . K, svih iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. R, J . R, M . D . i Ž . K . i utvrđuje da su u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 7/2004 povređena prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra svakom , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete u iznosima koji su im priznati u stečajnom postupku iz tačke 1. izreke, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u rok u od četiri meseca od dana dostavljanja odluke Ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. R, J . R, M . D . i Ž . K, svi iz Smedereva, izjavili su, 25. decembra 2012. godine, preko punomoćnika Dragane Stoiljković, advokata iz Smedereva, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajamčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 7/ 2004.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su podnosioci bili zaposleni u preduzeću F. „F.“ iz S; da su nakon otvaranja stečajnog postupka nad njihovim poslodavcem, podnosioci ustavne žalbe svoja potraživanja iz radnog odnosa utvrđena pravnosnažnim presudama prijavili u tom postupku, ali da su im samo delimično isplaćena ta potraživanja, zbog čega smatraju da im je povređeno i pravo na imovinu; da im je zbog dugog trajanja stečajnog postupka povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji njihove ustavne žalbe, da im dosudi naknadu nematerijalne štete kao i naknadu materijalne štete u delu u kome im njihova potraživanja nisu namirena u stečajnom postupku. Formiran je predmet pod brojem Už-9893/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 437/14 od 12. avgusta 2015. godine spisi predmeta Už-9893/2012 vraćeni su Ustavnom sudu, s obzirom na to da je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom okončan. Predmet je, nakon vraćanja spisa Ustavnom sudu, dobio broj Už-5647/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu navoda ustavne žalbe i dopisa Privrednog suda u Požarevcu (u daljem tekstu: Privredni sud) VIII Su. 114/2015-1 od 25. decembra 2015. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Trgovinskog suda u Požarevcu (u daljem tekstu: Trgovinski sud) St. 7/2004 od 1. septembra 2004. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom H. „F.“ iz Smedereva.

Procena imovine stečajnog dužnika vršena je pre imenovanja Agencije za privatizaciju Republike Srbije za stečajnog upravnika. Rešenjem Trgovinskog suda St. 7/2004 od 21. decembra 2005. godine razrešen je dužnosti dotadašnji stečajni upravnik, a za stečajnog upravnika imenovana Agencija za privatizaciju - Centar za stečaj, koja je ovlastila poverenika R . P. iz Smedereva, da obavlja poslove stečajnog upravnika. Stečajni dužnik je imao nepokretnu imovinu koja je više puta bila predmet prodaje metodom javnog nadmetanja.

Trgovinski sud je doneo rešenje o glavnoj deobi St. 7/2004 od 3. aprila 2008. godine, kojim je određena obrazložena deoba unovčene stečajne mase.

Rešenjem Višeg trgovinskog suda Pvž. 537/08 od 2. jula 2008. godine potvrđeno je ožalbeno prvostepeno rešenje Trgovinskog suda St. 7/2004 od 3. aprila 2008. godine.

Ukupan broj stečajnih poverilaca kojima je utvrđeno potraživanje je 409. Od ukupno ostvarenih priliva po osnovu prodaje imovine izvršena je podela stvorene stečajne mase po odbitku troškova prodaje na H. „F .“, u stečaju i „F . p .“ d .o.o, u stečaju sr azmerno visini upisanog kapitala kod Agencije za privredne registra, tako da je 21,31% pripalo H . „F .“, u stečaju, a 78,69% pripa lo je „F. p .“ d .o.o, u stečaju. Na osnovu rešenja o glavnoj deobi , dana 25. avgusta 2008. godine izvršena je isplata celog drugog isplatnog reda i 17,36% četvrtog isplatnog reda . Druga isplata je izvršena 28. septembra 2009. godine , i to na osnovu rešenja o zaključenju stečajnog postupka, u iznosu od 5,32% četvrtog isplatnog reda. Treća isplata izvršena je 8. decembra 2009. godine iz stečajne mase i radi se o isplati 5,84% četvrtog isplatnog reda.

Rešenjem Trgovinskog suda St. 7/2004 od 30. juna 2009. godine zaključen je stečajni postupak nad H. „F .“ u stečaju, dok je postupak nastavljen u odnosu na stečajnu masu H. „F .“, u stečaju .

Rešenjem Privrednog suda St. 7/2004 od 13. maja 2014. godine zaključen je stečajn i postup ak nad stečajnom masom H. „F .“, u stečaju .

Podnosilac ustavne žalbe Z. R . prijavio je potraživanje na osnovu izvršne isprave P. 205/03 O pštinskog suda u Smederevu, kao i na ime neisplaćene zarade, toplog obroka i regresa. Potraživanje mu je delimično priznato. Na priznato potraživanje po osnovu izvršne isprave u iznosu od 188.652,52 dinara obračunata je kamata do 2. februara 2005. godine (u iznosu od 85.578,68 dinara) i celokupno potraživanje svrstano je u četvrti isplatni red. Priznato potraživanje četvrtog isplatnog reda, sa obračunatom kamatom do 2. februara 2005. godine iznosilo je 274.231,20 dinara. Od ukupno priznatog potraživanja sa obračunatom kamatom do 2. februara 2005. godine, u iznosu od 274.231,20 dinara, podnosiocu ustavne žalbe isplaćen je iznos od 74.572,76 dinara.

Podnositeljka ustavne žalbe J . R . prijavila je potraživanje na osnovu izvršne isprave P. 206/03 Opštinskog suda u Smederevu, kao i na ime neisplaćenih zarada, toplog obroka i regresa. Potraživanje na osnovu izvršne isprave je priznato u celosti sa kamatom do isplate. Potraživanje na ime neisplaćenih zarada priznato je delimično bez kamate. Ha priznato potraživanje po osnovu izvršne isprave od 175.102,30 dinara, obračunata je kamata do 2. februara 2005. godine (u iznosu od 78.840,36 dinara), a celokupno potraživanje je svrstano u četvrti isplatni red. Od ukupnog priznatog potraživanja na ime neisplaćenih zarada - 86.072,00 dinara, iznos od 63.568,00 dinara svrstan je u drugi isplatni red, a ostatak od 22.504,00 dinara je svrstan u četvrti isplatni red, kao i potraživanje na ime neisplaćenih regresa u iznosu od 10.700,91 dinara. Priznato potraživanje na ime neisplaćenih zarada, toplog obroka i regresa svrstano je u drugi isplatni re d u iznosu od 63.568,00 dinara, dok je u četvrti isplatni red svrstan iznos od 287.147,57 dinara. Od ukupnog priznatog potraživanja u iznosu od 350.715,57 dinara, izvršena je isplata iznosa od 141.632,35 dinara.

Podnositeljka ustavne žalbe M. D . prijavila je potraživanje po osn ovu neizmirenih minimalnih zarada u iznosu od 145.801,07 dinara. Potraživanje na ime neisplaćenih zarada priznato je u iznosu od 145.452,57 dinara, sa kamatom do isplate i isto je svrstano u drugi isplatni red u iznosu od 63.568,00 dinara, a u četvrti isplatni red svrstan je iznos od 81.884,57 dinara. Na priznato potraživanje obračunata je kamata do 2. februara 2005. godine u i znosu od 51.396,89 dinara, i to na deo potraživanja u drugom isplatnom redu u iznosu od 12.637,79 dinara, kao i na deo potraživanja koje je svrstano u četvrti isplatni red u iznosu od 38.759,10 dinara. Priznato potraživanje na ime neisplaćenih zarada svrstano je u drugi isplatni red, sa obračunatom kamatom u iznosu od 76.205,79 dinara, dok je u četvrti isplatni red sa obračunatom kamatom svrstan iznos od 120.653,67 dinara. Potraživanje drugog isplatnog reda u iznosu od 76.205,79 je 25. avgusta 2008. godine isplaćeno u celosti. Od ukupnog priznatog potraživanja sa, obračunatom kamatom do 2. februara 2005. godine u iznosu od 196.849,46 dinara, izvršena je isplata u iznosu od 109.012,89 dinara.

Podnositeljka ustavne žalbe Ž. K. prijavila je potraživanje na osnovu izvršne isprave P. 223/03 O pštinskog suda u Smederevu, kao i na ime neisplaćenog regresa i zarade. Potraživanje na ime izvršne isprave priznato je u celosti sa kamatom do isplate. Potraživanje na ime neisplaćenih zarada priznato je delimično bez kamate. Na priznato potraživanje na ime neisplaćenih zarada i regresa u iznosu od 183.191,20 dinara obračunata je kamata do 2. februara 2005. godine, u iznosu od 82.786,16 dinara, i to celokupno potraživanje svrstano u četvrti isplatni red. Priznato potraživanje na ime neisplaćenih zarada i regresa svrstano je u drugi isplatni red (iznos od 63.568,00 dinara, dok je u četvrti isplatni red svrstan iznos od 33.204,91 dinara). Ukupno potraživanje svrstano u drugi isplatni red iznosi 63.568,00 dinara , a u četvrti isplatni red iznosi 265.977,36 dinara. Od ukupnog potraživanja po izvršnoj ispravi , sa obračunatom kamatom do 2. februara 2005. godine u iznosu od 265.977,36 dinara, podnosiocu ustavne žalbe isplaćen je iznos od 70.020,86 dinara.

4. Odredbama Ustava, na čije se povred e poziva ju podnosi oci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog stečajnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postup ak započe o 1. septembra 2004. godine, kada je rešenjem Trgovinskog suda otvoren postupak stečaja nad stečajnim dužnikom, a da je okončan rešenjem Privrednog suda St. 7/2004 od 13. maja 2014. godine, kada je zaključen stečajni postupak nad stečajnom masom H. „F .“, u stečaju . Iz navedenog proizlazi da je postupak trajao devet godina i osam meseci.

Ustavni sud nalazi su podnosioci ustavne žalbe imali opravdan interes da se u što kraćem roku i u što većoj meri namire njihova potraživanj a prema stečajnom dužniku proistekla iz radn og odnosa .

Ustavni sud je ocenio da je dužnost organa u stečajnom postupku bila da se održe ispitna ročišta radi utvrđenja prijava potraživanja stečajnih poverilaca, izvrši unovčenje imovine stečajnog dužnika i prodaja pokretne i nepokretne imovine stečajnog dužnika. Ustavni sud, pri tome, ukazuje da dužina trajanja stečajnog postupka ne zavisi uvek od postupanja organa koji ga sprovode, već i od drugih objektivnih okolnosti, poput one da se na dinamiku prodaje nepokretne i pokretne imovine stečajnog dužnika, odnosno postupak unovčenja njegove imovine u nekim situacijama ne može uticati.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da se dužina stečajnog postupka od devet godina i osam meseci ne može smatrati razumnom za okončanje, posebno imajući u vidu da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprineli njegovom dugom trajanju. D užnost sudova je da stečajni postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti ne samo donošenje odluka bez odlaganja, već i okončanja stečajnih postupaka u razumnom roku, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u predmetu St. 7/2004.

6. Ustavni sud je ceneći istaknutu povredu prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, pošao od svog stava da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudskih odluka kojima je potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine). Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima Kačapor i dr. protiv Srbije i Burdov protiv Rusije).

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, a 22. oktobra 2013. godine i presudu u istom predmetu, u kojima je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni ili društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama.

Sledom izloženog, u situaciji kada podnosioci ustavne žalbe ni su u celini naplatili potraživanj a priznata u stečajnom postupku, ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava, te imajući u vidu da je stečajni dužnik bio pravno lice sa većinskim društvenim kapitalom, potvrđuje da je u stečajnom postupku povređeno i njihovo pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari i utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra svakom , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpe li podnosi oci ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje te naknade, a posebno dužinu trajanja stečajnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povrede prava koje su podnosi oci ustavne žalbe pretrp eli zbog neefikasnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Razmatrajući zahtev za naknadu materijalne štete, a imajući u vidu stav Evropskog suda za ljudska prava u navedenoj presudi Marinković protiv Srbije, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 18. stav 3. Ustava, uvažio praksu toga suda, kao međunarodne institucije za zaštitu ljudskih prava, te na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio p ravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa koji su priznati u stečajnom postupku, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu već isplaćeni (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine, koja je objavljena na internet stranici: www.ustavni.sud.rs, kao i Odluku Už-11100/2013 od 23. decembra 2015. godine).

8. Što se tiče zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, i Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti