Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene roka za izvršenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene procesnog prava u izvršnom postupku. Sud je pogrešno računao rok za podnošenje predloga za izvršenje odluke o smetanju poseda. Utvrđena je i povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević , Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Arsenović iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radmile Arsenović i utvrđuje da je rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu - Sudska jedinica u Lazarevcu IpvI. 64/11 od 3. oktobra 2011. godine povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava .

2. Poništava se rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu - Sudska jedinica u Lazarevcu IpvI. 64/11 od 3. oktobra 2011. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru izvršnog dužnika izjavljeno m protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu - Sudska jedinica u Obrenovcu I. 2221/10 od 27. jula 2010. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba Radmile Arsenović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 44/02 i izvršnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu - Sudska jedinica u Obrenovcu u predmetu I. 2221/10 povređeno pravo podnos iteljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbij e.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Arsenović iz Inđije podne la je 11. novembra 2011. godine, pr eko punomoćnika Nenada Pavlice , advokata iz Beograda , Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja naveden og u tački 1. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupcima navedenim u tački 3. izreke, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe, iznoseći činjenice koje se odnose na parnični postupak koji je prethodio osporenom izvršnom postupku, kao i činjenice koje se odnose na osporeni izvršni postupak, pored ostalog, navodi da je osporeno rešenje zasnovano na proizvoljnoj primeni procesnog prava, usled čega je došlo do povrede prava na pravično suđenje, budući da je predlog za izvršenje pravosnažnog i izvršnog rešenja o smetanju poseda podnet u zakonom predviđenom roku. Naime, podnositeljka smatra da se rok za podnošenje predloga za izvršenje rešenja o smetanju poseda ne može računati od dana kada je to rešenje postalo pravosnažno, već taj rok počinje teći tek kada je, nakon što je pravosnažno rešenje o smetanju poseda dostavljeno tuženom, postalo izvršno. Pored toga, podnositeljka ukazuje i da je osporenim drugostepenim rešenjem ukinuto prvostepeno rešenje o izvršenju kojim je određeno izvršenje vezano i za troškove parničnog postupka, pa je na taj način obustavljeno izvršenje i u odnosu na troškove postupka, a za koje se primenjuje opšti rok izvršenja od deset godina. Konačno, podnositeljka tvrdi da joj je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, imajući u vidi trajanje parničnog postupka koji je prethodio osporenom izvršnom postupku i osporenog izvršnog postupka, te da je prv ostepena odluka u parničnom postupku doneta tek nakon sedam godina od pokretanja tog postupka, a da je izvršni postupak trajao dve i po godine. Polazeći od navedenog, podnositeljka predlaže da se usvoji ustavna žalba, te da se poništi osporeno rešenje i da se odredi naknada nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3026/07 (ranije P. 44/02) , kao i u osporeni akt i dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnositeljka ustavne žalbe je 9. januara 2002. godine podnela tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog T.L, radi smetanja poseda.

Pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu, a do donošenja rešenja tog suda P. 44/02 od 20. oktobra 200 6. godine, zakazano je ukupno sedam ročišta za glavnu raspravu, od kojih je šest održano, a na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem jednog svedoka, stranaka, kao i suočenjem stranaka, dok jedno ročište nije održano bez krivice tužilje. U periodu od 20. septembra 2002. godine do 12. maja 2006. godine, nije održano nijedno ročište. U tom periodu prvostepeni sud je, najpre, doneo rešenje o privremenoj meri - 12. juna 2002. godine, koje je potvrđeno 12. avgusta 2002. godine. Zatim je navedeni sud doneo rešenje kojim je odbijen predlog I.J. da učestvuje kao umešač u postupku - 20. septembra 2002. godine. Nakon toga, u dva navrata, Okružni sud u Beogradu je, postupajući po žalbi I.J. na navedeno prvostepeno rešenje, vraćao spise predmeta prvostepenom sudu kako bi taj sud naložio I.J. i njenom punomoćniku da dostave uredno punomoćje za zastupanje i izjavljivanje žalbe, da bi Okružni sud u Beogradu rešenjem od 27. oktobra 2005. godine potvrdio prvostepeno rešenje od 20. septembra 2002. godine.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 5405/07 od 6. juna 2007. godine ukinuo rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 44/02 od 20. oktobra 200 6. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku zakazano je i održano ukupno pet ročišta za glavnu raspravu na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem stranaka.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3026/ 07 od 14. februara 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je tuženi smetao tužilju u mirnom i zakonitom suposedu nepokretnosti i pokretnih stvari taksativno navedenih u izreci tog rešenja, pa je naloženo tuženom da uspostavi sukorisničko stanje tako što će odmah i bez odlaganja predati tužilji suposed tih nepokretnosti i pokretnih stvari. Takođe je tuženi obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.800,00 dinara. Na navedenom rešenju postoje klauzule kojime se potvrđuje da je to rešenje postalo pravosnažno dana 26. novembra 2008. godine, kao i da je postalo izvršno dana 7. februara 2009. godine.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 11117/08 od 26. novembra 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3026/07 od 14. februara 2008. godine. Ovo drugostepeno rešenje je dostavljeno punomoćniku tužilje 15. januara 2009. godine, dok je punomoćniku tuženog dostavljeno 23. januara 2009. godine.

Ustavni sud ukazuje da je u vezi dopisa kojim je tražio od Osnovnog suda u Obrenovcu da mu se dostave spisi predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu - Sudska jedinica u Obrenovcu I. 2221/10, obavešten da su traženi spisi uništeni tokom poplave koja je zadesila grad Obrenovac.

Polazeći od dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu koja se odnosi na osporeni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Podnositeljka ustavne žalbe je 5. marta 2009. godine podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za dozvolu izvršenja protiv dužnika T.L, na osnovu pravnosnažn og i izvršnog rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3026/07 od 14. februara 2008. godine, radi uvođenja u posed , sa predlogom da se naloži izvršnom dužniku da namiri troškove parničnog postupka i troškove koji nastanu u vezi sa tim izvršenjem. Povodom navedenog predloga , Drugi osnovni sud u Beogradu - Sudska jedinica u Obrenovcu je doneo rešenje o dozvoli izvršenj a I. 2221/10 od 27. jula 2010. godine.

Osporenim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu - Sudska jedinica u Lazarevcu IpvI. 64/11 od 3. oktobra 2011. godine usvojen je prigovor izvršnog dužnika, pa je ukinuto rešenje o izvršenju Drugog osnovnog suda u Beogradu - Sudska jedinica u Obrenovcu I. 2221/10 od 27. jula 2010. godine i obustavljeno izvršenje u celini i ukinute su sprovedene radnje u izvršnom postupku. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je rešenjem Drugog Osnovnog suda u Beogradu - Sudska jedinica u Obrenov cu I. 2221/10 od 27. jula 2010. godine određeno izvršenje na osnovu rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3026/07 od 14. februara 2008. godine; da je uvidom u navedeno rešenje Četvrtog opštin skog suda u Beogradu utvrđeno da je to rešenje postalo pr avosnažno 26. novembra 2008. godine i da je ono doneto u sporu za smetanje poseda, a da je rok za izvršenje "odmah" što znači danom prav nosnažnosti odluke. Stoga je, u smislu člana 451. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u izreci tog rešenja

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da će pri određivanju rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja poseda sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 440.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) , koji se primenjivao do 1. februara 2012. godine, bilo je propisano: da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 447.); da će se raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiti samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, da je isključeno pretresanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete, kao i da će odluku o zahtevu sud doneti u roku do 90 dana (član 448.); da tužilac gubi pravo da u izvršnom postupku zahteva izvršenje rešenja kojim se tuženom po tužbi zbog smetanja državine nalaže izvršenje određene radnje, ako nije zahtevao izvršenje u roku od 30 dana po proteku roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje (član 451.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano je: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, a rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno, kao i da je sudska odluka kojom je naloženo trpljenje ili nečinjenje izvršna kad postane pravnosnažna, osim ako je u izvršnoj ispravi određen rok za usklađivanje ponašanja izvršnog dužnika s tom obavezom (član 32. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je, u konkretnom slučaju, spor između stranka bio smetanje državine i u takvim slučajevima je odredbom člana 451. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog izvršnog postupka , bilo propisano da tužilac gubi pravo da u izvršnom postupku zahteva izvršenje rešenja kojim se tuženom po tužbi zbog smetanja poseda nalaže izvršenje određene radnje, ako nije zahtevao izvršenje u roku od 30 dana po proteku roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje.

Iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi da rok od 30 dana za traženje izvršenja rešenja o smetanju poseda teče i računa se od dana kada je tuženom-dužniku uručeno drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno rešenje o smetanju poseda prvostepenog suda, računajući i vreme za dobrovoljno izvršenje radnje (paricioni rok). To znači da se izvršenju ne može pristupiti čim sudska odluka - izvršna isprava postane pravosnažna, odnosno ne može se pristupiti izvršenju dok se sudska odluka ne uruči dužniku i dok ne protekne rok za dobrovoljno izvršenje. Uslov za donošenje rešenja o izvršenju je da je prethodno konstatovana izvršnost odluke koja će biti predmet sudskog izvršnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljiv zaključak izvršnog suda da je rok od 30 dana za traženje izvršenja navedenog rešenja o smetanju poseda, u konkretnom slučaju, počeo da teče od dana kada je izvršna isprava postala pravnosnažna. Polazeći od navedenog i činjenice da je na izvršnoj ispravi - rešenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3026/07 od 14. februara 2008. godine konstatovano da je ono postalo izvršno 7. februara 2009. godine, a da je predlog za izvršenje navedene izvršne isprave podnet 5. marta 2009. godine, dakle pre isteka roka od 30 dana predviđenog članom 451. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje doneto proizvoljnom primenom procesnog prava, usled čega je došlo do povrede prava podnositeljke na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem podnosi teljki povređen o prav o na pravično suđenje i ocenio da su posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem ospore nog rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu - Sudska jedinica u Lazarevcu IpvI. 64/11 od 3. oktobra 2011. godine i određivanjem da nadležan sud donese novu odluku o prigovoru izvršnog dužnika izjavljeno m protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu - Sudska jedinica u Obrenovcu I. 2221/10 od 27. jula 2010. godine , odlučujući kao u tač . 1. i 2. izreke.

6. Ispitujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku , Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koja spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih sudskih postupaka, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju kao jedinstvena celina mora sagledati i parnični postupak koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu , kao i izvršni postupak koji je pokrenut na osnovu izvršne isprave donete u navedenoj parnici i koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu - Sudska jedinica u Obrenovcu. S tim u vezi, Ustavni sud ističe i da se, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, izvršenje sudskih odluka smatra sastavnim delom suđenja (stav Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Hornsby protiv Grčke i Jeličić protiv Bosne i Hercegovine). Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 9. januara 2002. godine, podnošenjem tužbe Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, i da je parnica okončana rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 11117/08 od 26. novembra 2008. godine, a da je izvršni postupak, koji je usledio nakon pravosnažnog okončanja navedene parnic e, obustavljen 3. oktobra 2011. godine.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da su osporeni sudski postupci ukupno trajali skoro devet godina i deset meseci. Navedeno trajanje osporenih sudskih postup aka izaziva sumnju da postupci ni su okončan i u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se trajanje predmetnog postupka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ne zavisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj postupka za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova.

Ustavni sud je utvrdio da u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja. U prilog navedenom ukazuje i činjenica da je sproveden dokazni postupak saslušanjem stranaka i jednog svedoka.

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosi teljka nije doprine la dužini trajanja osporenog parničnog postupka, budući da su se i ona i nje n punomoćnik uredno odazvali na sve pozive za zakazana ročišta, kao i da je aktivno učestvovala u postupku. Ustavni sud je zaključio da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitimni interes da se osporeni parnični postupak okonča u razumnom roku, imajući u vidu potrebu hitnog rešavanja sporova u vezi smetanja poseda.

Ustavni sud je ocenio da je osnovni razlog du žini trajanj a parničnog postupka nedelotvorno postupanje prvostepenog parničnog suda. Naime, prvostepeno rešenje P. 44/02 od 20. oktobra 200 6. godine je doneto tek nakon četiri godin e i deset meseci od podnošenja tužbe , da bi u postupku po žalbi ono bilo ukinuto i predmet bio vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Pri tome, neefikasno i neažurno postupanje prvostepenog suda je došlo do izražaja i zbog činjenice da taj sud u periodu od tri godine i sedam meseci nije održao nijedno ročište. U navedenom vremenskom intervalu prvostepeni sud jeste preduzimao neke radnje, kao što je donošenje rešenja o privremenoj meri i rešenja kojim je odbijen predlog I.J. da učestvuje kao umešač u postupku, međutim ta postupanja suda ne mogu biti opravdanje za činjenicu da se u navedenom period u ne održi nijedno ročište. Ovo naročito jer je postupak u kome se odlučivalo o predlogu I.J. da učestvuje kao umešač trajao preko tri godine, budući da je Okružni sud u Beogradu, postupajući po žalbi I.J. izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog suda kojim je odbijen njen predlog da učestvuje kao umešač, u dva navrata vraćao spise predmeta prvostepenom sudu kako bi taj sud naložio I.J. i njenom punomoćniku da dostave uredno punomoćje za zastupanje i izjavljivanje žalbe.

Takođe, Ustavni sud je na osnovu dostavljene dokumentacije utvrdio da je osporeni izvršni postupak okončan nakon dve i po godine od podnošenja predloga za dozvolu izvršenja na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3026/07 od 14. februara 2008. godine, i to obustavljanjem izvršenj a u celini i uki danjem sprovedenih radnj i u osporenom izvršnom postupku.

Ustavni sud smatra da sudovi u ovim predmetima nisu postupali u skladu sa načelima efikasnosti i hitnosti, u smislu odredaba člana 440. Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine, člana 447. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine i člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Uzimajući u obzir iznete razloge, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tom delu ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu odredb e člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi teljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja oba osporena postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnos iteljka ustavne žalbe pretrp ela zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene roka za izvršenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti