Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u posesornom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku zbog smetanja poseda koji je trajao 12 godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5660/2011
24.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Milića i Stevana Milića iz Čalme i Stevke Kostić iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nikole Milića, Stevana Milića i Stevke Kostić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 450/13 (ranije pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 1103/01) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikola Milić i Stevan Milić iz Čalme i Stevka Kostić iz Sremske Mitrovice su podneli 11. novembra 2011. godine, preko punomoćnika Miroslava Milosavljevića, advokata iz Sremske Mitrovice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 1103/01.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveli: da su tužbu zbog smetanja poseda podneli aprila 2001. godine, tada Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici; da je spor trajao dve i po godine i da je u istom zaključena rasprava 12. decembra 2003. godine; da je rešenjem usvojen tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da su tužene smetale tužioce u mirnom posedu njihovog grobnog mesta; da je otpravak rešenja dostavljen tužiocima 26. aprila 2004. godine i da su tužene preko svog punomoćnika izjavile žalbu; da je rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 948/10 od 17. avgusta 2011. godine usvojena žalba tuženih, ukinuto prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje; da je radnjama prvostepenog i drugostepenog suda povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer se sporovi ove vrste prema Zakonu o parničnom postupku moraju rešavati brzo i odluka o zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakli su i zahtev za naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 450/13, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe (zajedno sa sada pok. Slavkom Milićem), podneli su kao tužioci 20. septembra 2001. godine Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici tužbu zbog smetanja poseda protiv tri tužene - B. P. S, N. R. i Z. P, kojom su tražili da se utvrdi da su tužene smetale tužioce u poslednjem faktičkom mirnom posedu njihovog grobnog mesta na mesnom groblju u Čalmi, tako što su na grobnom mestu – opsegu tužilaca, postavile nadgrobni spomenik dimenzija 95 x 75 cm, te da im se naloži da uspostave pređašnje posedovno stanje na taj način što će ukloniti postavljeni nadgrobni spomenik u roku od tri dana, pod pretnjom novčane kazne i prinudnog izvršenja.

Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 15. decembra 2001. godine, potom su održana ročišta 17. januara, 22. februara, 15. marta, 12. aprila i 17. maja 2002. godine, na kome su izvedeni dokazi saslušanjem svedoka, dok je na ročištu od 11. juna 2002. godine izveden dokaz saslušanjem parničnih stranaka, a zatim su održana još ročišta 24. decembra 2002. godine, 29. januara, 13. februara i 12. decembra 2003. godine, na kome je zaključena glavna rasprava.

Rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1103/01 od 12. decembra 2003. godine je usvojen u celini gore opisani tužbeni zahtev podnosilaca i konstatovano da će o troškovima parničnog postupka sud odlučiti naknadnim rešenjem.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 8/10 od 24. februara 2010. godine vraćeni su spisi predmeta P. 1103/01 sada Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, radi otklanja procesnih nedostataka, jer je drugostepeni sud utvrdio da u spisima predmeta nedostaje dostavnica kao dokaz o uručenju rešenja Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1103/01 od 12. decembra 2003. godine punomoćniku tužilaca.

Podneskom od 25. marta 2010. godine, punomoćnik tužilaca je obavestio prvostepeni sud da mu je rešenje Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1103/01 od 12. decembra 2003. godine, dostavljeno 26. aprila 2004. godine.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 948/10 od 17. avgusta 2011. godine uvažio žalbu tuženih, ukinuo rešenje Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1103/01 od 12. decembra 2003. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje i odlučivanje.

U ponovnom postupku, ročište zakazano za 8. decembar 2011. godine nije održano zbog bolesti postupajućeg sudije.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem P. 2198/11 od 12. decembra 2011. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, s tim da će isti biti nastavljen po predlogu stranaka. Postupak je prekinut zbog smrti drugotužioca Milić Slavka, u skladu sa odredbom člana 214. stav 1. tačka 1) Zakona o parničnom postupku.

Punomoćnik tužilaca je podneskom od 23. maja 2012. godine obavestio sud da zakonski naslednici drugotužioca - prvotužilac Nikola Milić i trećetužilac Stevan Milić preuzimaju parnicu i stupaju na mesto pok. drugotužioca.

Ročište zakazano za 27. septembar 2012. godine nije održano zbog izostanka tuženih, a potom su održana ročišta 15. novembra 2012. godine i 7. februara 2013. godine na kome je izveden dokaz saslušanjem svedoka i parničnih stranaka.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem P. 450/13 od 7. februara 2013. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, dok su stavom drugim izreke rešenja obavezani tužioci da tuženima naknade troškove spora u iznosu od 444.400,00 dinara.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 361/13 od 27. septembra 2013. godine, u stavu prvom izreke, delimično usvojio žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 450/13 od 7. februara 2013. godine u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnom zahtevu, a preinačio u ostalom pobijanom obavezujućem delu odluke o troškovima postupka, tako što je dosuđeni iznos od 444.400,00 dinara snizio na iznos od 390.000,00 dinara koliko su tužioci u obavezi da naknade tuženima, a preostali deo zahteva tuženih po ovom osnovu u iznosu od 54.400,00 dinara je odbio kao neosnovan. Stavom drugim izreke tog rešenja je odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 - Odluka US) bilo je propisano da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 447.), te da će se raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiti samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja i da je isključeno pretresanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete, kao i da će sud odluku o zahtevu doneti u roku do 90 dana (član 448.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13-Odluka US i 74/13-Odluka US) je propisano: da p rilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja ovih sporova, da se u postupku u parnicama zbog smetanja državine ne primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovor na tužbu i zakazivanje i održavanje pripremnog ročišta i da će se u pozivu za glavnu raspravu navesti, pored ostalog, da će sud, ako tuženi izostane sa ročišta za glavnu raspravu, da donese rešenje zbog izostanka (član 449.); da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) (član 506. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosioci ustavne žalbe pozivaju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je parnični postupak pokrenut 20. septembra 2001. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici i da je pravnosnažno okončan rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 361/13 od 27. septembra 2013. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupn o vreme trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak do svog pravnosnažnog okončanja trajao punih 12 godina, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, ponašanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi mogli uticati na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet ovog državinskog spora svakako nije bio činjenično ili pravno tako složen, da bi se time moglo opravdati dvanaestogodišnje trajanje postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da su podnosioci imali legitiman pravni interes da ce o njihovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku, ali da pitanje eventualnog izmeštanja, odnosno uklanjanja spornog mesnog nadgrobnog spomenika za njih ipak nije bilo od izuzetne važnosti. Takođe, utvrđeno je da podnosioci svojim radnjama nisu doprinosili otezanju parnice.

Osnovni razlog nerazumno dugom trajanju predmetnog posesornog spora je postupanje nadležnih sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutom tužbenom zahtevu podnosilaca odluči bez nepotrebnog odlaganja. U prilog navedenoj činjenici govori i to da je prvostepeni sud zaključio glavnu raspravu i doneo rešenje nakon čak jedanaest održanih ročišta, i to po proteku više od dve godine nakon prijema tužbe. Nakon toga, raniji Okružni sud u Sremskoj Mitrovici o žalbi tuženih nije rešio u narednih pet i po godina, do sprovedene reorganizacije mreže sudova u Republici Srbiji, tako da je žalbene spise kao nerešene posle 1. januara 2010. godine preuzeo Viši sud u Sremskoj Mitrovici, koji je 17. avgusta 2011. ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio osnovnom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Na opisani način je ukupan postupak po žalbi u ovoj državinskoj parnici, pred drugostepenim sudovima trajao više od sedam godina, što bez sumnje prevazilazi i najtolerantnije granice suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud posebno ističe činjenicu da je odredbom člana 448. stav 2. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, bilo propisano da će sud odluku o zahtevu u državinskim sporovima doneti u roku do 90 dana. Navedeni zakonski rok nije imao prekluzivan, već instrukcioni karakter, iz čega proizlazi da njegovo kršenje ne znači automatski i povredu prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, ukupno trajanje predmetnog parničnog postupka od 12 godina, iz svih navedenih razloga, mora se smatrati nerazumno dugim, zbog čega i ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede označenog ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka i objektivni značaj predmeta spora. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja odgovarajuću kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja parničnih sudova. Odlučujući o adekvatnoj visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u posesornom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti